Симфонија цивилизације

Симфонија цивилизације

 

 
Гебелс, Рокфелер, Би Би Си и још по неки су преко две деценије вредно радили да би се у музици фреквенција тона А са ранијих 432 херца који су одговарали светој геометрији подигла на садашњих 440 херца. Тих 8 херца разлике је тада одговарало тадашњој фреквенцији природног осциловања планете Земље, Шумановој фреквенцији од 7,46 херца.

Тек након успеха те дуге припремне операције за ново штимовање оркестара у целом свету, приступило се лансирању Битлса. Тада је први пут почела пратећа хистерија свуда где се они појаве. После Битлса, хистерија је постала нормална и очекивана појава на сваком рок концерту и она је била планирани фон свести на коме су се онда уз помоћ чудних текстова песама и дроге одрађивали одређени ”радови”. Пре тога, хистерије уз музику није било, изузев на Хитлеровим војним парадама где је фреквенција тона А од самог почетка наци покрета штимована на 440 херца.

Шта се чудите? Познато је да сви молери овог света обавезно звиждућу кад год нешто крече. Овај молер је очигледно знао посао. Добро, остављам и минималну могућност да га је неко научио, али нећу валда да поверујем у теорије завере.

Темељ манипулације која се данас масовно примењује је манипулација знањем и перцепцијом. На тај начин се постигло да нам скоро све истине буду сакривене буквално пред очима, а да ми ипак останемо потпуно слепи за њих.

Млад човек до своје двадесете године одгледа преко милион реклама. Он преко реклама научи важне ствари, за цео живот. Научи да је управо он најважније биће у целом свемиру, да треба увек да се води својим нагонима и да је куповина новог производа лек за сваки душевни бол. Рекламе васпитавају децу да буду импулсивна, зависна, завидљива и самољубива. Оне охрабрују повлађивање самом себи и подстичу тражење права на тренутно испуњавање сваке жеље.

Сврха маркетинга је да вас учини или незадовољним или уплашеним.  У првом случају вам удара на четврти спрат Масловљеве хијерархије потреба, на вашу самоактуелизацију. То је оно ”да сам неко и нешто” или  у српској варијанти – јел знаш ти ко сам ја? На овом спрату вам усађују мисли типа – ја заслужујем боље, узми све и слично. Код стварања страха је обрнут процес и ту вас нагло срозавају у приземље те исте хијерархије потреба. Ствара се осећај типа – само да ме нешто не поједе, овде и сада. Резултат је да и једна и друга техника манипулације свешћу генерише озбиљан профит. Цена незадовољства је од минимум пута два на реалну цену робе коју пазарите па навише. Цена страха стартује од десетоструко па иде у небеса. Не ретко иде и преко сто пута у односу на основну цену производње.

Нисам обожавалац лика и дела Балашевића, али у песми Балкански танго је погодио баш ово о чему причамо:

Ovaj život je san, mala kuća kraj rampe, snop žućkaste lampe i zalihe tuge

Nažalost, ružan san: ćale notorni smuk, keva s daskom za luk, manekeni za jad

Sve je morao sam, prst na orozu lagan, a u srcu uragan i skok preko duge

Brod, šleper, i sa 22-e već je imao sve, nju je video tad

Lud sam za tobom pače, ali lud sam i onako, tražim te otkako za sebe znam

Budi moj ortak mače, nije mi lako da svu tu silnu lovu razbucam sam

Nešto sam načuo da sutra možda ne postoji, pa bolje da odmah probamo sve

Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih, i ja ću za nas osedlati strah

A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah

A ona, seoski krin, noćni bus iz Provanse, miss nikakve šanse, tek statista sreće

Presečen film, ćale prosvetni miš, keva izlizan pliš, sestra ružna ko vrag

On je bio njen tip. Prve noći u dvosed, pa druge na trosed, a treće, eh, treće

 …

Opet loš “deja vu” jutro mokro ko ribar i profi kalibar, počinilac neznan

U čitulji pune stranice dve; mafija i DB složno žale za njim

Balkanski tango uvek završi na trotoaru, đavo je kredom upisao bod

A ona lagano niz ulicu staru, tražeći sponzora punog ko brod

Ако сте бар мало проницљиви, у овом моменту већ слутите да се производи против страха због својих енормно високих профита производе скоро искључиво у најбогатијим земљама света, а одатле извозе свима другима. То су лекови, козметика и оружје. Намењени су заради на страху од бола, страху од старости и страху од смрти. Својевремено ми је у Женеви, када је чуо из које земље долазим, један високи службеник Светске Здравствене Организације рекао: Имате сувише модерне лекове за ваш степен развоја. Тада га нисам разумео, али када је крајем деведесетих, почело урушавање наше домаће фармацеутске индустрије добро сам се сетио и њега и његових тада изговорених речи.

