Мали Зворник
Природне и географске одлике

 

IMG_1309.JPG

 

 

Географски положај

Општина Мали Зворник налази се у западном делу Републике Србије, у Средњем Подрињу. Приљубљена уз реку Дрину, својим западним делом, у дужини од око 40 км, општина Мали Зворник протеже се дуж државне границе са Босном и Херцеговином, одакле се у правцу истока, севера и југа извија у валовита брда и падине околних планина; са истока је надвисују Борања и Јагодња, дуж којих се граничи са општином Крупањ; са севера је Гучево и град Лозница, док југоисточну границу према Љубовији чине побрђа Крушковица, Гај, Подгај и Вишњица.

Географски положај општине Мали Зворник веома је повољан, а повезаност са значајним магистралама, уз природна богатства којима располаже, представља велику предност за њен развој.

Општина се пружа дуж магистралне саобраћајнице Београд – Бајина Башта, која представља главни комуникацијски правац Западне Србије. Преко Ужица саобраћајница је повезана са Јадранском магистралом. Овим магистралним путем општина је повезана са свим већим градским центрима у Републици: Лозницом која је удаљена 26 км, Љубовијом удаљеном 43 км, док је од Шапца, који је администартивни центар округа, удаљена 81 км. Удаљеност Малог Зворника од Београда је 170 км.

Подручје општине Мали Зворник са суседним Зворником у Републици Српској повезано је са три моста на реци Дрини. Мост Краља Александра Првог Карађорђевића, у народу познатији као Стари мост, налази се на око километар низводно од центра Малог Зворника и служи за прелаз пешака у суседну државу. Према статусу који има, овај прелаз спада у малогранични. Нови мост у Доњем Насељу је званични гранични прелаз и удаљен је око три километра, такође низводно, од центра општине. За разлику од старог пешачког, овај мост првенствено служи за прелаз возила. Преко Новог моста и граничног прелаза са Републиком Српском, Мали Зворник повезан је са магистралом Зворник-Тузла-Сарајево, као и саобраћајним правцем Бјељина-Лозница-Бајина Башта-Ужице. Осим друмским, општина Мали Зворник са суседним Зворником повезана је и железничким саобраћајем. Још низводније, у насељу Доња Борина, налази се мост преко којег иде крак желеничке пруге, који из Зворника води даље ка Тузли и Сарајеву у Босни и Херцеговини. За општину ово представља значајну предност, поготово код робног транспорта. Од 2004. године из Малог Зворника железницом се врши искључиво робни транспорт и то углавном транспорт камена.

 

 

 

Рељеф

Рељеф на територији општине Мали Зворник је брдско-планински, надморске висине од 200 до 856 метара, са изузетком насеља Брасина и Доња Борина, која су брежуљкасто подручје, са надморском висином од 200 до 500 метара. Остала насеља на подручју општине су брдска подручја, са надморском висином 350 до 600 метара, и делом претпланинско и планинско подручје. Највиша кота општине је Црни врх, висине 856 метара.

Рељеф општине Мали Зворник је тектонског порекла и веома је разуђен. Уз саму Дрину уочљив је узани појас алувијалних равни и плодног земљишта, чија ширина се креће од неколико десетина метара, као у Будишићу, до 3,5 километара у Радаљу и Доњој Борини.

Природни рељеф општине модификован је изградњом бране на Дрини, односно стварањем вештачког (Зворничког) језера, које захвата око 7% општинске територије. Ова нова целина у рељефу иницирала је и неке нове морфолошке процесе, па и извесну модификацију климе овог подручја.

 

Клима

Клима овог подручја је умерено-континентална.Лета су топла са просечном температуром ваздуха,најтоплијег месеца јула је између 20 – 22 степена. Зиме су већином хладне, а температура најхладнијег месеца јануара креће се од 1 до 8 степени. Просечна годишња температура износи 12,1 степени; ваздушни притисак: 1004,8 мб; релативна влажност ваздуха: 70%; просечне падавине: 972,1 мм. Магле су карактеристичне уз долине поред реке Дрине, веома су честе и појављују се током целе године са највећом изражености у пролеће и јесен.

