Београд - Гроцка
Туризам

 vojka-crkva.jpg

Храм Преноса моштиjу Св. оца Николаjа, Воjка

Од првих писаних помена Воjке, као насељеног места, тек око 1578. године помиње се jедан свештеник, што наводи на предпоставку да jе ту била и мања црква у коjоj jе службовао. У северозападном углу центра села постоjала jе црква брвнара или од плетера, а на основу митрополитске уредбе из 1724. године, Воjчани граде своjу прву цркву од тврђег материjала, покривену шиндром, са средњим звоном и трапезом од цигле 1727. године. Ту цркву jе осветио митрополит крушедолски Никанор 1732. године. Била jе снабдевена потребним инвентаром, одеждама и књигама за вршење богослужења од коjих су неке и до дан данас сачуване. Пописом из 1732/33. године коjи jе наредио митрополит Вићентиjе Jовановић, говори нам да су цркве у Срему биле врло сиромашне али jе jедино Воjка имала цркву од тврдог материjала. У извештаjу карловачког протопопа Jефтимиjа Радосављевића из 1750. године о прегледу, говори да Воjка има 85 домова, цркву од камена, слави Светог Николу, у цркви се води протокол, порта и гробље су ограђени. Поред ове цркве било jе и гробље коjе jе на садашњу локацjу премештено 1848. године. Ни црква ниjе остала дуго на том месту. Нова црква, већа, шира и дужа, почела се градити на североисточном углу центра села, од цигле и камена. О изградњи и освећењу цркве Светог оца Николаjа у Воjки сведочи и jедан документ. Повеља оснивања светог храма би положена 24. jуна 1857. године у време владавине Аустриjско Царског Његовог Апостолског Величанства и Великог Воjводе Господара Франца Jосифа Првог и у време Наjсветиjег Патриjарха Српског, Архиепископа и Митрополита Карловачког Господина Jосифа Раjачића, а зидар маjстор био jе Франц Фукс из Митровице.

 SXeyx4m.jpg

Храм Преноса моштиjу Светог оца Николаjа у Воjки , прва половина XX века

Црква Преноса моштиjу Светог оца Николаjа налази се у улици Карађођревоj бр. 4 у Воjки, сазидана jе 1857. године, као jеднобродна грађевина ориjентисана у смеру исток – запад. На источноjстрани jе полукружна олтарска апсида, а изнад западног дела грађевине jе звоник. Зидови од цигле су рашчлањени усправно четвртастим стубовима и степенасто увученим удубљењем у коjима су прозори. Црква jе покривена двосливним кровом. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним поткровним венцем, а вертикално су рашчлањене пиластрима коjи се завршаваjу профилисаним капителима. Између пиластри су степенасто увучене нише са лучно завршеним прозорима.

 IMG_4755.jpg

Храм Преноса моштиjу Св. оца Николаjа, Воjка

Западна фасада jе класицистички обрађена ( зид са украсима), има троугли кров кога придржаваjу четвртасти стубови са украсима на врху. На ивицама фасаде су пиластри коjи се протежу од сокла до фриза и завршаваjу профилисаним капителима. У средини западне фасаде jе главни улаз, мало увучен са дрвеним двокрилним вратима, висине четири метра и фланкиран jе пиластрима коjи се такође завршаваjу профилисаним капителима.

Jужно су мања врата за улаз на звоник коjи излази из крова цркве. Двоспратни звоник се уздиже изнад западног дела грађевине. У првом спрату звоника на западноj страни jе окулус. Звоник jе фланкиран пиластрима , узидан у цркву и завршава се барокним кровом укупне висине 55 метара са крстом на врху. На западноj страни фасаде изнад самог улаза jе прозор са горњим полукружним завршетком. У истоj равни северно од прозора jе ниша са фреском Светог оца Николаjа, а jужно jе фреска Светог Архангела Михаила. Изнад ниша jе фриз са метопа и триглифама. У метопама су пластичне розете, изнад фриза jе троугласти тимпанон уоквирен профилисаним тракама.

На првом нивоу или спрату звоника, коjи jе мало виши од крова цркве, са западне, северне и jужне стране налази се кружни отвор метарског пречника. На другом спрату звоника налази се на све четири стране по jедан прозор са металним шалонима. Изнад тих прозора jе кружни сат са казаљкама. Са jужне и северне стране фасаде налази се по пет прозора, од коjих су два наjзападниjа ( на звонику) нешто мањих димензиjа. Иапод средњих прозора и са северне и jужне стране су двокрилна дрвена врата 400 x 180 цм. На олтарскоj полукружноj фасади налазе се два прозора истих димензиjа као и оних осам 380 x 160 цм. На првом спрату унутрашњег звоника, налази се троделна просториjа од коjих jе средишња зазидана циглом, а северна и jужна устакљена широким прозорима. Сматра се да jе одатле некада певало Црквено певачко друштво. Црквена порта jе ограђена зиданом оградом чиjи су горњи делови од кованог гвожђа. Средстава за израду ограде дао jе Воjчан Тривун Вуjин, официр аустриjске воjске 1885. године.

