Мерошина
Чубура

Чубура

То ниjе старо село и дуго jе било мањи заселак села Девча. Насељавање села почело jе већ 1895. године када су се овде наjпре доселиле породице из врањског округа. Црногорска породица Угреновића, коjа jе живела на Jастрепцу и чувала имање и шуме породице Марковић, населила се у Чубуру негде око 1907. године.

čubura.jpg

Назив jе село по легенди добило овако. На месту Jабучево био jе велики и густи jабучар, дом вукова и медведа обрастао густом шумом. Чобани су се на том месту окупљали око извора из ког jе вода шикљала, да би напаjали стоку. Онда jе jедан од овчара исекао букву, обликовао jе у пањ назван „чуљина“ и то набиjе као буре у кладенац па вода крену да излази равномерно око пања. То место овчари назваше „Буре чуљина“ па се временом трансформисало у Чубура.

Прва чесма у овом месту направљена jе jош у време Турака, а више пута jе преправљана и дограђивана за потребе напаjања стоке. Око изворишта расте неколико великих храстова и то jе своjеврсно свето место за становнике Чубуре. Краj чесме се налазе и два споменика коjа сведоче о страдањима  овог села у току Другог светског рата. Наjпознатиjи Чубурац jе наjмлађи добрички партизан Радоjко Стоjановић Малиша, коjи се партизанима прикључио са 13 година 1941. године. Погинуо jе на Сремском фронту 1945. године, када jе већ имао чин маjора. У дворишту Основне школе „Jастребачки партизани“ у Мерошини, подигнут му jе споменик.

Чубура jе данас наjмање село у општини Мерошина, са мање од сто становника. Налази се на наjвећоj надморскоj висини  од 480 до 560 метара. У селу су скоро све нове куће, како сталних житеља, тако и бивших Чубураца, jако повезаних са завичаjем, коjи углавном летње месеце проводе у селу.

До села постоjи пут асфалтиран jош 1997. године у jако лошем стању па jе приступ селу отежан у зимским месецима.