Ресавска пећина
Изворни назив Ресавске пећине је Дивљаковачка пећина, а једно време је била позната и као Раткова пећина. Налази се на ободу крашког поља Дивљаковац, у планинском масиву Јужни Кучај, на северозападним падинама, уклесана у кречњачком масиву Бабина глава, у међуречју Ресаве и Ресавице. Пећина представља један од најнеобичнијих спелеолошких локалитета у Србији.
Ресавска пећина се налази на удаљености од 21 км од Деспотовца, 52 км од аутопута и 152 км од Београда, у атару села Јеловац.
Пећина је систем канала који су распоређени у два нивоа, са осам јасно издвојених морфолошких целина. Две велике дворане повезане су благо разгранатим кружним каналом.
Иако је настала ерозивним радом некадашњег водотока, данас Ресавска пећина нема ни стални ни повремени ток, па количина прокапних вода зависи од атмосферских прилика. Пећина је станиште слепих мишева и углавном ендемских врста, као што су стоноге, паукови и псеудошкорпије.
Ресавска пећина је стављена под заштиту као природно добро од изузетног значаја и сврстана је у I категорију заштите као СПОМЕНИК ПРИРОДЕ. Ова пећина је један од најзначајнијих и најлепших спелеолошких објеката Србије, позната по богатству и разноврсности форми кристалних украса. Представља подземни облик краса са посебним морфолошким и хидрографским појавама и облицима.