Према мишљењу др Мирjане Лесек, историчара уметности из Сремске Митровице из 1979. године иконостас се приписуjе познатом дрворезбару Едуарду Владаршу, док га Гордана Прица, такође историчар уметности, прегледом воjачке цркве из 1969. године веже за Георгиjа Девића. Др Мирjана сматра да jе могуће да jе иконостас резбарио син Георгиjа Девића, али без обзира да ли jе Едуард Владарш или неко други резбарио у воjачкоj цркви, иконстас, певнице, тронови и столови чине jедну уметничку целину коjом се Воjчани поносе.Иконостас jе класичне концепциjе са вишеспратним олтарским преградама у три нивоа хоризонталне зоне. У првоj зони у соклу су четири медаљон иконе заштићене са стране четвртастим стубовима. На предњим странама тих стубова jе биљна орнаментика са шкољком у горњем делу. Царске, северне и jужне двери са медаљонима богато су украшене биљном орнаментиком. Изнад медаљона jе по jедна ваза са букетићима ружа. Око вазе се савиjаjу гранчице. Све четири престоне иконе су са стране заштићене округлим стубовима коjи су уздужно, плитко и полукружно издубљени тj. канеловани. Стубови су обавиjени венцима од храстових листова и ружа. У другоj зони празничне иконе су међусубно одвоjене канелованим стубовима коjи су обавиjени гранчицама са листовима и ружама. У трећоj зони где jе Распеће, медаљони апостола и Пресвете Богородице под Крстом су међусубно повезани гранчицама са листовима, ружама и неорококо мотивом шкољке. Тронови, певнице и столови и у мушкоj и у женскоj цркви, налоњи и целиваоница, према резбарскоj изгради и стилу, припадаjу истом дрворезбару коjи jе резбарио иконостас. Припрата од лађе цркве преграђена jе столовима и сталком за иконе са отвореном капиjом на средини.

Многе цкрве из времена резбариjе иконостаса сачувале су Христов Гроб. Црква у Воjки вероватно ниjе имала Христов Гроб из времена резбарења иконостаса. Добила га jе као прилог 2006.године. Резбариjу jе радио Милован Ковачевић из Вишњићева. Дуборез са три стране Христовог Гроба верницима се поручуjе: од рода пшенице и винове лозе, под видом хлеба и вина причешћем Телом и Крвљу Христовом са дискоса и из путира, спасавамо се у Цркви.

Иконостас jе сликао Павле Чортановић у другоj половини 19. века (око 1860.). У соклу прве зоне иконостаса, гледаjући са севера према jугу, испод престоне иконе Светог оца Николаjа налази се медаљон Светог оца Николаjа и “Агриага”, односно Агрика. Детаљ четвртог чуда у Житиjу Светог оца Николаjа од оца Jустина Поповића: Агриковог сина Василиjа отимаjу Сарацени (исламисти) а Свети Никола га чудесно спасава и враћа родитељима.

Испод престоне иконе Пресвете Богородице jе медаљон икона Бекства у Египат. Испод престоне иконе Господа Христа – Христос са Самарjанком, а испод престоне иконе Светог JованаКрститеља jе Усековање његове главе. На царским дверима су по правилу Благовести: на северном крилу двери jе медаљон Мариjе Ђеве а на jужном десном крилу jе Свети архангел Гаврило са крином (љиљаном) у руци. На медаљону северних двери насликан jе Свети архиђакон Стефан а на jужним дверима jе Свети архангел Михаил. Изнад царских двери у првоj зони на медаљону jе Таjна вецера. У истоj зони изнад северних двери у медаљону jе Рођење Пресвете Богородице док jе изнад jужних двери Успење Пресвете Богородице.

 Ikona-Raspeća-Gospoda-Hrista-1860.god_.jpg

Икона Распећа Господа Христа, 1860.год. (из времена осликавања Павла Чортановића)

У другоj зони изнад царских двери jе икона Свете Троjице како крунишу Богородицу. Северно И jужно од те иконе налазе се по три иконе Господњих празника. Гледаjући од севера према jугу, празници су хронолошки постављени: Рођење (Божић), Богоjављење, Преображење, Васкрсење, Вазнесење и Педесетница ( Силазак Светог Духа на апостоле).

У трећоj зони иконостаса на самом врху средине jе Распеће Господа Исуса Христа са медаљонима испод северног крака крст Пресвете Богородице, а испод jужног Светог Jована Богослова. Испод Распећа jе мањи медаљон скидање Господа Христа са крста. Северно од тог медаљона су три медаљона апостола (Филипа, Тадеjа и Андреjа Првозваног), а jужно су такође медаљони апостола (Вартоломеjа, Симона Зилота-Кананита и Матеjа). Северно од Распећа jе Свети апостол Павле, а jужно Свети апостол Петар на самом врху као што и jесу врховни апостоли.

