Бабушница
Пресека

 

 

 

 

Редни број

 

 

 

Насељено место

 

ПРЕСЕКА

Стари називи :

 

1564. год.  - први помен овог села ,

Село Локве , (мочварно, забарено земљиште),

1624. год. – село Пресечениче, (по подацима Бугарске академије наука)

  

   1.

 

Материјална  добра

 

а) Споменици културе

Дрвени крст , (у центру села на месту званом Крст) ,

Петров крст , (на месту званом Трутин)

 

 

б) Изузетне грађевине (религиозне - цркве и манастири; световне - школе, домови културе)

 

Зграда основне школе

 

 

в) Археолошка налазишта

 

Селиште, (200 м од села),

Црквиште

 

 

г) Знаменита места

 

Турсћи гроб,

Манастириште

 

 

 

д) Природно благо (уникатност)

 

Јама Безданка,

Пресечки поток,

Сиџина река

  

    2.

 

Нематеријална добра

а) Друштвене праксе (славе, обичаји, ритуали, специфична јела)

„ Преперуга „ , (обичај призивања кише),

Сеоска слава : Марков дан,

Литије о празницима

 

 

б) Знања и вештине (стари занати)

 

Ковачи,поткивачи,ћурчије,плетачи,

столари,печалбари,свирачи

 

 

 

в) Извођачка уметност (песме, игре, дечије игре)

Дечије игре :

Клиса, свињћа, крајцарица,

Песма : Велимир Матејић – селоПресека

 

 

г) Усмена традиција (језик, изрази, легенде)

 

Према предању , село се налазило 200 метара више у односу на садашњу позицију

  

    

 

   3.

 

 

 

Истакнуте личности

 

 

 

 

Мештани, одсељени, са пореклом

 

 

Трајко Јенаћијев – старешина села током Другог светског рата,

Цветко Матејић – председник општине и пријатељ краља Милана Обреновића,

Тодор Тодоров – пуковник,

Светомир Цветковић – пуковник,

Синиша Миланов – инспектор,

Видојко Петровић – начелник СУП-а и публициста

  

  

  

  

 

   

   4.

 

 

 

 

 

 

Извори и литература

 

 

 

 

 

Н. Тодоровић Лужница,

Попис 1879. год.Државопопис Србије,

Д. Шантић – М . МартиновићНасеља Лужнице,

В. Петровић – Пресека,

Ј. ЋирићНасеља горњег Понишавља и Лужнице,

Ђ. Златковић МилићЗла времена

 

 

 

 

 

 

  

 

 

 

 

 

 

  5.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Додатне информације

 

 

 

 

 

 

*Од 1878. до 1919. године, пола села било је у Бугарској а пола у Србији, (државна граница је ишла средином села),

 

*У селу постоји фамилија Рамадановци за које постоји предање да се формирала од неког одбеглог Турчина Рамадана који се у селу оженио и прешао из Ислама у Православље,

 

*Назив Пресека је вештачки и мотивисан је државном граничном поделом,

 

*Иако о овом селу немамо података из турског периода, ово село има дугу историју,

 

*Кретање броја становника после Другог светског рата :

 

1948. год. – 606 ,

1953. год. – 630,

1961. год. – 647,

1971. год. – 611,

1981. год. – 535,

1991. год. – 364,

2002. год. – 268,

2011. год. – 177.