На климу нашег подручја значајан утицај има вештачка акумулација „Зворничко језеро“, са воденом површином од 13 км2 и запремином воде од 42 милиона м3, на тај начин што акумулирање велике количине топлоте, у пролеће и лето, утиче на снижавање температуре ваздуха, а у јесен и зиму испуштање акумулиране топлоте на ублажавање хладноће. У летњим месецима, услед интензивног испаравања настају услови за честе непогоде и локалне пљускове. Овакве појаве јављају се и на миниакумулацији „Радаљска Бања“ на Радаљској реци. Једна од таквих појава регистрована је 1989. године, када је велика количина падавина у кратком временском периоду изазвала бујичну поплаву. У зимским месецима евидентне су појаве великих снежних падавина са леденим данима. Најскорији пример великих снежних падавина са леденим данима на овом подручју је с краја јануара 2011. године, када је, због такве појаве, на делу територије општине уведена ванредна ситуација, која је била на снази неколико недеља.

С обзиром на евиденте промене климатских услова и пројекције које су дате за Републику Србију предвиђа се пораст температуре, нарочито у региону Подриња, као и промене у распореду количина падавина. Општина Мали Зворник је почела са спровођењем интензивних активности у сусрет променама а у циљу адаптације економије и услова живљења на овом подручју.

 

Занимљивост: Назив Дрина је према неким ауторима илирског порекла, док други аутори наводе да је постао од турске речи ''дерин'' што значи ''дубоко''. У Средњем веку је називана''Дринос'' а у народу ''Зеленика'' или ''Зеленка'' због зелене боје. Тако је , по предању, било све до XВ века. Међутим, када је Мехмед Фатих 1463. године освајао Босну, приликом преласка преко Дрине, удавио му се коњ, на шта је султан рекао “Бу су дерин”, што у преводу значи “Ова је вода дубока”, па је тако, од речи “дерин”, кажу постало име Дрина.

Хидрографија

Територију општине Мали Зворник карактерише веома разграната хидрографска мрежа, са водама доброг квалитета. Главни ток представља река Дрина, једна од најлепших и најчистијих река на Балкану, која кроз општину Мали Зворник протиче у дужини од 33 километра.

На њеном току, у централном делу општине, поред магистрале Шабац – Бајина Башта, у дужини од 25 километара простире се акумулационо језеро, површине 13км2, настало изградњом бране, и оно је један од најзначајнијих привредних потенцијала овог краја. На свом путовању кроз општину Мали Зворник река прима бројне мање притоке, које, услед нагнутог терена кроз који протичу, имају бујични карактер. Дужина ових водотокова креће се од неколико стотина метара до неколико километара, а најзначајнији су водотоци Радаљске, Боринске, Борањске и Велике реке.Теку у правцу исток – запад и све, осим Радаљске, која се по класификацији убраја у воде првог реда, спадају у тзв. воде другог реда.

Радаљска река има ток дужине 15 км и сливно подручје површине 52 км2. Извире у подножју планине Борања, док се ушће у реку Дрину налази у селу Радаљ. Река има бујичасти карактер. Максимални проток воде ове реке износи 125 м3/сек. Већина тока, око 10 км, од изворишта ка ушћу, је низ пошумљене падине планине Борања. У доњем току, у дужини од око 5 км, протиче кроз речну долину, ширине од 100 до 500 метара. Најзначајније притоке су јој Дејановац, Мали Радаљ, Рогуљски поток, Равнаја, Острешница, Кладница, које су такође бујичастог карактера.

Боринска река има ток дужине 12 км и сливно подручје површине 37 км2. Максимални проток воде на овој реци је 100 м3/сек. Извиреу подножју планине Борања. Ушће у реку Дрину јој је у селу Доња Борина. Као и Радаљска, и ова река тече низ пошумљене падине планине Борања. Доњи ток протиче кроз обрадиве површине у речној долини ширине од 200 до 800 метара. У приобаљу средњег и доњег тока у значајном проценту су породични стамбени објекти са окућницама. Најзначајније притоке Боринске реке су: Рогуљски поток, Буков поток, Бела Река, Ранутовац, Каменица и Црквењак.