У Владичанском трону у горњем делу насликан jе Свети Сава у Архиjереjскоj одежди, а у доњем делу jе медаљон Светог Саве како поучава српске ђаке. У Богородичном трону у горњем делу jе Просвета Богородица са малим Христом на рукама, изнад су два анђела с круном, а jош изнад jе Бог Отац у облаку. У доњем делу jе медаљон сусрета Мариjе и Jелисавете.

У православноj иконографиjи боjе хаљине и огртача и Господа Христа и Пресвете Богородице су углавном црвене и плаве. Разлог jе таj што плава боjа представља човечанску, а црвена божанску природу Богочовека Христа. Ако jе код Њега хаљина црвене боjе, а огртач плаве, то значи да jе Христос Бог постао човек, обукао се у човечанску природу. Код Пресвете Богородице, ако код хаљине или огртача преовладава плава боjа, значи да она jош ниjе родила Бога Христа, ако преовладава црвена боjа, значи да jе она већ Богородица, родила jе Бога Христа.

У олтару високо у апсиди су Света три Jерарха: Свети Василиjе Велики на jугу, Свети Jован Златоусти на истоку и на северу Свети Григориjе Богослов. Сасвим у врху jе Дух Свети у виду голуба.

У првом делу свода храма што jе испред иконостаса, а изнад солеjе (певнице), у средини jе Бог Отац са свитком на коме пише (у преводу) “ Небо ми jе престо а земља подножjе ногама моjим” и под ногом Бога Оца као седог старца jе планета земља. Jужно на истом своду су jеванђелисти Матеj и Jован са своjим символима човека и орла у доњим угловима свода. Северно су jеванђелисти Лука и Марко такође са своjим символима говечета и лавом у доњим деловима свода.

У другом делу свода jужно jе преподобни Симеон Мироточиви, а северно Свети Стефан Штиљановић. У средини око држача полилеjа jе украсна розета.

У трећем делу свода што jе изнад северних и jужних врата, насликана jе купола од по два анђела држана са десет медаљона при дну. На тим медаљонима су портрети: 1. Светог Кнеза Лазара, 2. Светог Jована Деспота, 3. Светог Краља Милутина, 4. Светог Максима Владике, 5. Светог Атанасиjа Великог, 6. Светог Симона ( Стефана Првовенчаног), 7. Светог Арсениjа Сремца, 8. Светог Стефана Деспота, 9. Светог Стефана Дечанског и 10. Светог цара Уроша.

У четвртом делу свода jужно jе Преподобна мати Параскева а северно Преподобна мати Ангелина.

На западноj страни зида изнад пролаза а између стубова звоника налази се фреска крунисања Стефана Првовенчаног за краља 1221. године од свога брата Светог Саве. Изнад jе грб СрпскеПравославне Цркве а испод отворена књига на чиjим страницама пише да jе обновљену унутрашњу декорациjу светог храма осветио Епископ Сремски Господин Василиjе 1989.године, коjу jе урадио Драган Станковић из Трпиње. Зидови и стубови су осликани мраморизациjом камена са елементима украсних ваза и анђелских ликова изнад прозора.

Воjачка црква има четири звона различите величине и изливених речи и рељефа. На малом звону при дну на ободу пише “Српско православна црквена општина у Воjки 1921. године”. На средини звона jе изливен рељеф Светог Николе у архиjереjским одеждама, а на супротноj страни пише “ левано од Ернеста Саво Грац 1921.г.”Ово звоно jе набављено од Ернеста из Граца 1921. године.

Наjмање звоно на ободу има натпис: “Срп. правосл. црквена општина Воjка”. Изнад на средини jедне половине jе рељефни портрет краља Александра, а на средини друге половине у украшеном правоугаонику пише: “Строjне товарне ин леварне Љубљана”. Испод правоугаоника jе “ Бр. 1690” и “1926” вероватно се ради о сериjском броjу изиивеног звона љубљанске звоноливнице из 1926.године.

Средње звоно сем тежине идентичино jе са наjмањим, исти рељеф, исти натписи, иста година изливања, исти звоноливац, само jе броj изливеног звона 1689 што значи да jе пре изливено.

Велико звоно jе било наjвероватниjе од истог звоноливца, са истим словима али jе 1981. године преливено у звоноливници Станислава Поповића у Београду. При врху звона изливен jе амблем Воjке а испод следеће речи: “Ово звоно из 1926.године преливено добровољним прилогом мештана села Воjке, освећено и постављено на Духове 1981.године, звоно jе тежине 770 килограма.

Решењем завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 179 од 06.11.1979.године, Српска православна црква Светог Николе у Воjки проглашена jе за споменик културе.
Литература:
Др Славко Гавриловић, Властелинство Воjка у Срему ( 1745-1766),Нови Сад, 1959.
Завод за заштиту споменика, Сремска Митровица, бр.179 од 11.9.1979.године, кустос Мирjана Лесек
Анђелко Ердељанин, Воjка- Хроника сремског села, Стара Пазова, 1997.
Радомир Сандић, Црква Светог оца Николаjа у Воjки, 1857-2007, Воjка, 2007.
Документациjа Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица