Београд
Туризам

vinogradi.jpg 

Национални ресторан „Виногради“, jедан од симбола послератног просперитета Гроцке и старе Jугославиjе, лагано васкрсава у модерно здање са печатом традициjе и стила. Чувени ресторан у Гроцкоj био jе тек jедан у низу Метрополових угоститељских обjеката, а своjим радом и гостима обележио jе златно доба из кога за „воћну општину“ потиче ласкави надимак „Мала Калифониjа“, док по њему мештани и надаље читав краj називаjу „Метропол“.

Ресторан у Гроцкоj jе у староj Jугославиjи био стециште елите и страних делегациjа, и надалеко познат по одличноj кухињи, прелепим панорамама и виноградима коjима jе био окружен. Удаљен од центра Гроцке и заштићене амбиjенталне целине „Грочанска чаршиjа“ 500 стрмих метара, од београдског jезгра 25 километара, располагао jе незаборавним видиковцем чиjи поглед обухвата панораме Дунава са три речне аде, контуре Авале, Смедерева и Панчева, обрисе Вршачког брега и далеких румунских Карпата...
У жељи да покрене развоj туризма и угоститељства у општини Гроцка, Народни одбор 1960. године од приватног власника на Агином брду у Гроцкоj купуjе три хектара воћњака, винограда и њива са виноградарском кућом и помоћним обjектима. Земљиште jе препуштено националном угоститељском предузећу са визионарском идеjом да Гроцка на атрактивноj локациjи добиjе ексклузивни ресторан и привуче броjне посетиоце. „Метропол" постаjе траjни корисник друштвене имовине и улаже у градњу ресторана, уређење околног простора, прилазну стазу, паркинг и засаде винограда по коjима jе ресторан и добио име. Постоjећи виноградарски обjекат jе реконструисан, проширен и прилагођен новоj намени, а касниjе jе у неколико наврата и дограђиван. Управљање националним рестораном „Виногради" остало jе у склопу ланца хотела-ресторана Метропол све до 90-тих година 20. века.
Хотелски смештаj ниjе постоjао, али су зато у склопу ресторана постоjали столови за стони тенис и слични садржаjи - био jе то простор за гурмански ужитак, предах и разоноду. У самом ресторану jе радио енолог, читав простор jе био богато опремљен детаљима из народне радиности и традициjе, украшен народним ношњама и старинским оружjем, а у обjекту jе постоjала и винска карта са особинама сваког вина, годином бербе, jачином, врстом грожђа... Госте су на улазу дочекивали стиховима народне поезиjе преведене на неколико jезика.
Импресивна jе била и листа гостиjу. Кроз „Винограде” jе продефиловало на хиљаде државника, дипломата, политичара, амбасадора, уметника, привредника, страних званичника и званица. До ресторана у Гроцкоj су званице и посетиоци неретко долазиле и реком – приватним jахтама и излетничким бродићима, а чувене су и Титове посете jахтом „Шумадинка". Тито jе читавих седамнаест пута у званичним посетама долазио у Винограде. Наравно, не сам - доводио jе у Гроцку своjе госте и иностране делегациjе.
Почев од Тита, чувених светских глумаца попут Софиjе Лорен, политичара као што jе Хенри Кисинџер, државника и шефова држава Европске заjеднице и земаља Несврстаних, ресторан су посетили и познати астронаут Нил Армстронг коjи jе крочио и на Месец, а не само у Гроцку, али и светске музичке звезде попут џез музичара Луjа Армстронга. Његов хит "Wхат а wондерфул wорлд" може се у потпуности односити и на носталгичну представу о Гроцкоj из тог времена...
Броjни су и разноврсни били посетиоци, па се и многе приче и анегдоте везуjу за оваj ресторан у царству грочанских винограда, недалеко од престонице.
Глумац Предраг Милинковић Прежа у књизи "Сусрети" (коjу jе 1997. године обjавио новосадски "Прометеj" у сарадњи са Jугословенском кинотеком), описуjе сусрете са људима коjи су му се учинили посебно занимљивим у току тридесетпетогодишњег рада на филму. Године 1979. док jе ручао у ресторану „Виногради" Милинковићу се учинило да за суседним столом седи Хенри Кисинџер. Прежа се запутио ка чувеном политичару, а оваj му jе љубазно отпоздравио и потписао му се на папиру коjи jе конобар исцепио из свог блока.
Био jе то, без дилеме, веома леп и луксузан ресторан, и као такав познат и признат. Поглед са терасе ресторана преко липа, сунчаних падина и чокота винограда, био jе jедан од наjлепших у овом делу земље. Прича се да jе постоjао обичаj да у сезони зрења грожђа гости ресторана сами зађу у простране винограде коjи су га зракасто окруживали, и сами изаберу гроздове коjе ће поjести...
Многи посетиоци и представници дипломатског кора бирали су да баш овде на Агином брду у Гроцкоj, у романтичном окружењу националног ресторана „Виногради”, кажу и своjе судбоносно Да. У ресторану „Виногради" снимани су и филмови. Jедан од њих jе „Луталица", музичка драма из 1987. године са именима као што су Лидиjа Вукићевић, Бата Живоjиновић, Драган Николић, Милан Штрљић, Jелена Жигон, Снежана Савић, Бата Канда... У филму се види некадашњи ентериjер и етно-декор на зидовима - сабље, пушке, петролеjке, бакарни послужавници, бршљан, улаз у ресторан.
Ресторанске госте и високе званичнике некада су редовно забављали чувени народни певачи као што jе Предраг Гоjковић Цуне, Предраг Живковић Тозовац, тамбураши и староградска музика, фолклорни ансамбли и плесне групе.
Прича за себе jе легендарна кухиња овог ресторана, где jе акценат био на националним jелима и доброj услузи. У ресторану су радили врхунски кувари, међу коjима су се поjедини школовали у француским куварским школама. И данас се некадашња грочанска деца, сада одрасли људи, радо сећаjу гратинираних палачинки с орасима или похованог качкаваља на коjе су их родитељи доводили, а по коjима jе ресторан био надалеко чувен.
Као градић надомак Београда са буjном природом, живописним краjолицима и великом реком, Гроцка jе одувек била привлачно место за живот и одмор. Требало jе само доћи, да би се то и доживело. Захваљуjући ресторану „Виногради“, то се и десило. Свако ко се икада нашао под мирисним хладом липа на тераси ресторана и уживао у призорима реке Дунав, гледао чамце и бродове, сунчане обронке, воћњаке и винограде Гроцке, пожелео jе да се овде врати. Управо тих година учесталих посета ресторану „Виногради", у Гроцкоj jе изграђено више хиљада викенд-кућа. Викендице су поред директора београдских фирми, градили и познати политичари, глумци, сликари, пилоти, новинари, књижевници, галеристи, професори, инжењери, тако да у Гроцкоj данас постоjи интелектуална елита какве мало где има сконцентрисане на jедном месту.
Краjем 80-тих почео jе суноврат ресторана и развлачење његове имовине. Ипак, Метропол све до 1995. године како-тако обавља своjу основну делатност и ресторан ради, а затим се све до 1999. „Виногради" издаjу приватним угоститељима, да би постепено престао с радом и опустео. Кажу да су тада на видело изашле и неке таjне коjе jе ресторан крио. У њему су нађени генератори за производњу струjе, базени за пиjаћу воду, скривени бунар испод степеница непознате намене, а на тавану jе пронађена глува соба у коjоj су, претпоставља се, прислушкивани и снимани разговори коjи су се водили у ресторану...
У том периоду jе ресторан због своjе позициjе углавном био згодно место за роштиљање и журке у приватноj режиjи, као и окупљања младих на тераси под липама, са и даље незаборавним погледом на Дунав и Воjводину. У вечерњим сатима био jе и омиљено састаjалиште заљубљених, jер ниjе радило осветљење, па jе уз леп поглед и осамљену позициjу на брду без конкуренциjе био наjмирниjе и наjромантичниjе место у насељу.
Суноврат ресторана се наредних година убрзано наставља. Временом jе из ресторана од инвентара однето све што jе било могуће изнети, а остатак jе демолиран, ломљен, паљен... Добро памте Грочани како су „Виногради", некадашњи понос Гроцке, недуго после романтичног састаjалишта постали место за окупљање наркомана и бескућника. Почетком 21. века на месту оближњег винограда никао jе коров и дивља депониjа, а од националног ресторана jе остала само руина и име. Од винограда ниjе било ни помена, све jе зарасло као да их никада ниjе ни било...
Око 2000. године jе локациjа по први пут продата, да би до 2008. године мењала власнике, без видљивих улагања и промене у свом статусу. Многи су се интересовали да откупе остатке „Винограда" са припадаjућим земљиштем. Помињала су се и позната имена из света спорта, а наjвише се наjављивала могућност да се земљиште парцелише и распрода. Упркос свему, Виногради 2008. године отпочињу своjе ново поглавље након што су у потпуно руинираном стању по пети пут откупљени.
Нови власник jе након геодетских испитивања одлучио да сруши стару зграду, односно оно што jе од ње преостало, и подигне нову - са идеjом да Виноградима врати стари значаj. „Виногради" поновно бележе врх Гроцке, и погледом као некад покриваjу Дунав, Банат, Авалу и Смедерево, а некада чувени ресторан биће, након вишегодишње паузе, ускоро поново отворен под патронатом инвеститора и власника Ненада Вуковића, житеља Гроцке.

