Црква манастира Ново Хопово посвећена је Св. Николи (6/19. децембар). Манастир је изграђен на благој падини јужнох обронака Фрушке горе, у непосредној близини Жарковачког потока. Манастирски комплекс чине данас црква, три крила конака, оградни зид и економске зграде.
Према легенди забележеној у Житију мајке Ангелине писаном почетком XVIII века, Ново Хопово је задужбина деспота Максима Бранковића.
Први писани податак о Новом Хопову налази се у најстаријем турском попису Срема из 1546, што је протумачено као сигуран податак о настанку Новог Хопова пре доласка Турака у Срем (пре 1521)и могућност да је ктитор био заиста владика Максим Бранковић. Неколико записе нађених у једном рукописном минеју и једном панагирику сведоче о Новом Хопову 1541. односно 1555. године као манастирум у којем је минеј писан у време игумана Павла и живописано кубе и олтар у цркви и место где се чувају мошти Св. Теодора Тирона.
О времену градње и ктиторима данашње цркве у Новом Хоповунедвосмисленко сведочи запис на каменој плоћи постављеној изнад западног улаза у цркву, у коме стоји да је храм подигнут 1576, ктиторсвом Лацка и МаркаЈовшића, житеља Горњег Ковина.У путопису Стефана Герлаха (1573-1578) манастир Ново Хопово је забележен као монашко училиште.
На основу записе који се налазио над вратима припрате с унутрашње стране зна се да су зидови олтара и наоса живописани 1608. ктиторством јеромонаха Митрофана, за реме хоповског игумана Евсевија. Живописање зидовау припрати завршено је 1654. ктиторством хоповских калуђера и игумана Неофита. Као дародавац за злато на фрескама у припрати забележена је Крунија Хаџи-Јањиница. Прва половина XVII века обележена је и развијеном преписивачком делатношћу и тесним везама хоповских и светогорских калуђера чији се утицај препознаје у избору теаи иконографским решењима хоповског живописа. У аустро-турским ратовима крајем XVII и почетком XVIII века Хопово је више пута паљено и пљачкано. Тек после Пожаревачког мира (1718) почиње поново развој и успон, грађевинска обнова постојећих и изградња нових објеката у манастиру. Већ 1726. године обновљен је део старих ћелија у северном крилу конака; 1728. године грађено је источно крило конака и спојено са северним крилом и новоизграђеном трпезаријом. Јужно крило конака је грађено од 1733. до 1774. године. Старо западно крило конака је срушено између 1750. и 1758. када је уместо старог конака подигнут ходник - комуникационо крило.