Београд - Гроцка
Гроцка

МЗ ГРОЦКА

Ул. Бул.Ослобођења 29
011/8501-811
пружање информација грађанима
радно време: понедељак-петак од 7,30 до 15,30

Grocanka_ZAtic.jpg

 

Привремени савет МЗ Гроцка:

Радослав Клипић, председник
Радомир Смиљанић, члан
Светислав Чолић, члан
Саша Јевтић, члан
Милош Марковић, члан
Јован Катић, члан
Драган Балок, члан
Драган Крстић, члан
Милан Ђурић, члан
Ненад Панић, члан
Предраг Јанковић, члан

 

panorama1.jpg

Гроцка jе градско насеље у Србиjи у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било jе 8441 становника. У граду се налази храм Свете Троjице, Средња школа „Гроцка“ и Основна школа „Илиjа Гарашанин“.

 

Историjа

Наjстариjи трагови о постоjању насеља на териториjи данашње општине Гроцка датираjу из почетка неолита (млађег каменог доба). Наjвеће неолитско насеље у овом делу Европе, коjе се jош увек истражуjе, налази се на обали Дунава у месту Винча. Култура, коjа jе настала на овом простору у доба средњег и позног неолита (5250—4250. године пре нове ере), добила jе назив "Винчанска култура".

starina.jpg

Римљани су главну саобраћаjницу коjа jе повезивала Сингидунум (Београд) и Виминациjум (Костолац), своjа два, у то време велика града Горње Мезиjе, изградили уз обале Дунава преко териториjе данашње Гроцке. Докази за то су броjни: виле-рустике, гробнице римских великодостоjника, златан накит, новац и многе друге ископине.

artefekt.jpg

 

Име

Прво помињање Гроцке, у писаноj форми, забележено jе у 9. веку (878. године), када се за насеље на ушћу мале речице у Дунав срећемо са словенским именом Градец. Следеће писано помињање забележено jе у запису Евлиjе Челебиjе 1521. године, под називом Хисарџик (утврђена воjна постаjа на цариградском друму). Наjвише података о Гроцкоj у средњем веку налазимо у турским пописима и из записа путописаца. Герлах, путописац коjи jе 1578. године прошао кроз Гроцку и забележио: "... велики поток дели Гроцку на два дела, у jедном делу подигнуте су мале српске колибе покривене трском и сламом, а у другом има и лепих турских кућа, често шиндром покривених."

Данас jе Гроцка београдска општина коjа заузима површину од 28.923 ха, на коjоj живи 75.466 становникаи и има 15 насељених места. Општина jе основана 1955. од када jе приступила заjедници београдских општина. Дан општине, као и општинска слава, jе Света Петка, 27. октобар. Северни део териториjе излази на реку Дунав дужином од 24 километра, а обим границе општинске териториjе jе 96 километара. До Гроцке стижете ауто-путем Београд-Ниш, железничком пругом Београд-Ниш-Скопље-Солун-Атина, магистралним путем Београд-Смедерево. Градски и приградски саобраћаj може вас довести до било коjег места на териториjи општине.

pogled.jpg

 

Архитектура

Наjстариjе jезгро Гроцке данас jе део некадашњег Цариградског друма, уз коjи се и формирало прво насеље. Да jе данашња главна улица коришћена од самог настанка насеља као чаршиjа, трговачки и пословни центар, сведоче карактер и намена очуваних старих кућа. Осим пословних зграда са дућанима, занатским радионицама и кафанама, у чаршиjи се налазило и неколико стамбених зграда варошког типа, чиjи су власници били имућни трговци и занатлиjе. Специфичан карактер Гроцке, коjа jе с jедне стране била варошица, односно административни и трговачки центар, а са друге сеоско насеље са изванредним природним условима, одредио jе основну поделу старих грочанских кућа на варошке и сеоске.

