Богатић
Туризам

Од 1998. године у Етно-парку у Совљаку се организује Сликарска колонија. За ово време постојања на колонији је настало на десетине нових слика. Сваки од уметника који су учествовали на колонији поклонио је организатору, Културно-образовном центру, по једно своје дело. Један од јубилеја Сликарске колоније „Совљак“ обележен је и штампањем каталога за који је уводни текст написао академски сликар Драган Мартиновић. Овај текст говори о зачецима и развоју сликарског покрета у општини Богатић. Ликовни живот у Мачви недвосмислено је везан задве личности које су из ничега створиле оно што нас данас окупља и обавезује.

slikarska-kolonija-3.jpg

„Раних педесетих година младалачки снови двојице пријатеља – Милића Станковића од Мачве и Миливоја Мартиновића, крећу пут остварења кроз упис овог првог на Ликовну академију, а другог на позоришну. Жеља да Мачва, земља таленованих људи постане стециште културних збивања почела се остваривати. Мартиновићев прекид студија глуме вратио га је паралелној љубави – сликарству. Милићево окончање студија је значило да треба нешто учинити са Мачвом и Мачванима. У поткровном атељеу Миливоја Мартиновића све чешће су се окупљали љубитељи палете: Драгић Сокић, Вита Јуришић, Дејан Којић, Петар Берић, Бобан Берић – Дутин и многи други који, нажалост, нису истрајали. Ови сусрети су били обавезни о великим празницима, кад Милић долази у Мачву да обиђе родитеље и донесе новости из европских метропола. Варљивог лета 68. Милић креће са градњом убрзо чувене Радован куле на коју долази елита ондашње југословенске културе, као и учесници првог Феста са Кирком Дагласом на челу. Тим чудним здањем шетала су многа велика имена разних уметности.

slikarska-kolonija-4.jpg

Мачванска сликарска школа је поред чувене хлебске била центар окупљања љубитеља уметности целог света. Радознале очи дечака – момчића Микана Аничића, Драгана Мартиновића, Јеремије Студе и Пурце из Шапца радознало су чекале Милићев позив за прикључење. Мачвани су излагали по Риму, Бечу, Женеви… Најмлађи крећу Милићевим путем, уписују академију. Зимске вечери 76 проводе у тек зачетом Етно-парку у Совљаку, чији су идејни творци Милић и Мартин. “….

…. „Из тада живе ликовне секције наставника Рада Торбице издваја се Драган Ђуричић који је половином осамдесетих дошао у родни Богатић са завршених студија. Његово питомо лице и сликарство су наишли на ретку благонаклоност власти. Он годинама прве недеље у августу окупља мачванске сликаре у Совљаку и то постаје традиција. Његовом прераном и изненадном смрћу колонија не губи на замаху јер су често присутни Драган Мартиновић, Ненад Станковић – синовац Милића од Мачве, члан Еснафа Драган Ђаковић и Бранко Станковић, историчар из Богатића, стали на располагање Културно-образовном центру, као главном организатору. Овај тим се одлучује на освежење са надом да ће присуство студената и гостију из других средина бити мотивација и покретач. Тако већ неколико година колонију у Совљаку посећују и други уметници из бивше Југославије. На овај начин уметници као гости постају промотери лепота мачванског краја и ликовне колоније у Совљаку. Посебну вредност овој колонији дају сами мештани села Совљак који својим заузимањем подржавају пословичну слику о мачванској гостољубивости“.

slikarska-kolonija.jpg