Београд - Гроцка
Брестовик

МЗ БРЕСТОВИК

Трг Вучка Милићевића бр.3
011-8520-051
пружање информација грађанима
радно време: понедељак-петак од 7,30 до 15,30

Привремени савет МЗ Брестовик

Драган Обрадовић, председник
Радослав Обрадовић, члан
Зоран Радовановић, члан
Маја Раковић, члан
Сретен Марковић, члан
Владимир Караклајић, члан
Андрија Петровић, члан

1383_2_brestovik.jpg

 

Из Википедиjе, слободне енциклопедиjе

 

Историjа

Место се налази jугоисточно од вароши Гроцке, у непосредноj близини Дунава. Да jе Брестовику било живота jош врло рано, сведочи римска гробница, коjа се и данас ту налази и чува, и за коjу постиjи претпоставка да jе гробница Светих Ермила и Стратоника. Осим тога, испод „Руjишта“ се икопавале цигле, велико камење и римски новац.

 

grobnica-1.jpg

Данашње насеље основано jе за време владе кнеза Милоша. Из писма, коjе су Марко Живановић, Раде Jерковић, Jован Jовићић, Обрад Митровић, Веља Гаjић и Благоjе Хорват послали кнезу Милошу 1836. године видимо да jе село основано 1827. године. Они пишу кнезу: „Настала jе девета година како се с дозволениjем Ваше Књажевачке Светлости у Мезграjу Алиjу, зовому Брестовник, населисмо, до данашњег дана не поштедисмо велики труд положити додатоjу земљу истребити и обработавати за уживлениjе наше. Число кућа наших jесу 27, у коjима 160 душа налазу се, од коjих 25 пореских глава произилазу. Да би дакле и ми с другим селима сравнати се могли и себе у напредак боље установљавати зачели, молимо покорњеjше да би се смиловати изволели и ово име скинули да се не би више алиjа-(спахиска земља коjа jе после одлазака Турака припадала Србима) позивала и сваке године продавала.“

На ово писмо кнез Милош jе одговорио 2. септембра 1836. године капетану Jанку Михаиловићу у Гроцкоj: „ Будући да смо алиjу Брестовик обjавлениjем нашим од данашњег, Н.3552, селом наименовали, из узрока што jе ту већ довољно житеља насељено, то обjављуjући Вам ово наименованиjе села Брестовика, препоручуjемо да настоjите да се на том месту и више кућа насели, да се не притисну садашњи житељи тамошњи многе земље, но да се на те земље онолико народа насели, колико ће число овог сразмерно бити простору земље брестовичке.“

 

 

Постанак села и порекло становништва.

Село је населио кнез Милош. Први досељеници су Радо – предак РадићаГачо – предак Гачића и Караклаја – предак Караклајића. Дуго су се „вукли“ где ће да заснују село. Радо је хтео да буде на Ладној Води – у „Подунављу“ али на то није пристајао Гачо, јер није хтео да му се деца даве у Дунаву. Он се насели и оснује данашњи Доњи Крај. Караклаја оде на Булину Воду. Како су били растурени и село разбијено кнез Живко из Умчара нареди да се групишу и тако село добије данашњи тип-изглед.

Радићи су од Раде, славе Петровдан. Радо је дошао са Аде Циганлије, одакле га је кнез Милош отерао и да му земље у Београду. Пошто му се у Београду није допало он дође у Брестовик. Старином је из Хрватске.

Гачићи (Марковићи и Живковићи) су од Гаче, славе Ђурђиц. Прадед дошао из Дрлупе, округ београдски где имају рођаке. Из Дрлупе су дошли бог тога што тамо нису имали земље, а овде је било доста.

Богдановићи (Милосављевићи), славе Ђурђиц. Гача и Богдан су били браћа рођена. У Дрлупи су им род Сирковићи.

Караклајићи (Обрадовићи), славе Никољдан. Прадед Мирослав „Караклаја“ дошао из Мајдана, таковски-руднички округ.

Ратковићи, славе Ђурђевдан. Старином су Сјеничани. Населили се прво у Топчидеру, одакле их кнез Милош „крене“ и нареди да се населе на Врачару. На Врачару им се није допало, дођу у Гроцку, одакле их Гарашанин упути у „брестовачку алију“, где се населе.

Танасковићи (Босућани), славе Никољдан. Деда дошао из Бусуте у Качеру.

