Мерошина
Рожина

Рожина

Село Рожина се налази на удаљености 2,5 км од опшинског центра Мерошине. Настала jе у периоду турске владавине овим простором. На делу атара овог села налази се Градишки шанац има трагова шанаца коjе су jош Турци копали да би се ту бранили од надолазеће српске воjске. Мештани и данас памте да jе у дворишту Томе Савића, житеља овог села, ископан бунар озидан опекама, а други житељ Алекса Jовановић 1918. године ископао jе jедан стари казан. На месту где jе данас капела, постоjало jе старо црквиште.

Занимљиво jе да су се неки стари обичаjи коjи су се у овом, као и jош у неким другим селима задржали. Jедан од тих обичаjа jе да кад су људи терали жито на продаjу у град, у задњем делу кола седела jе девоjчица коjа jе путем махала да отера потенциjалне лопове даље од кола. Оваj обичаj jе настао у доба када су у Добричу живели Черкези, коjи су пресретали и нападали сеоска кола и тако отимали све, па чак и жито за сеоску славу Ђурђевдан. Jош jедан од обичаjа коjи потиче jос из турских времена jесте да за време Ђурђевдана jавно се лицитира црквени колач, ко да наjвише новца постаjе домаћин црквене славе идуће године. Осим ових обичаjа, било jе и обичаjа приликом зидања кућа, тако да су оне увек грађене са двоjа улазна – излазна врата према пољу, да би се у случаjу опасности од Турака могло побећи.

На старом црквишту подигнута jе нова капела 1936. године, коjа се своjом висином и зато што се налази на jедном доминираjућем брегу, истиче у добричком пољу. У Рожини од стариjих трагова, налази се испод самог села код тзв. „Ђошина воденица“ и лековити извор на коjи су пре изласка сунца долазили људи оболелих очиjу да се лече.

Према подацима пописа из 1874/78. године у селу jе било 38 кућа, у коjима jе живело 319 мештана. Величина атара Рожине jе површине 704 ха и спада у групу села са средњом величином. Надморска висина износи до 300м.

У Рожини jе 1937. године, на месту старог црквишта подигнута црква Св. Георгиjа.