Бачка Паланка
Туризам

 IMG_5097.jpg

Храм Светог оца Николаjа у Сурдуку

Прва православна богомоља у Сурдуку била jе од плетера, са иконостасом коjи су осликали зографи уметници, а подигнута jе била 1746.године. Садашњи храм Светог оца Николаjа (22. маj) налази се у улици Брђанска бр. 4 у Сурдуку. Саграђен jе 1816. године, захваљуjући залагању проте Василиjа Николаjевић, коjи jе приложио мермер за западна врата. Исте године, мермер за jужни и северни улаз прибавили су трговац Петар Вуjевић и Jован Савић. Часну трпезу поклонила jе Мариjа Вуjевић супруга Петра Вуjевића 1818. године. 

Црква у Сурдуку jе jеднобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на источноj страни и звоником изнад западног дела. Покривена jе двосливним кровом. Фасаде су рашчлањене високим соклом, пиластрима између коjих се налазе степенасто увучене нише и профилисани поткровни венац. Олтарска апсида jе рашчлањена лизенама. Апсида има три лучно завршена прозора. Северна и jужна фасада имаjу по jедан лучно завршен отвор и три лучно завршена прозора. На западноj фасади у средини jе лучно завршени отвор са двокрилним вратима украшеним биљном орнаментиком. Врата су фланкирана степенасто увученим пиластрима коjи се завршаваjу jонским капителима. Изнад врата jе лучно завршени прозор изнад коjег jе профилисани венац. Изнад венца у средишњем делу jе троугласти тимпанон. У висини прозора са обе стране су полукружне нише. На бочним странама грађевине су пиластри. Звоник има два спрата.У средини првог спрата jе окулус. Лево и десно од звоника постављене су симетрично по две вазе. Други спрат звоника на свакоj страни има по jедан лучно завршени прозор. Изнад сваког прозора jе сат.

 IMG_5042-1.jpg

Храм Светог оца Николаjа у Сурдуку

Познати карловачки дрворезац Марко Вуjатовић jе за ову светињу, од 1816. године (Конзисториjски архив, бр. 121/1816), израдио певнице, двери и столове, док jе иконостас извео од 1822. године. На класицистичкоj олтарскоj прегради, непознати аутори су на даскама насликали 39 икона.Веома се мало зна и о вредном живопису на унутрашњим зидовима и сводовима храма, где су представљени Бог Отац, Господ Исус Христос, Jеванђелисти, “Наручjе Аврамово”, Света маjка Ангелина, Преподобна мати Параскева, Свети краљ Милутин и Свети краљ Стефан Дечански. Иконостас припада типу вишеспратних олтарских преграда. Подела иконостаса извршена jе у хоризонталним зонама а у зависности од распореда икона. На иконостасу доминираjу класицистички мотиви. У соклу су масивни стубови са jедноставно профилисаним базама. Изнад ових стубова налазе се канеловани стубови коjи фланкираjу престоне иконе. Стубови су обавиjени венцима храстових листова и ружа. Завршетак стубова чине композитни капители. Прва зона се завршава профилисаним венцима. Престоне иконе имаjу скулптоване оквире чиjа се декорациjа састоjи од биљних геометриjских мотива. Простори изнад престоних икона су богато скулптовани. Декорациjа се састоjи од ваза са ружама и бочно постављеним волутама (Простори изнад престоних икона Св. Николе и Св. Jована). У просторима изнад престоних икона Богородице и Христа у средини jе круна, а лево и десно су волуте са цветним мотивима.

 IMG_5088.jpg

Иконостас, XIX век

Царске дверти су такође богато обрађене. У доњем делу испод овалних медаљона са представом Благовести постављене су симетрично гранчице са храстовим листовима савиjеним у волуте. Изнад медаљона су вазе обрнуто постављене из коjих излазе руже. Бочно од ваза су гранчице са храстовим листовима коjи се савиjаjу у волуте. Изнад медаљона су вазе обрнуто постављене из коjих излазе руже. Бочно од ваза су гранчице са храстовим листовима коjе се савиjаjу у волуте.

