- Костолац се први пут помиње у списима 1380. године. Старо рударско насеље настаје у другој половини XIX века. Нови Костолац почиње да се гради 1942. године. Од Пожаревца је удаљен 11, а од Београда 90 километара. Структуру становништва чини богатство од 26 нација и етничких група. Та шароликост је створена доласком људи са свих страна у рударски градић којем је била потребна радна снага. Сада је то град са око 15.000 становника.
Костолац носи назив од латинске речи „castellum“, односно „castel“, што значи градско утврђење квадратног облика.Први писани извори о Костолцу као насељу потичу из XII века. Арабљански географ Едризи помиње га у својим путописима као „трговачки град поред Дунава“. У средњовековним изворима Костолац се помиње први пут 1380. године у Хрисовуљи, односно Повељи кнеза Лазара манастиру Горњак. У XV веку, после коначне пропасти средњовековне српске државе, Костолац је био насеље од 64 куће са домаћинствима и плаћао данак санџак-беговима од 6.000 акчи. Почетком XVIII века потпао је под Аустро-Угарску окупацију. Постао је „комарско село“ у Саставу Рамско-градиштанског дистрикта. У административно-управном погледу потпадао је под Комору или Дворско-коморско веће у Бечу. у XIX веку, нарочито у другој половини, у Костолцу се осећа пораст становништва као последица миграције и природног прираштаја. Уједно је и етнички изглед насеља постао веома шаренолик. На његов развој одлучујући утицај имали су отварање костолачког рудника угља 1870. године, као и рудника „Кленовник“ 1883. године. Захваљујући рудницима угља, у прошлом веку подигнута је колонија за становање радника, зграда управе рудника, кафане, пристаништа, приватне зграде и др. Дакле, поред села Костолца развило се рударско насеље у коме су становали рудари и други радници који су радили у млину, циглани и фабрици стакла. Године 1887. године Костолац је имао 212 домова са 1.260 становника, 1910. је било 269 домова, а 1948. већ 3.890 становника.
Постоје претпоставке да је Костолац једно од првих словенских насеља формираних у дунавском прибрежју, крају који је најраније на Балкану насељен словенским живљем (још у VII веку). Несумњиво је да је настао на рушевинама средњовековног града Браничева а овај, пак, на рушевинама римског Виминацијума. Град Костолац развио се од сасвим новог насеља које је почело да се гради за време Другог светског рада (1942. године). Тада је подигнуто 26 стамбених и 7 јавних зграда. Костолац је проглашен градом 20. фебруара 1950. године. Прву здравствену амбуланту имао је још 1924. године. Данас је здравствена заштита организована у Дому здравља са већим бројем лекара специјалиста.
Образовање у Костолцу има дугу традицију. Прва основна школа основана је још 1885. године. Садашњи назив основне школе је „Јован Цвијић“. У Костолцу постоји и Средња техничка школа са домом ученика „Никола Тесла“ која образује кадрове машинске, машинско-енергетске, електро-техничке и рударско-геолошке струке, као и одељење Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Пожаревца. Такође постоји и КУД Костолац. Фолклорни ансамбл овог друштва гостовао је у преко 20 земаља од Европе до Јужне Америке и на међународним фестивалима освајао бројна признања. Овај ансамбл, као и хор „Дунавска лира“, дувачки оркестар и ликовна секција окупљају велики број аматера.
И спортски живот у граду достигао је завидан ниво. Спортско друштво „Рудар“ у свом саставу има фудбалски, рукометни, одбојкашки, куглашки, стонотениски и шах клуб. Гимнастичари из Костолца су вишеструки екипни и појединачки прваци државе. Развоју спорта и рекреације свој допринос дају и наутички клуб Дунавац, друштво Партизан, ловачко и спортско-pиболовно друштво.