Мали Зворник
Туризам

 IMG_9754.jpg

Словачка евангеличка црква а.в. у Староj Пазови

Доласком прве групе Словака у Стару Пазову 1770. године свештеник Самуел Шпанагел одржао jе прву службу 25. jуна 1770. године у Селенском шору под ведрим небом у цркви коjа jош ниjе имала кров. Тако jе његовим доласком завршена градња прве евангеличке цркве, коjа jе била омања, без торња и звона и направљена од набиjене глине. Доласком друге групе Словака стара црква jе постала тесна, тако да су 31. августа 1771. године ударени темељи новоj цркви.

 Slov.Crkva-1938-724x1024.jpg

Словачка евангеличка црква а.в. у Староj Пазови,1938.год.

Она ниjе имала торањ а звоно jе било окачено о посебну дрвену конструкциjу (троножац изван цркве), црква jе била мањих димензиjа од данашње и била jе грађена од черпића. Године 1785. за свештеника долази учитељ Михал Сламаj а у то време се размишљало о градњи звоника а како та грађевина од черпића не би издржала, морали су да направе нову цркву од печене цигле и то jе урађено 1786. године, пренето jе постоjеће звоно али су купљена и два нова. Пазовачки евангелисти, ослобођени од верског зулума, неодричу се свог циља – изградње нове и веће цркве. Понову шаљу владару молбу, да им дозволи изградњу нове цркве са звоником, уместо старе, коjа jе била изграђена од црвене цигле и покривена трском….. 

IMG_9794.jpg 

Словачка евангеличка црква а.в. у Староj Пазови

Пошто смо се опоравили, и општина jе постала богатиjа, желели би смо уместо тих неквалитетних цигли, печене цигле употребити, и подзидати, и кад би било могуће, поставити jедан звоник да малим звоном, не због раскоши, већ ради обавештавања о богослужбама, jер само насеље jе дугачко. Jозеф II jе прочитао молбу и своjеручно написао …. ово им се дозвољава. Дворски савет jе био против овакве одлуке владара, позиваjући се на други члан акта о толеранциjи, по коjем се забрањуjе изградња звоника, и настоjао jе да утиче на владара да промени своjе мишљење. Међутим Jозеф II jе остао при своjоj одлуци. На маргинама дописа Дворског већа jе своjеручно написао:…без обзира на акт о толеранциjи, коjи забрањуjе некатолицима да имаjу звонике, хоћу ипак да овоj општини ex specialis (посебно) да ово дозволим. Захваљуjући Jану Урму порезнику у Земунском магистрату и евангелику, издеjствована jе од тадашњих власти дозвола да старопазовачки Словаци испеку 250.000 комада цигле за градњу цркве 1786. године. Урм jе поред своjих личних прилога такође организовао и добротворну забаву за куповину унутрашњег црквеног инветара за Стару Пазову. Пазовачка евангеличка црква jе прва у целоj тадашњоj Хабзбуршкоj монархиjи добила дозвола за изградњу звоника а сама црква представља наjстариjи обjекат ове вероисповести на Балкану. После велике и jаке зиме, у пролеће године 1793., Пазовчанима се десила jедна несрећа. Од влаге срушила се стара црква. Замолили су команду да им дозволи реновирање исте. Команда jе њихову молбу послала главном инжињериjском штабу, коjи jе имао улогу да направи план и предрачун изградње нове цркве. Од свих трошкова, општина jе била дужна да надокнади 2.757 златника, и требала jе да да више од половине бесплатних работа. План цркве у архиву ниjе сачуван, али зато jе у целини сачуван предрачун изградње нове цркве. Као аутор предрачуна потписан jе барон Wagner.

 IMG_9891.jpg

Словачка евангеличка црква а.в. у Староj Пазови

Садашња словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Староj Пазови по архитектури jе jеднобродна грађевина орjентациjе север-jуг. Налази се у центру места на углу улица Ћирила и Методиjа и Карађорђевоj и представља споменик културе од великог значаjа. Покривена jе двосливним кровом од етернита. Изнад северног дела грађевине jе барокни звоник. Црква jе са спољашње и унутрашње стране омалтерисана. Декорациjу зидних површина сачивању сокл, пиластри и профилисани кровни венац. Грађевина са сваке стране има по пет лучно завршених прозора. Постављање сата на торањ учињено jе 1819. године. На северноj фасади налази се главни портал. Врата су дрвета изрезбарена. На левом крилу jе забележена 1771. година, и стоjи текст “Бог нама” а испод године jе путир (симбол светих таjни) са књигом ( библиjа симбол Божиjе речи). На десном крилу jе година 1887.(година обнављања), стоjи текст “Ми Богу”, испод jе крст, срце и ленгер ((сидро) симболи врлина). 

 IMG_2578.jpg

Унутрашњост цркве

Прве оргуље купљене су 1789. године а данашње су допремљене из Пеште 1868. године. Направио их jе маjстор  Орсаг Шандор по цени од 2.000 круна. Оргуље имаjу два реда реда мануала  а горња површина дирки jе пресвучена танким слоjем слонове кости.

 slovacka-crkva-SP-6-2.jpg

Детаљ дирке на оргуљама (1868) рад маjстора Орсаг Шандора

Поседуjу 12 регистара:  десна страна  за доњи мануал: боурдоу 8′, флöуте 8′, гамба 8′, холзфлöте 4′, октаве 2′, qуинте 1 1/3′, ман. копел ИИ/И (оваj регистар служи за оба мануала). Са леве стране за доњи мануал: Принзипал 8′, два регистра за ИИ мануал (горњи) : гедецкт 8′ и принзипал 4′. За ножне басеве окт. басс 8′, суббасс 16′, хорал басс 4′. Механичке су, нису концертне а занимљиво jе да су ножне педале уже у односу на стандардне. 

Према подацима Људмиле Хурбан (књижевник, публициста, глумица, парохиjска службеница) из Старе Пазове у циљу декорисања ентериjера за цркву су купљене три иконе (слике) 1887. године као копиjе из берлинске сликарске школе. 

 slovacka-crkva-SP-3-1.jpg

Олтар- Распеће, XIX век

Слике су рађене у техници уље на платну: 1) Распеће (олтарска слика) jе димензиjа 4 x 1,44 м. На слици у центру композиjе jе крст на коме jе разапет Христос, наг само са платном око бедара. Десно од распећа jе Богородица. Обучена jе у црвену хаљину и зелени огртач. На глави има бели мафорион. Лево од Распећа jе Св. Jован. Обучен jе у црвену хаљину и зелени огртач. Уз распеће jе наслоњена Мариjа Магдалена.

 14991305_10205652945002164_8582170486344693797_o.jpg

Слика Крштења, XIX век

2) Крштење – слика jе димензиjе 78 x 98 цм а налази се изнад крстионице. На њоj jе представљен Христос како стоjи у реци Jордан склопљених руку, наг са светлосивим платном око бедара. Десно стоjи Св. Jован у светлоj одећи и црвеном огртачу. Свети Jован сипа воду на Христову главу. Лево су два анђела. Jедан у светлозеленоj одећи, а други у ружичастоj. Горе jе поjава Св. Духа у виду голуба (голубица) а у позадини jе пеjзаж.

 IMG_20161118_123719.jpg

Слика Удовица прилаже лепту, XИX век

3) Удовица прилаже лепту – слика jе димензиjа 78 x 98 цм и налази се на супротноj страни од крстионице. У центру композициjе jе сточић са посудом у коjу богаташ баца новац. Обучен jе у смеђу хаљину и зелени огртач. Лево стоjи удовица у тамнозеленоj хаљини и ружичастом огртачу. У позадини jе архитектура и четири фигуре стоjе на степеништу. Године 1905. оградом jе ограђена порта цркве. Године 1906. црква jе поставила jош три звона. Тако jе задржано jедно старо и постављане су три нова. По тежини су била: прво 165 килограма, друго 376, треће 780, четврто звоно 1396 килограма. Постављен jе и нови сат. За време Првог светског рата воjне мађарске власти су реквирирале три наjвећа звона. Црква jе 1924. године купила три звона. Наjвеће jе од 1250, друго 740, треће 400 и четврто 170 (наjмање и наjстариjе) килограма тежине. Постоjи прича да наjвеће звоно ниjе преливено за воjне потребе већ jе однето и окачено у некоj католичкоj цркви у Будимпешти. 

 IMG_20161118_130105.jpg

Детаљ садашњег звона

То звоно jе имало jако чист и продоран звук коjи се чуо километрима унаоколо. Прибор за крштење састоjи се од сребрне посуде и тањира. Настао jе у Берлину 1887. године – Хеинерсдорф.У средини на тањиру jе урезано Крштење. На обеду jе цитат из Библиjе према Марку 1616. На полеђини пише “Циркев евањ. ауг. вyзн. Старопазовска 1887.” Посуда jе у облику бокала. На посуди пише “Jеден jест крест”. На бокалу jе урезана орнаментика листићи. Клупе (столови) постављени су лево и десно од олтара и израђени су од храстовог дрвета. Горњи делови клупа украшени су резбариjом, а 1885.године клупе су обновљене.

Под у цркви jе урађен 70-тих година XX века од керамичких плочица, димензиjа 10 x 20 цм, беле и небо плаве боjе а у делу око олтара постављене су декоративне керамичке плочице са флоралном орнаментиком зелене и окер боjе тако да по пољима формираjу различите шаре са бордурама.

 20171027_145026.jpg

Детаљ шара са пода

У евангеличкоj цркви у Староj Пазови 30. jуна 1921. године био jе сусрет свих представника словачких евангеличких црквених општина, са циљем да се оснуjе словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у тадашњоj Краљевини Jугославиjи. Веома jе значаjно да jе у евангеличкоj цркви у Староj Пазови 18. септембра 1929. године рукоположен за првог бискупа словачке евангеличке цркве Старопазовчанин Адам Вереш. Решењем Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 51 од 15. 03. 1967. године Евангелистичка црква у Староj Пазови проглашена jе за споменик културе. Одлуком Извршеног већа Скупштине Аутономне Покраjине Воjводине XII броj: 633-7/91 од 12. децембра 1991.године црква jе утврђена за непокретно културно добро од велико значаjа (“Службени лист АПВ” 28/91).

Литература:

Текст о словачкоj евангелистичкоj цркви jе из непубликованог материjала кустоса Мирjане Лесак , Сремска Митровица 12.1.1967.године ЗЗССМ, Е 106/Г, Бр. инв.2891

 Jанко Шаго, Хроника Старе Пазове, Нови Сад, 1991.

Микловиц Jарослав, Стара Пазова 1769-1794, Стара Пазова, 2008.

Казивачи: Игор Фелди свештеник евангеличке цркве у Староj Пазови, Jан Хорват хроничар Старе Пазове, Павел Кадлецик оргуљаш из Старе Пазова

Напомена: данашањи назив цркве jе „евангеличка“ а у документациjи Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица стоjи „евангелистичка“