главна.jpg

У погледу типских обележjа, целокупни сачувани архитектонски фонд садржи елементе народне архитектуре са различитих подручjа Србиjе, коjи су у одређеним моментима имали пресудан значаj у формирању руралне архитектуре не само у Гроцкоj, већ на целом подручjу града Београда.

tipska.jpg

У jедноj од таквих зграда налази се и „Завичаjни музеj Гроцке“ коjи jе отворен 1982. године у адаптираноj „Ранчићевоj кући“. Дубочаjска збирка проф. др Александра Костића стална jе поставка Музеjа. Као свестран човек посвећен науци, професор др Александар Костић се бавио и археологиjом. Године 1933. на Дубочаjском гребену у Гроцкоj открио jе многе римске гробове, накит, новац, керамику, оружjе и остатке животињског и биљног света. Дубочаjска збирка jе стална изложбена поставка палеолошких, археолошких, нумизматичких и других ископина. У музеjу су интересантни експонати (200 одабраних), а посебно се истиче вилица хипариона (претече коња) из плиоценске ере, стара око 12 милиона година.

Манастир Раjиновац

 Manastir_Rajinovac.jpg

Jедан од првих сусрета са Манастиром Раjиновац сачуван jе у турском попису из 1528. године, где се помиње као манастир Свети Раjко. Село Бегаљица, где се оваj манастир налази у том периоду jе имало свега пет кућа, а његов постепени развоj можемо да пратимо на основу даљих турских пописа. Под истим именом jавља се и 1530. године. Легенда каже да jе некада давно код неког богаташа Бугарчића у Бегаљици служио момак из Босне, по имену Раjа. Када jе одслужио своjе, Бугарчић му jе поштено исплатио зарађене дукате. Раjа jе кренуо своjоj кући, али га код извора сачекаjу Бугарчићеви синови, убиjу га, новац покупе, а Раjу затрпаjу кладама. После две године нађу га чобани мртвог и приjаве газди. Газда препозна свог бившег слугу Раjу, и досети се да су га убили његови синови, jер jе jедан у међувремену „сишао с ума“, а и други се озбиљно разболео. Да би окаjао грех коjи су његови синови починили, Бугарчић за исту суму дуката, колика некада беше исплатио Раjи, на своме имању, недалеко од извора где jе Раjа убиjен, подигне малу дрвену цркву Раjи за душу, а себи за спасење. У народу jе остала прича да jе цркву подигао Раjин новац, па се она и данас зове Раjиновац.

 

Винчанска култура

Интересовање европске археолошке науке за налазиште Винча — Бело брдо (археолошки локалитет) jавља се почетком прошлог века, када њен истраживач професор Милоjе Васић обjављуjе прве научне радове у водећим европским научним часописима. Истражен jе само централни део локалитета, односно око 4 % од укупне површине налазишта. На истраженоj површини, професор Васић jе открио археолошки слоj дебљине око 10 метара.

spomenik.jpg

У археолошким слоjевима откривене су рушевине насеља и трагови живота од неолита (5500. година пре нове ере), па све до данашњих дана, што практично значи да се у Винчи у континуитету живи седам хиљада година. Посебну занимљивост представља податак да jе 80 % археолошких наслага формирано у периоду од 5250. до 4250. п. н. е.. Винчанска култура простирала се на териториjи од око 200.000 км2, односно, на простору омеђеном Карпатима на северу, реком Босном на западу, софиjским пољем на истоку, и скопском котлином на jугу. На овоj огромноj површини пронађено jе преко 600 налазишта са археолошким материjалом коjи jе стилски веома уjедначен, што говори да jе то била врло компактна и хомогена култура. Многи светски и европски археолози винчанску културу третираjу као jедну од наjраниjих европских цивилизациjа. У време винчанске културе подижу се надземне куће сложене архитектуре са више просториjа, грађене од дрвета и облепљене блатом. Куће у насељу формираjу низове, увек су исте ориjентациjе, са пролазима и улицама између њих, тако да jе у Винчи створена прва урбана целина на тлу Европе. Винчански човек се углавном бавио пољопривредом и сточарством. Велики вишкови производа довели су до развоjа трговине, што jе Винчанима омогућило брзи економски развоj.