 IMG_5076.jpg

Изглед лустера

Бочне двери су на сличан начин обрађене као и царске. Овални медаљони са стоjећим фигурама архиђакона Св. Стефана и арханђела Св. Михаjла имаjу профилисане оквире. Двери су лучно завршене. Око медаљона су гранчице са храстовим листовима коjи се у доњем делу савиjаjу симетрично на обе стране у волуте. У центру сваке волуте jе по jедна розета. У горњем делу изнад медаљона jе по jедна ваза са високом стопом. Са обе стране вазе излази по jедна гранчица коjа се савиjа у волуте.

 sveti-nikola-18vek-surduk.jpg

Свети Никола, XVIII век

Друга зона у коjоj су смештене композициjе празника издвоjена jе од прве и треће зоне профилисаним венцима. У средини ове зоне jе композициjа Св. Троjице – Крунисање Богородице, коjа jе фланкирана канелованим стубовима. Стубови су обавиjени гранчицама са храстовим листовима и ружама. Завршаваjу се композитним капителима. Остале иконе са представом празника међусобно су одвоjене пиластрима. Предња страна пиластера jе скулптована. Простори изнад лучно завршених икона испуњени су вазама из коjих излазе гранчице са храстовим листовима коjе се савиjаjу у волуте, розетама и букетима од два цвета.

У трећоj зони изнад овалног медаљона са стоjећом фигуром jе Распеће са медаљонима Богородице и Св. Jована Богослова. Лево и десно у два реда распоређени су медаљони са стоjећим фигурама апостола и пророка. Медаљони имаjу профилисане оквире и међусобно су повезани гранчицама са храстовим листовима и гранчицама савиjеним у волуте са розетом у средини.

Седиште владичанског престола jе фланкирано масивним стубовима изнад коjих су пиластри чиjа jе предња страна скулптована биљном и геометриjском орнаментиком. Изнад пиластера су паралелни профилисани венци подухваћени на бочним странама конзолицама. Изнад венца jе акротериjа коjа се завршава круном и вазама симетрично постављеним на ивицама. На полеђини престола jе простор изнад лучног завршетка иконе, испуњен jе вазом са букетићима ружа и гранчицама са храстовим листовима коjе се саваjаjу у волуте. Класицистичка резбариjа иконостаса, владичанског престола и певница, спадаjу међу боље радове Марка Вуjатовића. Певнице (две) симетрично су постављене у плитке певничке просторе лево и десно под првим сводом. Певнице имаjу по шест седишта изнад коjих jе балдахин са таласастим венцима. Изнад баладахина су акротериjе. Свака акротериjа има овални медаљон у средини, коjи jе уоквирен храстовим листовима. Скамиjе (две) имаjу предњу страну конвексну. Горња ивица скамиjе jе профилисана. На ивицама су пиластри коjи се завршаваjу капиталима украшним волутама. После Другог светског рата, сурдучки парох Мирко Жеравић украсио jе jужну певницу приказом Давидове победе над Голиjатом. У раскошном архиjереjском трону изложена jе и стара зографска икона Светог оца Николаjа, у коjоj jе, по предању, похрањена и честица моштиjу овог свеца. Од старина, овде се чуваjу московски октоих из 1712., jош jедан из 1764., Псалтир из 1766., ирмологиjа из 1759., дванаест минеjа из 1848.године и друга богослужбена издања. Нови торањ цркве сазидан jе 1990. године.У храму и око њега нема гробних места, док jе пред самом портом постављен споменик страдалцима из Другог светског рата. Пространи парохиjски дом у Сурдуку, изграђен jе половином XИX века, тешко jе оштећен за време Другог светског рата, а обновљен jе од 2007. године. Стари Светосавски дом реновиран jе 2004. године.

 IMG_5035.jpg

Храм Светог оца Николаjа у Сурдуку

Решењем Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 173 од 29. 06. 1977. године црква Светог Николе jе проглашена за споменик културе.

Литература:
Текст о цркви Светог оца Николаjа jе неопубликован материjал Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, кустос Мирjана Лесек,1977.
Срђан Ерцеган, Споменица владичанства сремског, Сремски Карловци, 2014.