Ако је Мамон бог материјализма онда су рекламе његове литургије, а шопинг мол је његов храм. У сваком од њих викендом можете срести породице на окупу како са свечаном озареношћу улазе у тржни центар као што се некада улазило у цркву. Уместо прочишћене душе, из ових нових цркава се излази прочишћеног новчаника. Новац као симбол греха је променио власника и све је поново на свом месту, сви ритуали су одржани, а на ситнице ко још да обраћа пажњу.

Рекламе двадесетог века су стваране за свог пројектованог идеалног купца. Он је изузетно прецизно осликан у цртаном јунаку Хомеру Симпсону. Наравно, тај цртани филм се појавио тек на самом крају века када је профил идеалног купца за наредни век већ увелико деволуирао у својој незадрживој регресији вођеном гравитацијом. Сада су то Телетабиси. Од физиолошке тупости Хомера Симпсона спустили смо се једну степеницу ниже, на полу-дебиле, а од мачо типа из предграђа на нешто са недефинисаном и нејасном сексуалношћу Телетабиса. Висак је још једном од крајње десне позиције прешао у крајње леву. Све је добро за ове архитекте, само да висак не стоји на правом углу, у нормали.

Ова промена није наступила преко ноћи. Као и код свих процеса дугог трајања и овај план је спровођен темељно, са основама постављеним дубоко и временски веома удаљено од његове прве видљиве манифестације. Главну улогу у мобилизацији будала је одиграо илуминат Карл Маркс. У свом Капиталу је написао:

”Религиозне доктрине су људске фабрикације које је владајућа класа измислила ради економске експлоатације. ”Религиозни” владари уче јадне раднике да сиромаштво представља врлину.”

Извршни директор ове кампање, Лењин је то додатно упростио на ниво маркетиншког слогана: Религија је опијум за народ.

Најважније је било прекинути духовну вертикалу. Јер ако се људи ископчају од виших духовних вредности и Бога, лакше ће се закачити на колективну свест. А она никада није била алат за паметне и њоме се уз одређена знања, одувек лако манипулисало. Тако су њих двојица, сваки на својој, додељеној страни глобуса завртели ову игру страха и лажних нада. Капитализам се плашио комунизма, а комунизам капитализма. Обе ове идеологије су као своје основно погонско гориво користиле будале. Будала је као нуклеарно гориво, употребом се ни мало не троши, отпорна је на све утицаје, а временом никада не постаје паметнија већ само још већа будала.

Сад, да вам не пишем баш све. Ако више нема капитализма и комунизма, свуда постоје нека Звезда и неки Партизан. Или неки Срби и неки Хрвати. Или Шиптари. Употребите мало машту. 

Главно је створити антагонизам и из њега генерисати страх. Онда се на ту реку страха постави воденица и ето га профит. А профит нису увек само паре. Много чешће су то енергије. Људи јако греше када поверују да је циљ господара новца да згрну још више новца. Сав тај новац који се обрће по целом свету је одувек био власништво тих истих господара. Што би се онда, током било ког времена они трудили да га поново зарађују? Кога год видите да јури за новцем, знајте да је у овој игри нижа лига из које се никада не одлази у ону изнад. Барем не у следећих неколико живота.

Жао ми је што сам понекад својом непромишљеном искреношћу умео да сахраним идеале неких паметних и не тако лоших људи. Ту и тамо ми се дешавало да ме нека група из белог света приупита за мишљење о неком њиховом великом плану за будућност. Небитно да ли је то политика, бизнис или нешто треће. Сваки од тих програма који не ставља будале у свој главни и једини фокус сам у првом кораку одбацивао као потпуну утопију. Додатно ме растужује јер је мудрих свуда мало и нико их претерано не воли, а још ми је жалије што снага сваког великог покрета у нашој цивилизацији лежи искључиво у будалама. Баш као у оном вицу кога се управо сетих: Шта ради гола Фата у кревету између голог Мује и Хасе? Одговор је – смета.

Зато, осврните се око себе и пробајте да слушате симфонију ове цивилизације широм отворених ушију. Ако закључите да сметате, да фалширате или на било који трећи начин се не уклапате, добро је. У том случају у теорији постоји нада за ваше спасење. Ако ипак и после свега закључите да нисте никоме на сметњи и да уз то још савршено хармонично певате неки од бек вокала у музици која је на репертоару, шта да вам кажем. 

За утеху, нико није савршен.

 

Доктор са Чубуре

Komentari (0)

Остало у катеогрији