Војевање Дарвиново

Војевање Дарвиново

Војевање Дарвиново

Ових дана, сведоци смо рата у који се укључује све већи број заинтересованих регрута. Нација је подељена, заузете су почетне позиције, ровови ископани, артиљерија спремна, нишанске справе подешене. Отпочеле су чарке и повремена пуцњава, али за сада само из пешадијског наоружања. Ни једна страна не одступа ни за милиметар, а линије фронта и састав јединица, могли су да се назру много пре почетка сукоба. Очигледно је да ће рововска борба бити веома дуга и тешка и да неће дати резултате. Дипломатија у свему овоме нема никакву посебну, улогу сем узалудног покушаја мирења зараћених страна.

Објаву рата потписали су умни људи наше малене европске земље. Преко стотину интелектуалаца - од новинара и свештеника, до доктора наука, професора универзитета, све до академика потписали су и Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, поднели Петицију за ревизију изучавања теорије еволуције у школама и на факултетима.

Рат је почео онако како доликује савременим технологијама. Штампа и телевизија су се прве појавиле на бојишту, док су се истовремено одвијале операције и на интернету.

Разумљиво, за почетак паљбе, нациљан је главни идеолошки противник – сироти научник који већ 135 година није међу живима. Док се кретао нашом маленом планетом, проучавао је неке животињице, цртао, писао, брисао, па се онда опет укрцавао на бродовље и настављао да самује међу животињама и нешто пише. Мора да је добро упознао људе, чим је решио да се посвети животињама. И гле чуда. Откри овај јадник да се живи свет временом мења под различитим утицајима. Да се живе врсте боре између себе, те да се јединке исте врсте такође међусобно боре и да најјаче и најприлагодљивије опстају. Овај јеретик је чак и људској врсти нашао место у живом свету, и наопако, човека са цилиндром у реденготу, који ноћу користи брковез а изјутра му треба 40 минута да се одене за излазак међу остале јединке Хомо сапиенса, поставио међу примате, то јест оне живуљке које ми прости припадници исте врсте називамо мајмунима. Можда би мучени Дарвин прошао без катрана и перја да се није дрзнуо да та своја запажања изнесе у јавност. Објави тако он неке јеретичке књиге, поче да држи предавања и богме, међу научницима почеше да се јављају исти такви јеретици који кренуше да бране његово учење, па још и да додају понешто.

Прође 71 година како се престави овај чудак, а нека два клипана измислише ДНК. Добро `ајде измислили, него још и објавише своју измишљотину. Још испаде да се у тој киселини крије неки древни запис по којем се стварају и обликују сва жива бића. Не би ни то било толики проблем, да се у школски систем није увукла ова погубна јерес и почела да квари будуће генерације.

Прође још 64 године, а то киселијанско учење уместо да буде укинуто, уђе у темеље свих природних наука. Добро знамо шта значи киселина за арматуру у темељима. Питање је само ко је плаћао ове замлате да се баве таквим истраживањима. Чудно, али сви путеви некако воде у храмове новог светског поретка, глобализма, либералног капитализма, сатанска зборишта где се крију уништитељи људског рода.

С друге стране бојишта седе научници који не прихватају да су мајмуни. Они се свако јутро (или готово свако), брију, перу зубе, гледају се у огледалу и уживају у тим јутарњим задовољствима. Потом оду до факултета, где срећни износе своја научна гледишта и резултате, уживају у слави и чињеници да им се нико од присутних студената не супротставља (спречава их непопуњен индекс), па их још с времена на време понеки медиј упита нешто, а они обзнане науку широким масама. Стање на фронту отежава чињеница да и са друге стране пушку држе исти такви професори универзитета. Осим тих научника, јединице с те стране попуњавају фанатици који не прихватају да Срби и Хрвати припадају истој врсти, подврсти, раси, па чак ни роду. Ту су и они који тврде да је Господ творац свега живог и неживог. Подела на учеснике у овом грађанском рату своди се на то да ако признајеш Дарвина и сличне клипете, онда не верујеш у Бога, а ако верујеш у Бога онда не прихваташ шта су ти јеретици смислили.

Међутим, у сваком рату постоје и квислинзи. То је најгора врста коју помињу, како верске, тако и јеретичке књиге. Ови издајници, као најгори накот, верују и у Бога и у теорију еволуције. Уложили су толико у своје образовање, учили природне принципе, прочитали гомилу стручних књига из Цитологије, Хистологије, Биохемије, Физиологије, Нуклеарне физике, Биологије, Генетике, Еволуције, Палеонтологије, Геофизике, Астрофизике, Електронике... а у Бога све више верују. Што више знају, у Бога више верују. Прихватају срамну чињеницу да су нам гориле рођаци, да не треба мучити животиње, јер су нам род, да Хрвати и Срби имају истог претка, макар то био и праотац Адам, да се све врсте, па и људска и даље развијају, да и међу људима постоји селекција, да се људи унутар своје врсте боре, туку, ратују, да је то чињеница која се свакодневно потврђује, а при томе никада не користе изразе као Здрав разум или Божја воља, не позивају се на светске ауторитете, док их нису простудирали ни као научнике ни као људе, верују да је истина вреднија од новца и материјалних благодети... Можемо чак посумњати да је и сам Дарвин био у овој групи издајица, јер је студирао и медицину и богословију.

Е управо поменути квислинзи кваре линију фронта јер су и тамо и овамо, односно нису ни тамо ни овамо. Да није њих, лепо бисмо се потаманили и тако доказали ако не све Дарвинове принципе, а оно барем онај у којем се помиње борба између јединки унутар исте врсте, па која победи, имаће чиме да се хвали.

Komentari (0)

Остало у категорији