 

Борањска река, познатија као Трешњичка река, протиче кроз село Доња Трешњица. Дужина тока ове реке износи 17 км, површина сливног подручја је 48,12 км2, амаксимални проток воде147,30 м3/сек. Од извора, у подножју врха Мачков Камен, протиче кроз село Планина, у општини Крупањ, Чавчић, Доњу Трешњицу и у селу Амајић улива се у Зворничко језеро. У првих 3 км тока има бујични карактер, протичући делимично пошумљеним падинама са пашњацима. На 3 – 5 км тока протиче кроз речну долину ширине 100-400 метара. Од 5. до 12. км ток јој је изразито бујични. Тече кроз пошумљене обале са стрмим нагибима и кречњачке стене са литицама. Од 12. до 15. км тока река протиче кроз широку обрадиву и насељену речну долину ширине 200 до 700 метара. У последња 2 км тока река поново има бујични карактер. Протиче кроз стрме, кречњачке обале, обрасле шумом. Најзначајније притоке Трешњичке реке су: Равни поток, Тисовац, Скакавачки поток, Зверовића поток и Лазин поток.

 

Велика Река има дужину тока 10 км, сливно подручје од 26,34 км2и максималан проток воде од 72,20 м3/сек. Река извире у подножју Мачковог Камена, протиче кроз село Велика Река и улива се у Зворничко језеро. Целим током река пролази кроз пошумљени предео, на више места са уским речним долинама, ширине 100 до 300 метара. У доњем току поред реке су обрадиве и насељене површине.

Сви водотоци на подручју општине Мали Зворник су вредни водни ресурси, али се по значају ипак разликују. Поред четири најзначајније реке, директно у Дрину улива сеи више мањих бујичних река и потока. Веоча и Требешница имају ток дуг око 6 км, док је дужина осталих, мањих водотокова од 2 до 4 км. Орлов поток представља гранични водоток између лозничке и малозворничке општине. Кроз градски део општине Мали Зворник протиче Бучевски поток, Ђукановића поток и Моштаница. Значајнији потоци који се директно уливају у Дрину сујош и Петковића поток, Вољевица, Будишићка река и Бушница.Заједничка карактеристика им је да при јаким летњим пљусковима изненада надолазе, изливају се, и, исто тако,повлаче се.

За реке и потоке на подручју Општине Мали Зворник карактеристично је и то да се, због великог пада ка Дрини, сливног подручја које је пошумљено и са стрмим падинама, у кратком временском периоду испољава јако ударно дејство поплавног таласа, који собом носи велике количине шумске земље, камена, грања и сувих стабала, што се у пракси показало у мају 2014. године, када су опшину Мали Зворник погодиле незапамћене непогоде.

Материјал који реке при бујицама доносе из шума, уз растиње у речном кориту, наслаге стена и отпада значајно утиче на капацитет њиховог протока, односно рушилачку снагу бујице, а самим тим и на последице које остављају.

Током поплава 2014. године због појаве клизишта, на току Борањске реке појавиле су се вештачке земљане бране са акумулацијама воде, отпадног грања, дрвећа, лишћа и песка. Као посебна опасност показао се ток Зверовића потока, највећа притока Борањске реке, који тече кроз букове шуме и брда са великим нагибом и великим сливним подручјем. Овај водоток је нанео приличне штете насељима.

Након мајских поплава корита бујичних река на подручју општине Мали Зворник очишћена су и продубљена, чиме је ризик од плављења у будућности знатно умањен. Ризик је умањен и изградњом таложница, односно бујичних преграда на три критична водотока. После мајске поплаве, као мера превенције, камене и армирано – бетонске преградне бране изграђене су на Борањској реци, Малој реци (Зверовића реци) и Великој Реци.

 

 

 

 

Хидроенергетски потенцијал

На подручју општине има укупно 36 водотока, од којих је 28 узводно и 8 низводно од Малог Зворника.

Скоро сви водотоци на територији општине у својим горњим токовима дубоко су усечени у стенске масе, са великим падом долинских страна. Њихова корита имају велики пад, тако да се токови одликују великим хидроенергетским потенцијалом.

Захваљујући израженом хидропотенцијалу Радаљске реке, крајем 80-их година прошлог века у њеном горњем току, 3 км од изворишта, изграђена је мини брана са акумулационим језером, површине 2,5 ха.

Прва идеја за изградњу мале хидроцентрале јавила се још 50-тих година прошлог века и тада су почела прва истраживања на ову тему. Седамдесетих година “Геосонда” из Загреба радила је геолошка истраживања у горњем сливу тока реке Борање за потребе изградње бране. Радови су убрзо напуштени јер су у близини одабраног локалитета (будућег преградног профила) током пвих истраживања нађени мермерисани кречњаци. Из тог разлога су истраживања пресељена у слив реке Црни Радаљ.

