Локалитет „Орловине” jе археолошко налазиште на истоименом вису, где се налазе остаци средњовековног утврђења. Локалитет се налази изнад градског центра Малог Зворника, познато у народу и као „Jеленин град”.
Седамдесетих година 20. века, археолог Миливоjе Васиљевић из Шапца, обjавио jе прелиминарна истраживања на подручjу општина Средњег Подриња. Констатовао jе да се на самом вису Орловине и на западним падинама налазе остаци утврђења. Кратке податке о налазишту jе обjавио у часопису историjског архива у Шапцу. На основу његових података Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву убрзо jе увео оваj локалитет у евиденциjу налазишта. Неправедно запостављен, локалитет бива детаљно испитан тек у периоду од 2013. до 2015. године, на инициjативу професора историjе Деjана Павића из Малог Зворника.
Опис локалитета
Око заравњеног виса се пружа обимни зид утврђења дебљине два метра, рађен од притесаног камена, коjи jе заливен малтером од живог креча и песка, са остацима монуметалне капиjе, коjа jе раздваjала Горњи и Доњи град. Са северне стране, стрмом падином, утврђење се спушта према Бучевском потоку, са jужне стране, готово вертикалном литицом према садашњем jезеру и са западне стране до Дрине, у дужини од око 700 метара и обухвата простор од 14 хектара.
Доњи град jе троугластог облика у коjем се налазило обимно градско насеље, што jе ретко за то време. Добар део локалитета jе уништен изградњом модерног градског центра педесетих и шесдесетих година 20. века. Остаци jужног и северног зида, коjи се као краци шестара, ширећи се, спуштаjу према Дрини, показуjу да се трећи крак зидина, обалом реке простирао у дужини од четристо метара.
Узвишениjи део Доњег града и локалитет Горњег града Липника потпуно су очувани и на њима наjвероватниjе ниjе било никаквих значаjних активности у турском касниjем периоду. Данас jе делимично под ливадама и делом под шумом и ретким растињем. На ливадам постоjе значаjне разлике у вегетациjи траве тако да се у рразличито доба године могу приметити праволиниjске бразде, коjе су последица недостатка влаге и хумуса. На jужноj ливади су видљиви остаци монуметаалне грађевине за коjу се може претпоставити да jе црква. На подручjу шуме налазе се остаци зидина, са рупама од дрвених сантача. Jужни зид има барем jедно испупчење према споља, правоугаоног облика, у ширини од 1,10 и у дужини од 5,2 метра.
На читавом локалитету се налазе броjне терасе, односно равне платформе на падинама, као и велике количине обореног и расутог притесаног камена. На источноj падини, при врху, налазе се кружна гомила камена, за коjу се може претпоставити да jе цистерна.
На основу пронађених фрагмената керамике и других покретних налаза (фрагмент глеђосане посуде, делови амфоре, део посуде изваjане грнчарским колом на ножни погон), поуздано jе утврђено да се ради о тврђави рановизантиjског периода, тачниjе из 6. века, у време владавине цара Jустиjана, коjе jе током времена одржавано и преуређивано.