Бачка Паланка
ИСТОРИЈА БАЧКЕ ПАЛАНКЕ

На основу археолошких налаза и писаних докумената доказано је да су на овим просторима људи живели непрекидно од праисторије до данас. Прва насеља се подижу у 11. веку, а назив Паланка се помиње 1593. године. Од 11 века на овим просторима живели су Угари и Срби (што потврђују словенски српски топоними: Велики и Мали Гајић, Голубњак, Рајково, Ристићев пут, Урошка бара итд).

crkva-cb-min.jpg

Подаци су узети из мађарских извора, који истражују борбе Арпадоваца или Арпадовица у 11 веку, те се могу сматрати поузданим. Крајем 16 века ове просторе заузимају Турци, а Карловачким миром 1699. године их дефинитивно напуштају. После тога овде се насељава ново српско становништво, те немачко, словачко и мађарско. До 1916. године овде постоје три насеља: Стара, Нова и Немачка Паланка. У географском погледу река Дунав спаја Општину са Европом и Црним морем, а мрежа путева са Новим Садом, Сомбором, Суботицом, Шидом и Хрватском (односно са Илоком и Вуковаром), што је сврстава у општине које имају повољан географски положај.

Мрежом магистралних, регионалних и локалних путева у дужини од 300 километара повезана су сва насеља у Општини. Због свог положаја, повољних климатских услова (панонска равница, река Дунав и обронци планине Фрушке Горе) Бачка Паланка има услове за значајан развој туризма. Ова средина има континенталну климу са четири годишња доба и просечном летњом температуром од 23 степена целзијуса.

У Бачкој Паланци између два рата излазила су три листа и један часопис: “Стража” (касније “Југословенска стража”) и “Југословенски лист” на српском језику и Die Wacht на немачком језику. Сви ови листови доносили су врло интересантан материјал и, уствари, били паланачка сеизмолошка игла бележећи сваки, па и најмањи догађај у месту и околини, шта више, и жур одржан у приватној кући. Листови су доносили подлиске и песме, а било је и полемичких чланака. У рубрици “Вести” објављиване су кратке локалне вести и коментари о забавним приредбама. Тако је забележен леп број приредби и чајанки које је одржала Српска добротворна женска задруга. Чистим приходом Задруга је одевала сиромашну децу. Сазнајемо, такође, да је Музичко друштво приређивало концерте, подједнако негујући домаћу и страну музику, чиме је ширило музичку културу. Прелиставајући ове листове наилазимо на чланке у којима се жигошу људске мане, али и истиче низ примера личног жртвовања за опште добро. Листови су били већим делом информативног карактера, али су доносили и по који забавно поучни чланак. У њима су сарађивали углавном учитељи.