Инђија
Туризам

МУЗЕЈ “ГЛАВАШЕВА КУЋА”

 

001.jpg

 

У богатој грађанској породици, крајем XIX века, 1834. године, рођен је један од великих добротвора и хуманиста тадашњег Врањева – др.Владимир Главаш. Овај племенит и високо моралан човек обележиће грађански период с краја XIX и почетка XX века као изузетна и уважена личност тадашњег доба. Завршио је права у Прагу 1862. године али се никада није бавио адвокатуром. Посветио се економији и земљорадњи. Истицао се истинским родољубљем где је помагао Србима у борби против Аустроугара. Исто тако поштовао је и друге националности које су живеле на територији данашњег Врањева – Новог Бечеја, посећујући како православну тако и католичку цркву и синагогу која је тада постојала у Новом Бечеју. Исказујући поштовање према свим националностима и посећујући ове храмове, он је хранио своју душу лепотом и истинском вером.


Током студија а и касније његови пријатељи: Јован Јовановић Змај, Светозар Милетић, Ђура Јакшић и други знаменити Срби тог времена, били су радо виђени гости у његовој кући. Иако је био особењак и никада се није женио свакако да је извесне људе ценио и уживао у њиховом друштву. Владимир Главаш је кућу завештао цркви као и значајни део имања уз напомену да би било пожељно да се кућа користи као већница црквене општине или канцеларија при православној цркви, а никако као школа јер “неће да му у кући женско чељаде станује”.

Кућа је завршена 1830. године и сада је преуређена у музеј. Кућа породице Главаш представља примерак богате грађанске куће у Врањеву. Грађена је у класицистичком стилу (бидермајер) и налази се на регулационој линији улица Јосифа  Маринковића и Светозара  Марковића. Основа објекта је правоугаона, фасаде су издељене пиластрима између којих се налазе прозори без декорације. Испод сваког прозора је украс у виду правоугаоника засечених углова на којима се налази апликација у облику ромба. Велика  дрвена трокрилна капија, сачињена је од хоринзонтално поређаних дашчица. Кров је двоводни покривен бибер црепом, а забат са заобљеним врхом трапезастог облика. Испод средњег дела зграде налази се подрум који је засведен полуобличастим сводом.

DSCF6949-1024x768.jpg

 

Кућа др. Владимира Главаша је стављена под заштиту закона, заједно са ентеријером, намештајем и аутентичним портретима и проглашена је за културно добро од великог значаја за Републику. Музеј, стара зграда општине и православна црква светог Јована Претече, припадају просторно културно – историјској целини “Стари центар Врањева” одлуком Владе републике Србије која је донета фебруара 2018. године.

Ова значајна и вредна амбијентална целина има урбанистичке, архитектонско – стилске и културно – историјске вредности. Центар културног и духовног  живота Срба у Северном Банату у прошлости ,био је центар Врањева. Оно се налазило у склопу Аустријске И Аустро-угарске царевине у XVIII, XIX и почетком XX века. Вредно градитељско наслеђе историја места као и најважнији догађаји који су забележени у Великокикиндском диштрикту  ( 1774- 1876), представљају пример културног и духовног развоја једног народа као потребу за очувањем националног, верског и културног идентитета.

Музеј Главашева кућа састоји се из неколико складно уређених просторија. У првој соби налазе се бројне фотографије из периода када је њен власник живео у њој. Оне нам дочаравају начин живота ондашњег становништва, вредности које су неговане. На фотографијама су приказана лица породице Главаш па и сам Владимир, знаменити Врањевчани оног времена, свештена лица као и обични људи земљорадници. Наредне просторије декорисане су стилским намештајем који је био у употреби крајем XIX века и почетком XX века, рестауриран и солидно очуван. Аутентичан молерај, какав се ту налазио и у Главашево време, стари канабеи, масивни зидни плакар, старе пећи, шпорети, кревети, секретери, старинско огледало, клавир… Неке од експоната даровали су наши суграђани и њима дугујемо велику захвалност што су на тај начин помогли да обогатимо збирку и прикажемо посетиоцима, а пре свега млађим генерацијама, богатство нашег културног наслеђа. 

Посебно смо поносни што је наш суграђанин био и прослављени композитор Јосиф Маринковић. С обзиром да његова родна кућа која се налазила преко пута музеја, није очувана, музеј је једну собу посебно посветио овом великом композитору. У овој соби се поред раскошног намештаја, налазе урамљени пожутели листови са нотама дела Јосифа Маринковића, албум са породичним фотографијама као и цртеж нашег новобечејског сликара Милорада Јосимовића који по сећању старијих људи и на основу  ретких сачуваних фотографија, приказао могућ изглед његове куће. Позивнице за бал из 1910. године, са наглашеним кодексом одевања за господу и госпође сачуване су од заборава. И као посебност у овој соби издвајамо  хармонијум, инструмент сличан малим оргуљама.

Следећа просторија окићена је аутентичним свештеничким одорама које су му даривали свештеници као посвећеном вернику, фотографије из црквеног живота, свакодневног живота познатих и мање познатих људи у тадашњем Врањеву. На крају типична за оно време кухиња са посуђем, чинијама, циментама, лонцима, паорским шпоретом, пеглама, аванима …

Конзерваторско – рестаураторски радови  обављени су периоду 2007. до 2009 године. Тада је замењена кровна конструкција и покривач, рестаурирана је фасада као и ентеријер ( зидна сликана декорација, намештај и дрвенарија). Такође су обновљени и економски објекти унутар дворишта музеја, где су просторије које су некада били станови за црквене упосленике и канцеларије црквене општине, претворене у радионице старих занатлија. Тако се у једној просторији налази комлетно опремљена стара берберница, ковачка радња, ужарска… Експоната старих занатлија заиста има много а многи од њих чекају своје место и прилику да буду приказани у пуном сјају.

 

DSCF6848-1024x768.jpg

Данас се у кући музеја налази и Завичајни клуб Врањевчана и Новобечејаца који својим активностима обогаћује садржаје манифестационог типа. На стогодишњицу смрти др. Владимира Главаша 16. фебруара 2009. године, на овом месту је отворен први новобечејски музеј. Уз пријатно дружење и најбоља вина у прелепом дворишном амбијенту, организују се разноврсни догађаји и обележавају значајни јубилеји наше вароши.