ОРЉЕВО
Ратарско сеоско насеље збијеног типа, на (124 m) обалама Свињаревског потока и странама узвишења Топоровца, 14 km северо-западно од Петровца на Млави. Површина атара износи 616 ha. Округластог је облика. Обједињује две „мале“ одвојене путем Доњу и Горњу. Остаци старије насељености су многобројни (римске цигле и новац, трагови пута Via Militaris видљиви су и данас и др.).
Помиње се 1381. године у Равничкој повељи кнеза Лазара под именом Орљани (Орлане), а под садашњим именом 1818. године (37 кућа) и касније (1846 – 54, а 1910 – 143 кућа). Млавском крају административно је припојено у првој половини XX века.
Становништво је српско (слави Св. Николу, Петковицу, Св. Алимпије, Митровдан, Ђурђиц, Св. Стевана, Св. Јована и др.; заветина Спасовдан; преслава Св. Пантелеј), стариначко и досељено из Црне Реке (Злот, Добро Поље, Лубница, Шарбановац, Луково и др.) и Тимочке крајине (Јасиково).
Индекс демографског старења креће се у рапону од 0,7 (1961) до 1,3 (1991).
Електрично осветљење добија 1959. године, асфалтни пут 1987. године, телефонске везе 1992. године, а водом се снабдева из копаних бунара и са извора (Васиљев кладенац у селу и јужно од села слабији извор Вркан).
Има четвороразредну Основну школу, дом културе, зграду старе механе (споменик културе) породице Животић у центру села из XIX века и др. Познато је по савременом печалбарству, привременом раду мештана у западноевропским земљама.