Камен темељац мале хидроелектране, назване вештачка акумулација МХЕ “Радаљска Бања”(земљана брана), положен је 1980. године. Изградња машинске зграде и бране висине 15 метара на реци Црни Радаљ почела је 1984. гпдине. Четири године касније, 1988. године, гравитациона брана је завршена и тада је напуњено језеро. Поред земљане бране на реци Црни Радаљ направљен је и тиролски захват на левој притоци, реци Дејановац. Званична производоа електричне енергије почела је 1995. године. Електрана годишње производи око 400.000 kWh струје. Брана има једну турбину инсталисане снаге 214kW, а највећа остварена снага је 170 kW. С обзиром на бујичасти карактер Радаљске реке, веома је значајно то што брана има простор за пријем поплавног таласа од 29.624 метара кубних воде. Овом акумулацијом се у време већих падавина и топљења снега ублажава нагли пораст воде и низводно плављење. Управо је ова акумулација 1988. године спречила последице ектремно великих падавина изнад малог простора, у кратком временском интервалу – стогодишња појава, ком приликом су настале велике штете на приобалним зградама, регионалном путу и пољопривредном земљишту. Такође, 1995. године, две бујичне поплаве у размаку од 30 дана нанеле су велике штете. У мајским поплавама 2014. године значајна количина воде на овој акумулацији задржана је и на тај начин смањила рушилачко дејство реке, дуж целог водотока.

Свесни чињенице да су водни ресурси општине знатно изнад просека у Републици Србији, о чему сведочи податак да на 1км2 долази 1,1 км воденог тока, или 205 км река на свега 184 км2, те да реке, услед нагнутости терена кроз који протичу, поседују велики хидропотенцијал, општинске власти последњих година предузеле су значајне кораке у правцу максималног искоришћења ових ресурса и истовремено стварања услова за инвестирање у обновљиве изворе електричне енергије. Израђен је мастер план, односно нови катастар свих могућих минихидроцентрала на водотоцима у општини. Планом је идентификовано чак 27 могућих локација за изградњу минихидроелектрана, чија би инсталисана снага износила 3.325 kW. Ова могућност представља изузетну шансу за већи привредни развој општине у будућности. Осим у погледу хидропотенцијала, притоке Дрине веома су интересантне и за изградњу малих рибњака за узгој пастрмке.

Веома значајна вештачка акумулација на самој Дрини је Зворничко језеро, настало изградњом хидроелектране ''Зворник'' на најужем делу Дрине, на изласку из чувеног дринског кањона.

Зворничко језеро се протеже од Малог Зворника до ушћа Велике реке при нормалном

успору. На надморској висини је од 140 м. Дугачко је 25 км и захвата површину од 13 км2(1300 ха). На најужем делу широко је 200 м, а на најширем делу 2 км. Запремина воде је 42 милиона м3. Од Малог Зворника узводно прво село је Сакар.

Језеро је надубље наспрам плаже у овом селу, са стране Републике Српске (28 м), а просечна дубина му је 5-8 м, у зависности од водостаја.

Стари ток Дрине на овом делу је у средини језера и протеже се ка високој стени на суседној обали. Од плаже у Сакару стари ток иде више левом страном и дубина језера у том делу је од 12-18 м, док је на десној страни 3-8 м. Узводно на десној обали је село Будишић. Старо корито иде средином језера а просечна дубина је 6-10 м. До села Амајић језеро је замуљено и доста плитко. Даље је село Читлук, а последње село на језеру је Велика река.

Језеро је приступачно са обе стране обале и уз саму обалу се протеже асфалтни пут, са десне стране Мали Зворник – Љубовија, а са леве стране Зворник – Сарајево. Наносима бујичних водотока и речица које се у њега уливају (Дрињача, Јошаница, Велика река, Борањска река) ова акумулација је од 1955. године, када је настала изградњом хидроелектране “Зворник”, до данас 50 % засута ерозионим наносима. Наноси су довели до стварања већих или мањих острва и полуострва (око којих је богатство рибе и дивљих патки), рукаваца, залива и канала. Заштитни знак овог језера је риба сом, јер поред своје бројности има примерака који теже и преко 100 кг. Такође, Зворничко језеро је врло погодно за наутичке спортове на тихим водама, камповање, риболов и купање.

