Шта су ловачки обичаjи?

Понашања и одређене навике ловаца у лову, прате ловце од давнина и различито су доживљаване и формиране у деловима Света, па су због тога и данас веома разнолике у нашем окружењу и у поjединим деловима Србиjе. Из тих понашања и навика настали су  ловачки обичаjи. Обичаjи су разнолики, али и у тоj разноликости има много заjедничких обележjа и заjедничких мотива. Ловачким обичаjима jе заjедничка особина у првом реду то, што обавезуjу ловца, да своjим понашањем мора заштити од повреда и несрећа себе, друге ловце и лица, коjа бораве у ловишту; да штете у ловишту сведу на наjмању меру; да се лов одвиjа у складу са законом и ловачком етиком; да се другарство и солидарност исказуjе кроз низ манифестациjа, коjе чине леп догађаj и доживљаj за памћење и препричавање, не само ловца, већ и суграђана. Све ово представља ловачке обичаjе. Као остатак давне прошлости преношени са генерациjе на генерациjу ловаца, броjни ловачки обичаjи толико су ловцима „ушли у крв“, да су постали неписана, али и писана правила, а многи су нашли места у кодексима ловаца, као и у законским прописима из области ловства. Овако се формирало и схватање о великоj ловачкоj праведности, коjа jе карактеристична по племенитим односима према природи и дивљачи, али и по ловачком другарству и солидарности, па jе то разлог више да се ловачки обичаjи и даље чуваjу и негуjу. 

Шта jе срна и коjе су jоj наjважниjе особине?

Срна jе наша аутохтона крупна длакава дивљач изузетне лепоте и грациозности, широко распрострањена од низиjских до високопланинских ловишта. Наjрађе борави у младим шумама лишћара, мешовитим шумама лишћара и четинара са много пропланака, али jоj одговараjу и мање шуме и шумске културе испрекидане пашњацима, ливадама и пољима са разноврсним ратарским културама.

Срна jе дивљач рубова шума и шумских пропланака, али се изванредно прилагодила животу и у отвореним пољима са различитим пољопривредним културама. Мужjак срне назива се - срндаћ, женка - срна, а младо - лане. Срндаћ има роговље, коjе одбацуjе сваке године, а срна веома ретко. Чуло вида jе слабо развиjено - нарочито тешко разликуjе непокретне обjекте, али су зато чула слуха и мириса одлично развиjена.  Просечна тежина срне jе од 15 до 30 кг, ретко више. Срндаћ jе по правилу телесно развиjениjи од женке. Полови се jасно разликуjу.

Како изгледа срна?

Срна jе животиња изразито витког и складно грађеног тела са лепом губицом и крупним очима. Длака у летњем периоду jе кратка, доста ретка пламеноцрвенкасте боjе, а у зимском периоду jе дужа и гушћа мркосиве боjе. На задњици око чмара налази се део беле боjе (огледало), код срндаћа у облику елипсе, а код срне у облику срца. Мужjак  има роговље, коjе одбацуjе сваке године. 

У коjу групу животиња спада срна и чиме се храни?

Срна jе папкар, биљоjед и преживар. Приликом исхране пажљиво бира врсте биљака коjима се храни. Главну храну у вегетационом периоду чине наjмекши делови трава и зељастог биља (око 80%), а у зимском периоду лишће и пупољци дрвећа и жбуња.

Када се срна пари, колико траjе бременитост, шта jе ембриотениjа и какав jе њен значаj?

Срна се по правилу пари  од половине jула до половине августа. Срне коjе се нису париле или нису оплођене у том периоду паре се у току октобра - новембра. Срна jе бременита условно око 20 недеља, због тога што се плод развиjа двоjако: 

- Прво код женки оплођених у jулу-августу плод се не развиjа одмах већ мируjе до децембра, када наставља развоj и у маjу, женка олани jедно, наjчешће два, а ретко три  ланета; 

- Друго код женки оплођених у октобру-новембру плод се развиjа у континуитету и женке се лане у исто време, као и женке оплођене у jулу-августу.

Ова поjава jе позната под именом ембриотениjа, а обезбеђуjе да се женке не олане у неповољним временским условима (зима).

У ком периоду године се лани срна?

Срна се лани у маjу, а у вишим брдским и планинским ловиштима почетком jуна. Након лањења поjеде постељицу, олиже лане како не би оставила траг (мирис) предаторима.

Лане jе обрасло длаком са шарама, коjе представљаjу изванредну камуфлажу на терену (мимикриjа). Када лане мирно лежи веома се тешко уочава - готово jе неуочљиво.

Како се разликуjу полови код срне?      

Мужjак се од женке разликуjе по спољњем изгледу, у првом реду по роговљу коjе женке по правилу немаjу. Затим,код  мужjака jе поље светле длаке око чмара („огледало“) елиптично, а код женке срцолико, („кецељица“). Код мужjакасу уочљиви тестиси и „кичица“. Када су грла исте старости, мужjак jе телесно развиjениjи од женке. Срндаћ jедногодишњак има на средини чела тамну коврџаву длаку „чеону мрњу“, коjа са старошћу грла постаjе све светлиjа. 

Када срндаћ одбацуjе роговље?

Срндаћ по правилу одбацуjе роговље сваке године од краjа октобра до децембра. Веома брзо после одбацивањапочиње да расте ново роговље.