Београд - Гроцка
Туризам

 

Beska.jpg

 

Бешка

Бешка jе друго по величини насеље у општини Инђиjа. Лоцирано jе у северном делу општине на краjњим падинама Фрушке горе, у близини обале Дунава и ауто-пута Е-75. У непосредноj близини Бешке jе пресек два наjважниjа европска коридора коjи пролазе кроз Србиjу - Дунава и ауто-пута Е-75 (коридори VII и X). Поред Бешке пролазе и регионални пут и електрификована железничка пруга на релациjи Нови Сад – Београд. Бешка jе од Новог Сада, главног града АП Воjводине, удаљена 28 км а од Београда, главног града Републике Србиjе, 56 км аутопутем.

Према последњем попису становништва, у Бешки живи нешто више од 6.000 људи. Оно што jе посебно занимљиво jесте да чак 40% њених житеља ради и привремено живи у Београду или Новом Саду, док се остали део становништа претежно бави пољопривредом и виноградарством. Срби данас представљаjу значаjну већину становника (око 76%), док Хрвати и Мађари чине већину преосталог дела становништва.

Историjа

О пореклу имена Бешке постоjи неколико различитих тумачења. До данас ниjе тачно утврђено одакле оно потиче и шта значи. Углавном су се све те теориjе базирале на претпоставци да jе реч „бешка“ турског порекла и да означава или колевку (бешику), или бешику рибе, или пак да jе кованица две турске речи: беş и каyа, што значи пет и камен, односно пети камен, тj. пета станица или одредиште у воjноj или некоj другоj терминологиjи.

Међутим, све те теориjе о турском пореклу имена Бешке губе на смислу чињеницом да jе таj топоним постоjао и пре доласка Турака у ове краjеве. Име Бешка носе острво и манастир на Скадарском jезеру коjи потичу из XIV века. Манастир jе задужбина деспотице Jелене, кћерке кнеза Лазара, што jе записано на ктиторском натпису из 1438. године.

Према тумачењу истакнутог историчара-турколога Олге Зироjевић,  „бешка” jе вероватно стара словенска реч коjа jе постепено у савременом говору изгубила првобитно значење. Име „Бешка” се у већини случаjева jавља као хидроним, односно везано jе за близину воде, па се претпоставља да jе та реч имала везе са здрављем, односно да jе тим именом означавано место коjе jе било здраво за живот или где jе био извор здраве воде.

На основу наведеног, jасно jе да jе Бешка средњовековно место, настало у време насељавања Словена у ове краjеве. Када jе то тачно било, тешко jе утврдити. Први подаци о месту Бешка датираjу из 1546. године, када jе она била, као и сва остала сремска места, у саставу Отоманског царства.

Све до 1960. године Бешка jе имала статус општинског места. Затим jе две године била у сремскокарловачкоj општини, да би од 1. jануара 1962. године ушла у састав општине Инђиjа.

Туризам и култура

На три километра од Бешке протиче река Дунав. Десна обала Дунава jе урбанизована и повезана са насељем асфалтним путем. Лева обала Дунава jе права оаза недирнуте природе са великим броjем бара и рукаваца Дунава. Оваj jединствени простор део jе заштићене зоне природе „Ковиљско-петроварадински рит“. Терени су идеални за еко-туризам, посматрање птица, лов и риболов. Захваљуjући прелепом природном амбиjенту уз обалу Дунава и приjатним угоститељским обjектима, Бешка jе постала привлачно место за љубитеље природе и рибљих специjалитета. На обали Дунава, на месту где се данас налази Бешчански мост, налази се Калакача - значаjан археолошки локалитет из стариjег гвозденог доба.

У Бешки се сваке године одржава неколико значаjних манифестациjа коjе имаjу традиционални карактер.

Клуб за наутику и спортове на води „Бешка” организуjе сваке прве суботе у jуну фотосафари за новинаре, фоторепортере и ТВ сниматеље. Манифестациjа обухвата вожњу чамцима по рукавцима Дунава, обилазак бара и посету стаништима птица.

„Завичаjни сусрети“ се одржаваjу сваке године последњег викенда у маjу у организациjи Завичаjног друштва „Стара Бешка“. Тада у Бешку организовано долазе подунавски Немци (Швабе), бивши становници Бешке и њихови потомци и рођаци. Од 2005. године, поводом њихове посете, у Бешки се организуjу културно-историjска предавања, изложбе, промоциjе књига, обилазак обале Дунава као и околних туристичких дестинациjа.

Поред ових, ту су jош и „Бешчанска гитариjада“, „Златни котлић“, „Духовски дани“ и др.

Познати Бешчани коjи су оставили трага у jавном и културном животу нашег народа су сликарка Даница Jовановић, народни хероj Никола Груловић, песник Вељко Вукмановић и Миро Стефановић, сликар и карикатуриста.

Више о Бешки можете сазнати на званичноj веб-презентациjи овог насеља на Beska.rs

Foto galerija