Мерошина
Мерошина

Мерошина

Према званичним подацима ово село jе настало у средњем веку. Међутим, постоjи предање према коjем jе у порти цркве Св. Романа у Мерошини некада ископано старо насеље из римског или предримског периода, тако да ово откриће насеља поткрепљуjе чињеницу да jе Мерошина постоjала jош у античка времена и да поред села Биљег, представља jедно од наjстариjих села на териториjи општине Мерошина.

merošina.jpg

Име Мерошина води порекло из средњег века и потиче од речи „меропшина“, што значи владарева, властелинска земља коjу обрађуjу „меропси“ (грчка реч меропах-кмет), зависни сељаци у средњовековноj Србиjи. Меропси су били наjмногољудниjи ратарски сталеж у Србиjи тог доба. Њихов положаj познат нам jе из повеља, а наjзначаjниjи извор за упознавање њиховог статуса jесте чувени Душанов законик. Меропси су били у обавези да раде за своjе господаре и даjу им натуралне ренте. Били су везани за владареву и властелинску земљу и нису смели да jе напусте. Оном, ко би се на тако нешто усудио претиле су сурове казне, на пример одсекли би му нос и изгорели косу.

Средином териториjе општине jе траса магистралног пута Ниш – Прокупље, коjи представља везу општине са ауто-путем Београд-Ниш и повезуjе jугоисточну и источну Србиjу са покраjином Косово и Метохиjа, на  коjем се налази Мерошина као седиште општине. Такав положаj Мерошине утицао jе да она буде одређена за општински центар. Мерошина као центар општине jе саобраћаjни центар jер jе са свим селима повезана релативно добрим и асфалтираним путевима, коjима се одвиjа релативно задовољаваjући аутобуски саобраћаj. Мерошина има повољан географски положаj jер jе пођеднако удаљена од наjближих градова, Ниша и Прокупља, на удаљености од 17 км.

Село jе седиште органа власти, али и свих организациjа коjе имаjу општине у нашем друштвено-политичком систему. Оно jе истовремено и центар просвете, школства, културе, разоноде и забаве, jер се у њему налази Дом здравља, централна осмогодишња школа „Jастребачки партизани“, Предшколска установа „Полетарац“, Народна библиотека, Црвени крст, Полициjска станица, Центар за социjални рад, Туристичка организациjа општине Мерошина, Пошта, Jавно комунално предузеће Мерошина, Ветеринарска станица, погон Електродистрибуциjе и велики броj основаних предузећа. Као административни центар и седиште Општине, у насељу Мерошина има око 900 становника и због свега напред наведеног, Мерошина jе изгубила скоро све карактеристике класичног добричког села и постала претежно урбано насеље за коjе jе донет Генерални урбанистички план 1990. године, величине од 130 хектара.

Да jе препознат значаj цркава за оваj краj, говори и чињеница да jе скоро реновирана црква Св. Романа у Мерошини. Црква Св. Романа jе подигнута 1937. године и налази се на граници са суседним селом Баличевцем. Са обновом ове цркве почело се прошле године уз помоћ прилога парохиjана, сопственим црквеним средствима и донациjама Локалне самоуправе Мерошина. Адаптациjа цркве jе успешно завршена, а радови у порти цркве се приводу краjу, где ће засиjати парк за децу.

Постоjи предање према коjем jе у порти цркве Св. Романа некада ископано старо насеље из римског или предримског периода. Причаjу и данас сељаци из добричког села Мерошина о jедноj побожноj сељанци, коjоj се пре педесет година приснило место са закопаним златом. У почетку нико ниjе веровао у ову причу занесене жене, о закопаним ћуповима новца, на коме лежи црн ован, црњи од наjтамниjе ноћи. По њеноj причи требало jе копати у глуво ноћно доба, када се не чуjе ни глас човека, ни глас певца, jер тада духови, коjи чуваjу новац, спаваjу мртвим сно. Копали су тако људи из ноћи у ноћ, али ниjе било ни црног чудовишта, нити ћупова са златним новцем. Место тога, у непролазном трњаку откривени су трагови jедне рушевине из старих времена, а одмах испод њих и трагови jедног ишчезлог насеља. Тако jе код сељака сазрела мисао да на истом месту подигну цркву из своjих средстава. Црква jе била подигнута, на опште задовољство читавог села, и важила jе за jедну од наjлепших у Моравскоj бановини.

Можда би и богобоjажљиви Мерошчани заборавили на случаj старе сељанке и откопане рушевине у непролазном трњаку, да се ниjе недавно опет приснило jедноj жени, како се новац налази закопан позади старог црквишта. Опет jе златна грозница обузела Мерошчане, а нарочито школског служитеља, коме jе поменута жена прво испричала сан. Тако се у оваj случаj умешао и млади мерошински учитељ г. Радован Икодиновић, коме jе одмах било jасно, да од новца нема ништа, али су га у толико више заинтересовали нађени предмети и посуђе од глине, украшено уметнички рађеним орнаментима с нарочито постоjаним боjама, као да jе све то jуче рађено. Приликом откопавања нађени су многи керамички радови, поломљене статуице од бронзе, бронзане гривне, примитивна оруђа, угљенисана пшеница у судовима, људске лобање и кости, али и jедно старо огњиште, с грнчариjом и разасутим костима.