„Алпи јужне Србије“ како је то написао Јован Цвијић, лепотица међу српским планинама, Сува планина се простире у дужини од око 45 километара а њен најшири део износи 15 километара.
Велики део ове планине – преко 40 процената, припада територији општине Гаџин Хан. Највиши врх је „Трем“ са својих 1810 метара надморске висине који је циљ готово сваког планинара у Србији и шире. Поред њега познати су и „Соколов камен“ са 1560 метара надморске висине и „Девојачки гроб“ са 1408 метара.
Осим што је оаза нетакнуте природе са својим величанственим видиковцима, Сува планина је и дом око 250 врста лековитих биљака, шумских плодова и различитог животињског света.
Богатсво њених пашњака неисцрпни је извор хране бројних крда крупне и ситне стоке која се вековима одгаја на њој јединственим начином узгоје – „сампасом“. Стока се изводи на планину у рано пролеће а враћа у села у касну јесен. У том периоду је препуштена сама себи и природи а једини контакт са човеком има приликом доласка на појила. Највеће појиле и највећи извор воде на Сувој планини јесте Ракош чесма.
Овакав начин узгоја довео је до стварања крда „дивљих коња“ – грла која су ождебљена током лета а која нису могла да буду ухваћена у јесен и враћена у села остају да живе на планини и током зиме. Данас их има неколико десетина и представљају атракцију за сваког посетиоца. Ту су и „Три локве“ место где се некада налазила млекара и где се производио чувени сувопланински сир.
Сува планина и њени врхови су мета похода многих авантуриста – планинара, ловаца, возача теренских возила,љубитеља адреналинских спортова и заљубљеника у камповање.