Баточина
Туризам

БЕЛОЦРКВАНСКИ КАРНЕВАЛ

Туристичку сезону у Белоj Цркви отвара међународна манифестациjа „Белоцрквански карневал“, коjа има традициjу дугу преко 150 година.

karnevalcvecabelacrkva3.png
Данас jе "Белоцрквански карневал" мултидисциплинарна манифестациjа и представља споj туризма и привреде у коjу су укључени локални, регионални и остали сегменти у циљу промоциjе Беле Цркве и њених потенциjала, као и читавог региона.У припреми карневала учествуjе читав град, а улице и фасаде се дотеруjу посебно за ову прилику.

karnevalcvecabelacrkva8.png

Програм Белоцркванског карневала jе седмодневан. Он обухвата излагање цвећа у отвореним и затвореним просторима, у цветним двориштима, баштама, терасама, са избором и награђивањем наjлепших, музичке и остале културне свечаности посвећене цвећу и карневалима, изложбе, промоциjе, медиjске презентациjе и остале програме и активности коjи одговараjу фестивалу и месту збивања, културне програме коjи су везани за мултинационалност овог подручjа, односно културно-уметничке програме базиране на jезицима, фолклорима и обичаjима националних мањина, као и гостовање карневалских и певачких група, те фолклорних удружења.

karnevalcvecabelacrkva5.png
Посебан догађаj чини завршница карневала, поворка са експонатима коjи се месецима унапред праве специjално за ову прилику, а поред експоната ту су и мажореткиње, као и учесници из свих карневалских градова Србиjе и иностранства, а по завршетку поворке организуjе се ватромет...

karnevalcvecabelacrkva1.png
Сваке године се „Белоцрквански карневал“ одржава последње недеље jуна, а очекуjе се велики броj посетилаца коjи ће уживати у овоj манифестациjи.

karnevalcvecabelacrkva7.png

БЕЛОЦРКВАНСКИ КАРНЕВАЛ КРОЗ ИСТОРИJУ

Према записима први карневал у Белоj Цркви одржан jе jош 1828. године по узору на карневал у Келну, што не чуди ако се узме у обзир да су Белу Цркву основали 1717. године гроф Флоримунд Мерси и досељеници из Аустриjе, Немачке, Француске.

starikarneval3.png
Прво карневалско удружење основано jе 1910. године, а чиниле су га занатлиjе коjе су желеле да карневал буде народни по узору на фашинг забаве, за разлику од тадашњих балова под маскама коjи су представљали затворене грађанске забаве.
Убрзо су основане и карневалске новине и из броjних новинских чланака из 19. века може се сазнати пуно о карневалу у Белоj Цркви, а заjеднички именитељ били су шаренило, музика, игра , певање, весеље и љубав. 

starikarneval4.png

Карневалске свечаности отпочињале су у суботу или недељу на железничкоj станици, свечаним дочеком „принца и принцезе“ карневала, коjи би приспели редовним путничким возом. На белоцркванскоj железничкоj станици би неко у име Карневалског одбора поздравио бираним речима „принца и принцезу“. На дан покладног уторка (фебруар – март) организована jе Велика карневалска поворка. Групе би се окупљале испред Ванделини Капеле (срушена 1967. године) потом би поворка ушла у Милетићеву улицу. Ту би на балкону Магистрата, градоначелник поздравио учеснике. На челу су били млади људи – коњаници, након њих на великим колима су ишли „принц и принцеза“, иза њих група мушкараца и жена раскошно обучених.

Белоцркванском карневалу као манифестациjи jе тешко било одолети, па ниjе ни чудо да су Белоцрквани карневал са прекидима, због тужних периода ратовања, сачували до данас. Након Другог Светског рата, карневал jе из зимског премештен у летњи период ( последња недеља у jуну) и постао “Карневал цвећа”.
Карневал jе током година модификован у складу са тенденциjама у свету, али jе задржао аутентичност - алегориjска кола. У духу очувања изворне традициjе наjстариjе карневалске манифестациjе у Србиjи , наш карневал се поново зове Белоцрквански карневал, а цвеће коjим варошица обилуjе и даље jе jедан од мотива коjи преовлађуjу на поjединим алегориjским колима. 
Звао се он Фашинг карневал, Карневал цвећа или jедноставно Белоцрквански карневал, ова варошица ће увек бити синоним за карневалске свечаности у нашоj земљи.