Ерих Шпајзер (рођен у Бачу 1940. године), по струци је био наставник немачког језика. Активно се бавио дизањем тегова 16 година, све у екипи Херкулес Бач. Почео је да се бави дизањем тегова релативно рано, односно у оној доби када је младићима дозвољено да се баве овим спортом, а да то не остави последице по њихов физички изглед. У то време Херкулес је већ имао плејаду асова. После успешне такмичарске каријере се посветио тренерском позиву.
Био је вишеструки државни рекордер у јуниорској и сениорској конкуренцији. У јуниорској и сениорској конкуренцији је поставио 25 државних рекорда. Био је вишеструку репрезентативац Војводине, Србије и Југославије. Први пут је наступио за репрезентацију 1962. године и то као први дизач тегова из Бачке. Новосадски ДНЕВНИК га је 1962. и 1963. године прогласио за најбољег дизача тегова Војводине и уврстио међу 10 најбољих спортиста Војводине, што је изузетан успех, ако се има у виду развијеност и популарност дизачког спорта код нас. Новосадски Magyar szo га је 1963. године прогласио за најбољег дизача тегова Југославије.
По престанку активним бављењем ови спортом Ерих Шпајзер је стекао звање интернационалног судије прве категорије. На место савезног селектора је именован убрзо по престанку бављењем овим спортом 1972. године, односно савезног тренера, како се тада ова функција називала. На овој функцији је остао све до своје смрти 1995. године. Паралелно са овом функцијом Ерих је обављао и функцију главног тренера у клубу дизача тегова ХЕРКУЛЕС у Бачу. Као савезни капитен учествовао је на олимпијади у Минхену 1972. године.