Јевтићи, славе Никољдан. Доселио се деда Јевто из Мајдана, таковски-руднички округ.

Филиповићи, славе Ђурђевдан. Деда дошао из Чачка.

Радовановићи, славе Јовањдан. Деда дошао из Старог Влаха.

Кованџићи, славе Митровдан. Деда дошао из Рогаче под Космајем.

Раковићи, славе Ђурђевдан. Деда Јеремија дошао из Мајдана, таковски-руднички округ. Његов брат отишао је у Балуге, љубићски округ, где се презивају Кузуновићи.

Радосављевићи, славе Никољдан. Старином су из Херцеговине. Били у Руднику, одакле њихов деда Радосав дође у Брестовик.

Вуксановићи, славе Јовањдан. Деда се доселио из Граница, заселак Ковачевца.

Јовановићи су дошли пре 30 година из Плевне, не каже се коју славу славе.

Младеновићи, славе Никољдан. Дошли су из Мутња, качерски-руднички округ, род су им Јовановићи (Ере) у Умчарима и Ракићи у Клоки, јасенички-крагујевачки округ.

Бановићи, славе Ђурђевдан. Деда дошао из села Стапара код Бања Луке у Босни.

Кесеровићи, славе Никољдан. У исто време и из истог места дошли са претходним Бановићима.

Алемпијевићи, славе Лучиндан. Деда дошао из Мајдана, таковски-руднички округ.

Шајковићи, славе Ђурђиц. Дошли из Лозовика од Шајковића.

Јовановићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Гроцке пре 50 година.

Пантићи, славе Никољдан. Дошли из оближњих Пудараца.

Делибашићи (Јовановићи), славе Ђурђевдан. Отац дошао из Диваца, ваљевски-подгорски округ.

Стојановићи, славе Аранђеловдан. Отац им се доселио из Грахова, лесковачки-врањски округ. Био је неко време у Водицама у Јасеници, где је служио.

Гајићи, славе Никољдан. Доселили су се из Мајдана таковски-руднички округ.

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница.

 

 Дуго су се „вукли“ где ће да оснуjу сало, често су бирали места, док се нису задржали на данашњим. О томе има и архивских података. Године 1833. „обштество грочанско“ жали се књазу Милошу на „Брестовик засеок, коjи се по трећи пут са своjим колибама премешта, бираjући за себе згодно место.“

Брестовик jе имао године 1846. 31 кућу. По попису из 1921. године у селу jе било 145 кућа са 831 становником, од коjих jе навећи део досељен из суседних области.

Предак Радића, коjи jе дошао из Хрватске, био jе наjпре населио на Аду Циганлиjу, одакле jе дошао у Брестовик. Остале су породице досељене из качарског, таковског, љубичког, jасенићког, лесковачког среза, затим има досељених из Босне из старог Влаха и из околних села. Школа jе подигнута 1910. године. (подаци краjем 1921. године).

Демографиjа

У насељу Брестовик живи 875 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (42,1 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 313 домаћинстава, а просечан броj чланова по домаћинству jе 3,43.

Ово насеље jе  насељено Србима (према попису из 2002. године).

 

 

Демографиjа

 

Година

Становника

 

1948.

1.043

 

 

1953.

1.038

 

 

1961.

1.047

 

 

1971.

1.050

 

 

1981.

1.038

 

 

1991.

1.129

1.095

 

2002.

1.076

1.113

 

 

 

Етнички састав према попису из 2002.

       

Срби

1.052

97,76 %

Црногорци

3

0,27 %

Хрвати

2

0,18 %

Македонци

2

0,18 %

Румуни

1

0,09 %

Мађари

1

0,09 %

Бугари

1

0,09 %

Бошњаци

1

0,09 %

непознато

1

0,09 %

 

 

 

Становништво према полу и старости

 

 

м

 

 

ж

?

2

  

  

2

80+

10

  

  

11

75—79

16

  

  

28

70—74

29

  

  

32

65—69

37

  

  

46

60—64

32

  

  

44

55—59

26

  

  

18

50—54

52

  

  

37

45—49

44

  

  

35

40—44

57

  

  

55

35—39

25

  

  

38

30—34

31

  

  

29

25—29

29

  

  

30

20—24

29

  

  

26

15—19

35

  

  

36

10—14

28

  

  

30

5—9

21

  

  

29

0—4

22

  

  

25

Просек:

42,1

 

 

42,4

 

 

Foto galerija