|
Редни број |
Насељено место |
ДРАГИНАЦ
|
Стари називи :
Голубовац, Босиловце, Стонце, 1530. год. – Злокучани, 1577. год. – Излокучане, 1581. год. – Злокућани, 1879. год. – Злокућане, 1900. год. – Драгинац |
|
1. |
Материјална добра |
а) Споменици културе |
Спомен плоча палим борцима у Првом и Другом светском рату |
|
|
|
б) Изузетне грађевине (религиозне - цркве и манастири; световне - школе, домови културе)
|
Црква Свете Тројице,(1924.год.), Зграда основне школе |
|
|
|
в) Археолошка налазишта
|
Бунаја, Касапница, (римско гробље), Руселија |
|
|
|
г) Знаменита места
|
Подручје око храма Свете Тројице, (место окупљања мештана о празницима) |
|
|
|
д) Природно благо (уникатност) |
Извори пијаће воде |
|
2. |
Нематеријална добра |
а) Друштвене праксе (славе, обичаји, ритуали, специфична јела) |
Сеоска слава је Света Тројица, Окупљање код манастира за Богојављање, (модроглед) Литије о верским празницима |
|
|
|
б) Знања и вештине (стари занати) |
Млекарство,ковачи, тесари, пинтери,кројачи,поткивачи |
|
|
|
в) Извођачка уметност (песме, игре, дечије игре) |
Коледарске песме, Седенћарске песме |
|
|
|
г) Усмена традиција (језик, изрази, легенде)
|
Према усменом предању, на месту Руселија откривена је масовна гробница где су сахрањени ратници после неке битке или мештани после неке епидемије |
|
3. |
Истакнуте личности |
Мештани, одсељени, са пореклом
|
Чедомир Манић – учитељ, Антанасије Јончић – народни посланик из XIX века., Станислав Стојановић – доктор наука и амбасадор, Александар Ћирић – доктор правних наука |
|
4. |
Извори и литература |
|
Ђ. Златковић Милић – Зла времена , В. Пејчић - Трагом старих насеља , Д. Шантић – М . Мартиновић – Насеља Лужнице, Ј. Ћирић – Насеља горњег Понишавља и Лужнице , Попис џелепа из 1581. год. , Попис 1879. год.–Државопопис Србије , В. Пејчић – Школа у Драгинцу : 1840.год. , Н. Тодоровић – Лужница |
|
5. |
Додатне информације |
|
*Село Драгинац је ратарско – сточарско насеље разбијеног типа ,
*Према предању, верује се да је део мештана досељен из Бугарске,
*Назив Драгинац, село је добило 1900. године у част краљице Драге Обреновић.
*Кретање броја становника после Другог светског рата :
1948. год. – 729 , 1953. год. – 732, 1961. год. – 615, 1971. год. – 606, 1981. год. – 485, 1991. год. – 483, 2002. год. – 885, 2011. год. – 864. |