Религија последњих временa

Иза овога не стоји никаква велика идеја, намера или план или их бар за сада не видим. Жеља са којом сам ушао у све ово је да се осветле дискретна подешавања колективне свести, спровођена у последњих двестотинак година захваљујући којима је наша цивилизација заслужено и убрзано доспела овде где је данас, тачније у времена која многи од нас препознају као библијска. 

Све је почело из потребе да се макар укратко анализира наш скорашњи пут и установи шта нас је завело да забасамо у погрешну улицу, без много улажења у историју чији су главни елементи остали и на даље скривени, баш као и идеологије које су се појављивале увек као последица, а никада као узрок. Фокус је стављен на догађаје у четвртом дензитету или како га многи погрешно називају - четвртој димензији, кроз посматрање дискретних, поступних и систематских промена дубоких ставова елита, чиме је отваран простор новим религијским, филозофским и уметничким правцима, што је затим утирало пут за инсталацију нових идеологија са којима је све, барем у обећањима постајало идеално и деловало логично. Све ово ће бити разматрано без једног битног елемента -  процене спонтаности ових процеса. То остављам сваком од вас понаособ, мање као тему за размишљање, а више као својеврсан тест интелигенције. 

Намена текста је двојака - да истомишљеницима буде подршка у усмеравању мисли и енергија на више дензитете из којих нам што заслужено, а што незаслужено цуре проблеми у којима тренутно пливамо и са друге стране, да једном древном витешком реду који у овим временима поново васкрсава, послужи као прецизан локатор за акције које неминовно следе.

У другој половини 19. века почело се са јавним и широким масама видљивим увођењем нових појмова, пракси и знања у свакодневни живот већине људи. Наука тада постаје све јачи ауторитет и лагано се пење на свој унапред припремљени пиједестал свемоћи, а паралелно са тим, по свим градовима се појављују разни мађионичари, видовњаци и окултисти. Стварају се два наизглед (али само наизглед!) супротстављена пола који праве поделу међу људима - на оне примитивније који верују у окултно и оне наводно више свести који верују у науку. На прсте једне руке су се могли избројати савреминици тог доба који су уочили игру која је започета, а то је уклањање религије кроз поделу на науку и окултизам. Наука се углавном бавила новим технологијама, строго пазећи да не одговори ни на једно суштинско питање постојања живота, времена, човека, космоса, мисли и слично, а окултизам је сакупио и у преводу намерно искривио алхемију, кабалу, астрологију и сва остала древна знања која је успео да захвати како би их учинио неупотребљивим.

Када је сцена постављена, почиње да се помаља Њу ејџ, нова религија која треба да замени све претходне и тако уједини свет под једну капу.

Њу ејџ наслеђује све ставове науке и окултизма али подједнако са њима и њихове скотоме, односно намерно уграђена делимична слепила за један мали део видног поља који им остаје невидљив. Управо тај мали, невидљиви део је пројектован тако да кад се све заједно преклопи и послаже као вишеспратница различитих веровања, учења и пракси, у средини тог солитера остане један непрекинут вертикални простор за лифт, односно огромној већини невидљив коридор којим ће неприметно бити подигнут онај или оно што мора остати незапажено током свог пењања, док при самом врху не ојача довољно да сваки отпор постане ирелевантан. Такозвани аналитичари модерног доба врло наивно поистовећују управну зграду Европске Уније са вавилонском кулом. Јесте да физички личи, али права вавилонска кула је ова конструкција о којој говорим.

Постојање тог тамног вертикалног коридора, пројектованог кроз све равни и пресеке једне веома сложене структуре, саграђене од потпуно различитих погледа и схватања, говори нам за недвосмислено присуство ове идеје од самог старта обједињавања свега и свачега у нешто што се назива Њу ејџ. Такав езотеризам последњих времена постаје синоним за духовност која се поставља као антипод догматској религији. Добро запамтите ову технику остављања невидљивог вертикалног коридора којим се онај или оно пење ка апсолутној власти, па касније сами проверите да ли такве праксе запажате и у ниским фреквенцијама људског битисања, као на пример у политици.

Да би Њу ејџ постао главна и једина религија, неопходно је удаљавање човека од Бога или секуларизација. Како би се искрчио терен и направио простор некоме ко ће процес секуларизације да спроведе у праксу, изведена је Француска буржоаска револуција 1789. Наравно, као и скоро све у званичној историји, она није била ни француска ни буржоаска. Била је у Француској и била је у суштини комунистичка, пре свега по својој основној идеји да се доведе друштвени талог на власт. Створена је једна нова, до тада непостојећа класа, грађани. Они више нису директно зависили од земље, кише, сунца и својих усева, а самим тим, из њиховог угла гледано - ни од божије воље. Тако је секуларизација почела свој живот у трећем дензитету, а њене темеље су неких педесетак година раније, у четвртом, поставили такозвани просветитељи односно енциклопедисти - Дидро, Даламбер и Бел.

Према концепту секуларизације, како једно друштво постаје модерније, оно је све мање религиозно. Ситно подметање и замена термина скоројевић појмом модеран чини основу на којој се гради овај спрат. Успон научног мишљења сам по себи не би био довољан за наставак процеса секуларизације да паралелно није одрађено скретање пажње обучених, али не и образованих грађанских маса са суштинских питања постојања на споредна материјалистичка питања. 

