На левоj обали реке Jерме, недалеко од села Поганово, налази се манастир посвећен светом Jовану Богослову. Народна традициjа постанак овог манастира везуjе за светог цара Константина и његову маjку Jелену. Прота Теодор Титов помиње стари запис на пергаменту, према коме су Срби подигли оваj манастир пре 1130. године , а на Проскомидиjи jе насликана jедна стара икона, на коjоj су уписана имена српских владара из наjстариjих времена. Ипак , новиjа историографиjа открила jе прецизниjе податке о времену настанка манастира.
Манастир jе подигнут 1395. године, као задужбина српског племића Константина Деjановића Драгаша и његове супруге Jелене, чиjа се имена налазе на округлим каменовима са источне стране храма. Константин Деjановић био jе сестрић цара Душана и велможа коjи jе управљао деловима данашње Македониjе, jугоисточне Србиjе и jугозападне Бугарске. Након његове смрти у бици на Ровинама 1395. године, изградњу манастира jе наставила његова кћи Jелена, супруга византиjског цара Маноjла II Палеолога. Храм jе живописан тек 1499. године, руком непознатих зографа, коjи би по уметничком стилу могли бити из северне Грчке. Храм jе грађен као триконхос сажете основе, са седмостраним тамбуром куполе. Над припратом jе спратна jединица, а над њом четворострана кула звонара. Начином преласка из квадратне основе у прстен куполе Црква показуjе специфична конструктивна решења. Ћелиjастим зидањем и ломљеним каменом и опеком остварена jе декоративност, док jе секундарна пластика веома скромна, нетипична за грађевине моравског стила.
Црква jе имала изузетну двострану икону са представом чуда у Латомском манастиру са jедне стране и ликовима светог Jована Богослова и Пресвете Богородице са друге. Ова икона jе настала краjем XIV века и била jе дар византиjске царице Jелене, у знак сећања на оца Константина. Ова икона jе заjедно са иконостасом велике уметничке вредности, коjи потиче из 1622. године украден од стране бугарске окупаторске воjске и однешен у Софиjу. Данас се чува у националном музеjу у Софиjи. Због саме локациjе манастира и тешке приступачности, манастир никада ниjе пустошен. До 1927. године, ниjе постоjао ни jедан проходни пут до манастира, jер jе кањон реке Jерме у потпуности био непроходан. Захваљуjући овоме, манастир jе у потпуности задржао аутентичан изглед. 1876. године, манастир jе доживео велику обнову, када jе испред улазних врата храма дозидан трем. Конзерваторски и рестаураторски радови на Цркви, конацима и мутваку извођени су 1966. и 1974. године. 21. септембра 1949. године, манастир jе стављен под заштиту Државе, под редним броjем СК 222, као Културно добро од великог значаjа, а од 1979. године налази се на листи светске културне баштине.Контакт телефон манастира: +381 10 620-062