Термо-минералне воде

Због специфичног хемијског састава и лековитих својстава које имају, термо-минералне воде масива Борање познате су још од деветнаестог века. Према причама мештана Радаља, коришћење воде са природногизвора у Радаљској Бањи у лековите сврхе започето је у првој половини деветнаестог века. Док се вода са “главног” извора углавом користила за лечење костобоље и реуматских обољења, вода са тзв. “очног извора” коришћена је за умивање, због побољшања вида и благотворног дејства на очи.

Прва испитивања лековитости ове воде вршена су у другој половини деветнаестог века. Први подаци изнети су у раду М. Лека, Т. Шчербакова и Х. Јоксимовића: "Лековите воде и климатска места у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца" (Београд 1922), а односе се на хемијски састав термоминералних вода Радаљске бање. Касније, у периоду од 1969. године, па до краја прошлог века, вршена су бројна истраживања термоминералних подземних вода из гранодиорита у зони Радаљске бање. Избушене су три истражне бушотине и израђен већи број хидрогеолошких студија, пројеката и елабората.

Радаљска бања је натријум-хидрокарбонатна алкална хипотерма (температуре воде 28,5-30ºЦ), са флуором (Ф) и сумпором у виду водоник-сулфида (Х2С), као карактеристичним компонентама.

Сумпоровита вода Радаљске бање веома је слична води са извора у Бањи Ковиљачи и као таква погодује у лечењу реуматских обољења.

У Радаљској Бањи нарочито су присутне и појаве геотермалне енергије, која је највише акумулирана у подземним водама. Испитивања у овој области су тек започета а показатељи говоре да се може очекивати изналажење термалних вода са температуром до 100 ºC.

Земљиште и шуме

Поред вода, други значајан ресурс у општини Мали Зворник су шуме. Према подацима Републичког завода за статистику из 2014. године, шумско земљиште захвата 9.323,46 ха или 50,7 % укупне површине општине.Ови подаци указују на чињеницу да је Мали Зворник значајно надмашио пошумљеност у Мачванском округу (23,0%) и Србији (26,7%).Шуме на подручју Малог Зворника налазе се у друштвеном - 53% и у приватном сектору –47 %. Шумама у друштвеном сектору газдује ЈП „Србијашуме“ - Шумско газдинство „Борања“.

На око 80% шумских површина простире се листопадно дрвеће, а доминирају букове

шуме. Од осталих врста присутни су: храст китњак, цер, граб и багрем, а у долини Дрине

топола и врба. Пошумљавањем четинарима, квалитет шума у општини Мали Зворник подигнут је на виши ниво. На територији општине годишње се пошуми око 8 ха чистих површина, а посече око 18. 000 м3дрвета.

Према отворености шума, ово подручје је водеће у Србији, где на 1.000 ха има преко 20 км шумских путева.

Богатство шумом омогућило је присуство различитих животињских врста и добре услове за ловни туризам у општини, који би у будућности требало да буде веома профитабилна активност, јер су шуме богате срнећом дивљачи, дивљим свињама, зечевима, фазанима, дивљим паткама и јаребицама. Ловиште се простире на 11.500 ха и њиме управљају Ловачко друштво Мали Зворник и ЈП “Србија шуме”.

Додатно богатство шума представљају шумски плодови, печурке и лековито биље.Од печурака у значајнијим количинама се налазе лисичарка и вргањ. На овом подручју веома су распрострањене и различите врсте лековитих биљака, као што је хајдучка трава, коприва, хоћу нећу, кантарион, клека, шипурак, зечји трн, маслачак, мајчина душица, нана, липа, бреза.

С обзиром на то да расту захтеви европског и светског тржишта за здравом храном, шумским плодовима и лековитим биљем са подручја која задовољавају еколошке критеријуме, шуме Малог Зворника могу понудити количине за повећање извоза. Свест о потреби да се повећа број обучених сакупљача шумских плодова, печурки и лековитог биља је присутна, а општина чини напоре да едукује и мотивише локално становништво за овај вид самосталне делатности.

Према подацима Републичког завода за статистику за 2012. годину укупна површина расположивог пољопривредног земљишта на територији општине износи 5.913 ха или 32,13% укупне површине општине, од чега је 2.723 ха коришћено пољопривредно земљиште или 46,05 % од укупно расположивог пољопривредног земљишта. Оранице и баште заузимају 938 ха, воћњаци 306 ха, ливаде и пашњаци 1.372 ха. Просечна величина пољопривредног газдинства је око 1,3 ха. Најквалитетније обрадиво земљиште се налази у долини реке Дрине и њених притока. Велике површине земљишта налази се у брдско-планинском залеђу али га карактерише неповољна конфигурација и лош квалитет земљишта.

Педолошке карактеристике земљишта су најважније за укупну вегетацију и живи свет везан за земљиште, па тако и за пољопривредну производњу. На подручју општине Мали Зворник установљени су следећи типови земљишта: црница на кречњаку, смеђе рудо земљиште, параподзол, алувијално, смеђе скелетоидно земљиште на шкриљцима, смеђе скелетпоидно земљиште на граниту и скелет камењар.

Најплодније земљиште је алувијалног типа. Оно је заступљено у атарима свих насеља, али у различитом обиму, од неколико десетина метара у Будишићу до 3,5 км у Доњој Борини, и на њему се узгајају ратарске и повртарске културе. Процењује се да најквалитетнија земљишта, која припадају I – IV бонитетној класи, заузимају 12,12% укупног пољопривредног земљишта, али на њима су већим делом изграђена насеља. Осим ове нерационалности, мора се указати и на изградњу индустријске зоне Малог Зворника на земљишту I и II класе у зони Зворничког поља, на ушћу Радаљске реке. Алувијалним теренима припада 700 ха или 3,81% општине, бонитета I – III класе. Проблем ових земљишта јесте угрожениост поплавама, бујичним и подземним водама, нарочито на подручју Зворничког, Вољевачког и Андрачког поља. Параподзол, који је заступљен у Радаљу и Малом Зворнику, чини земљишта II до IV бонитетне класе и то је уједно најзаступљенији тип земљишта на овом подручју. У пределу Гучева је заступљена црница на кречњаку или планинско земљиште.

Док је у нижем долинском појасу земљиште погодно за ратарске културе, у зони побрђа,на смеђе рудом земљишту,има услова за воћарство. Плитко земљиште црнице на кречњаку је погодно за пашњаке, док је скелет камењар неплодно земљиште и оно се простире на 1.313 ха и чини 7,1% укупне површине територије.

Минерални ресурси

Масив планине Борања обилује лежиштима рудеолова и цинка, која се налазе у његовом северном, источном и западном делу, док читава подрињска област представља најпознатије антимонско подручје Европе. Појаве и лежишта антимона простиру се од планине Гучево до Крупња и даље ка југоистоку. Економски најзначајнија лежишта налазе се у широј околини Зајаче и Крупња.

Део овог рудног богатства налази се и на подручју општинеМали Зворник, које је од давнинапознато побројним налазиштима металичних и неметаличних минерала.Од металичних сировина значајни су лежишта и појаве антимона, гвожђа, олова и цинка, а од неметаличних: мермер, гранит и кречњак.

У средњем веку, у доба развијеног рударства, насеља средњег Подриња развила су живу трговину са Дубровником. Из овог периода су се очували трагови богате рударске активности, нарочито у малозворничким селима Доња Борина (Бохорина), Брасина и Доња Трешњица.

Српски историчар Момчило Спремић, пореклом из подрињског краја, који је у оквиру свог вишедеценијског истраживачког рада посебну пажњу посветио проучавању Дубровачког архива,у једном од својих радова, под насловом “Јадар у средњем веку”, наводи податке који сведоче о рудној активности у подрињским селима у средњемвеку:

Значајнија рудна налазишта данас се већим делом налазе у Брасини. У овом селу налазишта антимона су на површини од око 40 ха, али се експлоатација у последње време не врши због нерентабилне производње, већ је ово налазиште само у функцији сепарације за производњу гранула за асфалт.

Радаљ је чувен по налазиштима гранитног камена. Гранитни камен у Радаљу експлоатише се на два локалитета, на површини од 15 ха. Од овог гранитног камена израђују се коцке, ивичњаци за путеве, споменици, а користи се и као грађевински камен.

У Доњој Трешници су налазишта изузетно квалитетног мермера. Површина овог налазишта

је око 100 ха и, према проценама, оно има резерве за наредних 50 година. Кречњака има на више локалитета на подручју општине и он представља сировину која се у овој општини у највећој мери експлоатише.