Баточина
Туризам

„Створи ми биће коjе ће бити лагано и брзо попут тебе, верно, племенито и снажно и коjе ће на своjим леђима носити човека“ – према легенди, биле су то речи коjе jе Бог при стварању света упутио ветру, након чега jе створио коња.

togp_0114.jpg

Традиционална туристичко-спортска манифестациjа „Љубичевске коњичке игре” (Игре), од 1964. одржава се сваке године прве седмице односно викенда у септембру.

На прекретници лета и jесени, Пожаревац и његова околина постаjу центар коњичког спорта и коњичких вештина. У граду влада право карневалско расположење, састаjу се модерни витезови, људи од седла и мамуза. Заjашу своjе четвороноге лепотане и поделе мегдан на пожаревачком хиподрому.

hipodrom-10.jpg

Тако сваке године и ове када ће се одржати од, биће то више од пола века, Љубичевских коњичких игара.
Србиjо, па и цели свете? Преседан jе била 1988. година, Игре су тада одложене за почетак октобра због поjаве грипа међу коњима. Када jе о Пожаревцу реч, истичемо да од туристичких манифестациjа, посебно Љубичевске коњичке игре, као наjзначаjниjа и са дугогодишњим континуитетом одржавања представљаjу важан елемент туристичке понуде града, тим пре, што су се у тоj мери афирмисале, да се слободно може рећи да су у jедна jасна и jединствена манифестациjа нашег времена, jер у свету препуном термина, у коме jе рационалан избор скоро немогућ, репрезентуjе jасноћу, уверење, стабилност, статус, припадност – све што омогућава људском бићу да се дефинише- jедном речи бренд града.

013.jpg

Почетком осамдестих година двадесетог века организован jе дефиле учесика Игара улицама Београда, како би се привукао што већи броj Београђана на Игре. Програм jе био праћен делењем летака, данас флаjера, коjи су укратко обjашњавали прогам Игара, саобраћаjну повезаност, начин смештаjа,..

Сарадња два града jе требала да прерасте у традицоналну. Љубичевске коњичке почиваjу на традициjи ергеле Љубичево коjа jе jедна од наjстариjих ергела у Србиjи. „Оаза мира и тишине“, како чести посетиоци називаjу ергелу, основао jе књаз Милош Обреновић 1853. и „на пашњацима краj Велике Мораве узгаjао наjбоље коње, а у столетним храстовим шумама припремао свиње за Беч и Пешту.“

togp_0033-768x541.jpg

Према подацима турског тефтера, пописа подручjа Браничева обjављеног 1467. године у љубичевском атару, у селу Дербенџинско, организовано су се гаjила грла на ергелски начин за потребе воjске. Увек jе српски народ у традициjи и предањима гаjио велико поштовање и љубав према коњима. Ту љубав jе показао и Михаило Обреновић коjи jе, између осталог, као своj легат српскоме народу завештао и ергелу у Љубичеву.

Претпоставља се и да jе ергела настала из материнске љубави кнегиње Љубице за наjстариjег сина Милана, коjи jе често био болестан, желећи да створи пребивалиште далеко од градске прашине. Тако jе књаз Милош наредио да се читав пут од имања до Пожаревца засади храстовима. Подигнут jе конак и неколико штала у коjима jе књаз држао своjе коње.

То своjе имање, на коме jе настала ергела, поклонио jе држави. Име Љубичеву jе дао кнез Михаило, у знак сећања на своjу маjку, кнегињу Љубицу, супругу књаза Милоша.„Оаза мира и тишине“, преживљавала jе живот националне историjе али jе увек, после тешких дана, долазио препород.

Почетком XX века, ергела jе израсла у коњарску институциjу европског ранга и имала jе око 500 грла племените расе. Ако нисте познавалац коњарства и коњичког спорта, вероватно Вам имена грла Љубичевац, Кастор, Ремоз, Хаjџан неће нешто значити али сви коjи су „везани“ за ергелу Љубичево, препознаће у њима осваjача „Трипле круне“, непобеђеног галопера, пепињера.

У српскоj историjи и традициjи се знало да без доброг коња нема ни jунака. Познати коњи, по jунаштву знани скоро jеднако као и jунаци коjи су их jахали, су Дамjанов Зеленко, Хаjдук- Вељков Кушља, крилати Jабучило Воjводе Момчила, Шарац Краљевића Марка за кога jе Гете рекао да су сви светски легендарни коњи у односу на Шарца само обична ждребад, верни Ђогин Бановић Страхиње, храбри Ждралин Милоша

Обилића коjи погибе витешки заjедно са своjим jунаком на Газиместану…
Љубав према коњима jе показао и Михаило Обреновић коjи jе, између осталог, као своj легат српскоме народу завештао и ергелу у Љубичеву. Посетиоцима се пружа организовано разгледање ергеле, приказ детаља из програма Игара -Љубичевски вишебоj, вожња фиjакером, упознавање и разгледање трофеjне сале, обилазак споменика коjи jе подигнут у знак успеха грла Љубичевца. Наиме, Љубичевац jе 1974. године освоjио победу у све три класне трке и триплу круну.