Богата археолошка налазишта

Териториjа општине Гроцка обилуjе већим броjем археолошких налазишта. Професор Петар С. Павловић jе двадесетих година двадесетог века на локалитету Каргача (Врчин) открио 48 нових врста фосила шкољки и пужева, коjи нису пронађени нигде на териториjи некадашњег Панонског мора.

petarspavlovic.jpg

У усеку пешчаног наноса коjи jе направила Дубочаjска река, професор др Костић открио jе већу количину шкољки, пужева, фосила, лишћа и разних врста дрвећа. На истом локалитету откривени су и рогови jелена и кости мамута, а посебно jе вредна пажње вилица хипариона коjа потиче из средине понтинског периода када jе Панонско море било на краjу свога постоjања. На ушћу Болечице у Дунав, на њеноj десноj обали, постоjало jе веће насеље из времена баденске културе (2200—1800. године пре нове ере). Фрагментални керамички судови нађени су и на Шупљоj стени у Врчину под Авалом. У периоду стариjег гвозденог доба (1000-300. године пре нове ере) подручjе Гроцке било jе настањено келтским становништвом и то припадницима племена Трикорнинци. Велики броj остатака металних предмета нађени су на потесу од Винче до Орашjа. Око 300. п. н. е. у ове краjеве се настањуjу Скордисци — мешано келтско племе коjе на овим просторима живи и у време раног Римског царства. Гроцка у римско доба припада насељима на горњомезиjском лимесу коjе чини низ градова и утврђења на Дунаву. Као значаjно насеље у наjближоj околини помиње се Трикорниум (Ритопек). Одатле потичу и многоброjни натписи на латинском, трачком и келтском jезику. Трикорниум се такође помиње и у Прокопиjевом списку тврђава на Дунаву. Остаци архитектуре из тога доба за сада су откривени у Ритопеку (каструм — воjни логор), гробнице у Брестовику и Гроцкоj и делови виле на локалитету Дубочаjски поток.

 Vinca.jpg

Демографиjа

У насељу Гроцка живи 6633 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,7 код мушкараца и 40,0 код жена). У насељу има 2815 домаћинстава, а просечан броj чланова по домаћинству jе 2,96.

Ово насеље jе великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен jе пораст у броjу становника.

 

Демографиjа

Година

Становника

1948.

2.927

 

1953.

3.200

 

1961.

3.726

 

1971.

4.956

 

1981.

6.394

 

1991.

7.642

7.434

2002.

8.338

8.632

2011.

8.441

 

 

Етнички састав према попису из 2002.

 

Срби

  

7.999

95,93 %

Црногорци

  

108

1,29 %

Хрвати

  

29

0,34 %

Македонци

  

27

0,32 %

Муслимани

  

20

0,23 %

Роми

  

18

0,21 %

Jугословени

  

15

0,17 %

Мађари

  

11

0,13 %

Горанци

  

8

0,09 %

Словенци

  

3

0,03 %

Руси

  

3

0,03 %

Словаци

  

1

0,01 %

Румуни

  

1

0,01 %

Немци

  

1

0,01 %

Бугари

  

1

0,01 %

непознато

  

24

0,28 %

 

Становништво према полу и старости

 

 

м

 

 

ж

?

13

  

  

11

80+

41

  

  

83

75—79

88

  

  

125

70—74

149

  

  

204

65—69

224

  

  

226

60—64

195

  

  

242

55—59

217

  

  

247

50—54

371

  

  

404

45—49

320

  

  

358

40—44

305

  

  

295

35—39

255

  

  

248

30—34

271

  

  

260

25—29

313

  

  

333

20—24

287

  

  

296

15—19

286

  

  

281

10—14

263

  

  

259

5—9

265

  

  

226

0—4

195

  

  

182

Просек:

37,7

 

 

40,0