Београд - Гроцка
Бегаљица

МЗ БЕГАЉИЦА

 

begaljica.jpg

Бориса Кидрича 211
011-8530-040
Пружање информација грађанима
радно време: понедељак-петак од 7,30 до 15,30

Привремени савет МЗ Бегаљица

Горан Петровић, председник
Добрица Живановић, члан
Марко Митровић, члан
Недељко Вучић, члан
Зоран Петровић,члан
Душко Јовановић, члан
Зоран Ђорђевић, члан
Мира Јанковић, члан
Добрица Ранковичћ,члан

 

Бегаљица

Из Википедиjе, слободне енциклопедиjе

 

Бегаљица jе насеље у Градскоj општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било jе 3029 становника.

 

Историjа

Село лежи jужно од варошице Гроцке.Бегаљица jе стариjе насеље. Наjраниjе податке о овом селу налазимо у турском попису „влаха београдске нахиjе“ из 1528. године, где се наводи село Бегаљица ца манастиром Свети Раjко (манастир Раjиновац) и у том периоду jе село имало свега пет кућа, а његов постепени развоj можемо да пратимо на основу даљих турских пописа. Тако у следећем, из 1530. године, Бегаљица броjи 14, а 1536. године 17 домова. Овде се, осим манастира Свети Раjко, помиње и манастир Свети Тодор, док jе у попису из 1560. уз манастир Свети Раjко уписан и манастир Свети Петар.

Не поседуjемо додатне податке на основу чега бисмо могли да утврдимо да ли су Свети Раjко и Свети Петар идентични манастири, али jе наjвероватниjе дошло до грешке приликом пописа. Такође, не знамо ништа о том другом манастиру коjи се спомиње у близини Бегаљице. Касниjи писани извори и усмена предања нам о томе ништа не казуjу. Бегаљица се помиње у 18. веку и на карти из тога доба забележено jе ово насеље под именом — Бигализа. Има и других трагова коjи указуjу на старину овога места. На месту Караули постоjи Селиште за коjе се прича ово: Некада jе Бегаљица била пуста и седамдесетих година у селу ниjе певац запевао. А када се доцниjе село засељавало, прве су куће биле у Милошеву Потоку, одакле се село премести на Караулу, затим са Карауле Бегаљичани пређу на данашње место, а Караула остане селиште.

О имену села постоjи ово предање: „Турци су често ударали на село и пленили га, због чега су становници морали бежати, па кад опасност мине, враћали су се натраг“. Због тог честог бежања, веле, да jе село добило име ово.

Године 1732. Бегаљица jе припадала нуриjи (парохиjа) манастира Раjиновца и имала jе 20 кућа. У арачким списима (пореским списковима) из првих десетина 19. века помиње се Бегуљица коjа jе имала 1818. г. 51 и 1822. г. 52 куће. По попису из 1921. године село jе имало 380 кућа са 2259 становника.

 

 

Порекло становништва села Бегаљица код Гроцке, стање из 1903. године

Најстарије породице у селу, за чије се порекло не зна, су: Антонијевићи, Цвејићи, Максимовићи, Обреновићи и Савковићи. Сви славе св. Арханђела, има их око 100 кућа.

Осталим је породицама познато порекло:

Бисенићи (11 к., св. Јован), старији досељеници од Каблара – околина Чачка.

Полићи (5 к., св. Јована), досељени из Пријепоља, дошао им прадеда и призетио се у кући Бисенића.

Палалићи су пореклом од четири брата, који су у овом селу служили, али се не зна одакле су били. Презиме су добили по једном од њих, кога су Турци звали Палалијом, а тако се звао један Турчин, који је био велики зликовац. Славе св. Николу. Из те породице свакако је био Стеван Андрејевић Палалија (1804), који је познат из народне песме о дахијама.

Нестровићи су, веле, од „српске границе“, славе Митровдан.

Бугарчићи су од Пирота, славе Ваведење.

Карамихајловићима је досао прадед Кара Михајло из Дучине (космајски срез).

Пирићи и Миленковићи су једна породица са око 30 кућа, досељени из околине Пирота, славе св. Ђурђиц.

Маричићи из Лисоваца.

Мартиновићи потичу од Мартина Влаха који се доселио из Ердеља у Румунији.

Груичићи, Станковићи, Благојевићи, Радојевићи доселили се из Бјелопавлића у Црној Гори пре последњег српског – турског рата (1878. године).

Ињатовићи из Козинаца у околини Трна у Бугарској, откуда им је предак досао као аргатин.

 

 

 

У Атару Бегаљичком налази се манастир Раjиновац. По предању подигнут jе као задужбина из прве половине 15.века, обновљен трудом духовника Ажи-Висариона раковичког. У овоме манастиру jе 1732. године био калуђер Макариjе, рођен у Слатини, у ваљевскоj околини.

Школа jе од 1871. године била у jедноj малоj кућици све до 1904. године, када jе подигнута нова школа. (подаци краjем 1921. године).

Бегаљица jе позната као воћарски краj, посебно по узгоjу jагода.

jagode.jpg

Демографиjа

У насељу Бегаљица живи 2638 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,6 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 1061 домаћинство, а просечан броj чланова по домаћинству jе 3,04.

Ово насеље jе у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

 

 

График промене броjа становника током 20. века

Демографиjа

 

Година

Становника

 

1948.

3.175

 

 

1953.

3.301

 

 

1961.

3.449

 

 

1971.

3.604

 

 

1981.

3.842

 

 

1991.

3.880

3.328

 

2002.

3.255

3.775

 

 

 

Етнички састав према попису из 2002.

Срби

  

3.147

96,68 %

Роми

  

36

1,10 %

Румуни

  

8

0,24 %

Црногорци

  

5

0,15 %

Муслимани

  

5

0,15 %

Хрвати

  

4

0,12 %

Бугари

  

4

0,12 %

Jугословени

  

2

0,06 %

Словаци

  

1

0,03 %

Македонци

  

1

0,03 %

непознато

  

1

0,03 %

 

Становништво према полу и старости

 

 

м

 

 

ж

?

4

  

  

12

80+

30

  

  

50

75—79

36

  

  

75

70—74

85

  

  

113

65—69

108

  

  

134

60—64

79

  

  

97

55—59

97

  

  

93

50—54

129

  

  

129

45—49

132

  

  

122

40—44

101

  

  

95

35—39

87

  

  

92

30—34

104

  

  

89

25—29

132

  

  

140

20—24

96

  

  

100

15—19

100

  

  

84

10—14

94

  

  

69

5—9

94

  

  

88

0—4

84

  

  

81

Просек:

39,6

 

 

42,9