Када су деведесетих година 19. века почела да се осниваjу кола jахача, “ да путем наградних трка изложби коња, писаном речи и практичним поукама раде на унапређењу квалитета коњарства, Поморавље и Стиг нису изостали. Већ 1892. у Пожаревцу се оснива Дунавско коло jахача „Кнез Михаило“ , претеча данашњег Коњичког друштва „Кнез Михаило“ коjе jе успешно радило на унапређењу квалитета коњарства, изграђивању тркалишта, а следеће године су одржане прве трке и изложба коња.
Прве коњичке трке на хиподрому у Пожаревцу, изграђеном 1892. године на око 50 хектара одржане су 6. маjа 1893. године. На програму су биле Земљорадничка трка, Варошка трка, Подофицирска трка и Победна земљорадничка трка. Учествовало jе 60 грла власника из Пожаревца, Великог Градишта, Касидола, Шапина и Великог Црнића.

Награде за победнике износиле су од 20 до 300 динара. После 17 година, утемељена jе и данас постоjећа трка за двогода грла „Костолац“ на инициjативу индустриjалаца Ђорђа Ваjферта, сувласника рудника Костолац, коjи jе за наградни фонд обезбедио 20.000 тадашњих динара.

Трибине тадашњег хиподрома су биле мале и монтажне до изградње, данашњих бетонских. Велики хиподроми у свету имаjу обавезно шеталиште испред трибина, хиподром у Пожаревцу нема. Изградњом трибина близу галпоске стазе, посетиоци хиподрома у Пожаревцу ближе посматраjу спортска такмичења, а самим тим и узбуђење jе веће.Туристичка организациjа Пожаревца као носилац маркетинг концепциjе Игара, односно целокупне организациjе истих, заjедно са градом, ергелом Љубичево и коњичким клубом „Кнез Михаило“ настоjи да из године у годину доведе што већи броj такмичара и посетилаца из европских земаља. Промовише Игре, не само због спортског садржаjа, већ као jедну мултидисциплинарну манифестациjу коjа укључуjе веома значаjан сегмент укупне туристичке понуде Пожаревца. Реч jе о обичаjима, традициjи, културним садржаjима, свему ономе по чему настоjимо да стекнемо своj индентитет на међународном туристичком тржишту.

Победници вишебоjа

56-ljki-2019-27.jpg

Победник вишебоја за 2019. Андриjа Стерђевић

 

1964

Мирослав Буковчић

1991.

Синиша Стокић

1965.

Живота Прокић 

1992.

Раде Миловановић 

1966.

Зоран Миљковић

1993.

Душан Миљковић

1967.

Зоран Миљковић

1994.

Слободан Симоновић

1968.

Воjислав Трифуновић

1995.

Воjин Мчрковић

1969.

Раjко Голић

1996.

Небоjша Дозет

1970.

Љубиша Петровић

1997.

Синиша Стокић

1971.

Раjко Голић

1998.

Драгиша Марковић

1972.

Петар Урошевић

1999.

Даворин Живковић

1973.

Мирослав Ранђеловић

2000.

Небоjша Дозет

1974.

Бранислав Ђурић

2001.

Небоjша Дозет

1975.

Петар Урошевић

2002.

Љубиша Петровић

1976.

Бранислав Ћурић

2003.

Малиша Вуjчић

1977.

Драган Николић

2004.

Даворин Живковић

1978.

Раjко Голић

2005.

Даворин Живковић

1979.

Раде Миловановић

2006.

Слађан Младеновић

1980.

Зоран Ивић

2007.

Синиша Стокић

1981.

Љубиша Петровић

2008.

Даворин Живковић

1982.

Синиша Стокић

2009.

Бобан Jанићиjевић

1983.

Раде Миловановић

2010.

Синиша Стокић 

1984.

Раде Миловановић

2011.

 Иван Станковић

1985.

Зоран Ивић

2012.

Синиша Стокић

1986.

Зоран Ивић

2013.

Иван Станковић

1987.

Мирко Станковић

2014.

Марко Миленковић

1988.

Раде Миловановић

2015.

Даворин Живковић

1989.

Зоран Ивић

2016.

Марко Миленковић

1990.

Зоран Милошевић 

2017.

Марко Миленковић 

  1. Марко Миленковић 
  2. Андриjа Стерђевић

 

 

Foto galerija