 

dsc09594d.jpg
Нови обjекат са претходним има само донекле сличности у изгледу, али у потпуности када jе реч о концепциjи простора и намене. Као и раниjе, у духу jе традиционалне архитектуре и у складу са пеjзажом. Испоштована jе конфигурациjа терена и лепота панораме, обновљена jе тераса с погледом, а задржана jе и намена ресторана без хотелског смештаjа. Мирисне липе за коjе Грочане везуjу многе успомене и даље су ту, подно терасе. Здање се састоjи од винског подрума, ресторанске сале са терасом окренутом Дунаву и конференциjске сале на спрату са дашком конака књегиње Љубице. Окружуjу га два хектара зракасто распоређених винограда, паркинг, прилазне стазе, уређене зелене површине декорисане домаћим и лековитим биљем попут бршљана, рузмарина, лаванде, традиционалног цвећа и мини-вртова...
Нови ресторан „Виногради“ има потенциjал капиталне инвестициjе коjа може означити и почетак новог златног доба Гроцке. Баш као некада у доба старе Jугославиjе, и нови власник има визионарску идеjу да угоститељски обjекат покрене дестинациjски развоj Гроцке коjа jе туристички и природни драгуљ - са огромним и разноврсним потенциjалима, одавно на мапи светске културне баштине.
Текст и фотографиjе:
Зорица Атић, дипл. историчар уметности

Foto galerija