Саборна црква успења Пресвете Богородице у Крагујевцу саграђена је у периоду од 1871. до 1884. године. Зидана је од камена и опеке по пројекту Андреје Андрејевића који је био први архитекта који је радио у Србији, а школовао се у иностранству. Пројекат, као и сам објекат, рађен је у духу руске националне школе, која је, заједно са тадашњом обновом српског стила, била увод у српско-византијски концепт по рецептури Ханзеове школе.
Црква је облика уписаног крста са пет купола, од којих су мање осмоугаоне, а централна, највећа је и постављена на тамбур.
Карактеристична је по архитектонским елементима лантерни на куполи, правоугаоној олтарској апсиди, галерији на западном прочељу, јединственим за црквено градитељствотог тога времена у Србији.