Са дефинитивним силаском у материјално, фокус се помера са разумевања енергија које обликују материју на стицање саме материје, а тиме се стратешко планирање неминовно замењује краткорочним, оперативним, а све чешће и кризним планирањем, најчешће дан за дан. Тако је поглед који је некада био радознало усмерен у висине и даљине нагло спуштен на тло, можда само коју десетину сантиметара испред ногу. 

Зато, немојте да вас зачуди што лик нацртан на аутоматима за карте у аутобусима не само да носи маску преко уста и носа него и нападно гледа у под. Ред је валда да та нова религија Њу ејџ добије и своје иконе. Страх од Бога је замењен страхом од вируса и најзад су обједињене две велике религије света. Па зар то није дивно? Оно што су преко уста и носа носиле само обесправљене жене у радикалном исламу, сада са поносом носе сви - и жене и мушкарци и деца. Десет Божијих заповести замењује скуп законоправила обједињених у Новој Нормалности, а Свети Синод после свог самоукидања  васкрсава као Кризни штаб, који баш као и некадашњи Синод, изнад себе има свог, невидљивог Бога. Народ се из својих верских храмова, пошто им тамо прети моментална смрт од вируса, масовно сели у храмове нове религије - тржне центре у које недељом улазе са истим страхопоштовањем које су некада гајили према Богу и традицији, како би се поклонили брендовима - новим апостолима свог вечног живота у материјализму.

Све је крајње логично - пошто свет није успео да се уједини у љубави, хајде онда да га ујединимо у страху или - ко не слуша песму, слушаће олују. Као што Путин рече - ко не буде разговарао са Лавровом, разговараће са Шојгуом. Свему овоме је ипак нешто морало да претходи. Да би се секуларизација религије и следствено томе, цркава које их проповедају из успешног али незавршеног процеса превела у сигуран и завршен посао, био је неопхадан је још један, последњи корак. То је секуларизација езотерије, као централне нити духовности, без обзира да ли је она религијског или гностичког типа. 

По угледу на хришћанство, ово је 10 заповести Нове Нормалности:

  1. Ја сам Кризни Штаб твој, немој имати других ауторитета осим Мене.
  2. Не прави себи идола осим Мене, немој им се клањати нити им служити.
  3. Не узимај узалуд имена Струке.
  4. Шест дана ради од куће и обави све послове своје, а седми дан проведи сам и у страху.
  5. Поштуј маску и рукавице своје, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
  6. Не љуби.
  7. Не чини руковања.
  8. Не дружи се.
  9. Сведочи и пријављуј ближњега свога.
  10. Не пожели ништа што је слободно.

Неопходно је да се езотерија као систем знања, техника и пракси компромитује и за већину чак и оних који себе декларишу као познаваоце ове материје, неприметно замени техникама окултизма које рашчишћавају пут за долазак религије Њу ејџа. Надам се да нисте заборавили онај вертикални коридор који треба да остане непримећен до самог краја овог процеса, каде ће Онај који је припреман муњевито доћи на свој трон. Али пре тога, потребно је довести и дискретно распоредити његову војску из четвртог у трећи дензитет.

Та војска која разграђује и уклања дубоку суштину религиозности наступа из пет главних праваца, крећући се по линијама простирања пентаграма.

  1. Узвишена идеја Бога се замењује идејом животне енергије која се затим додатно банализује уз помоћ секуларне науке и своди на магнетизам, електрицитет или просто на енергију. Ако погледате било који наступ професора Велимира Абрамовића, видећете у пракси сву перфидност овог метода.
  1. Реинкарнација. Она је према свом, изворном оријенталном схватању нешто врло лоше и представља врата за улазак у нежељену спиралу бесконачних падања на испитима и понављања разреда што се манифестује кроз поновна рађања. На западу после провлачења појма реинкарнације кроз призме еволуционистичке мисли и просветитељске вере у обавезни напредак, реинкарнација постаје нешто пожељно и добро. Реченицу ”Сваког дана, у сваком погледу све више напредујем” није измислио сценариста Абдулах Сидран, већ француски психолог Емил Куе, као мантру у свом правцу психотерапије познате као куеизам. Сидран и Кустурица су ову превару само оголили и дискретно исмејали у филму Сјећаш ли се Доли Бел.
  1. Нови еволуционизам. Окултисти се од старта јако труде да своје идеје прикажу као научне. Зато стају на страну науке у њеној борби против хришћанског креационизма. Као пешадија Њу ејџа вођени идејама са нижег астрала, оберучке прихватају концепт Дарвинове еволуције и претварају га у идеју духовне еволуције човека и космоса. Иако еволуција не мора да садржи обавезни напредак, већини је наметнуто да је то обавезни прогрес од горег ка бољем, при чему је сама идеја напредовања цивилизација кроз историју била непозната до деветнаестог века.
  1. Појава модерне психологије значајно обликује идеје у окултизму, већ од друге половине 19. века. Најважнији у томе, а нарочито по питању настанка Њу ејџ религије је био Карл Густав Јунг који није само психологизовао езотеризам већ је и сакрализовао психологију. После Јунга, најважнији утицај остварује амерички покрет Нове мисли и самопомоћи, практикован кроз резолутни оптимизам, као на пример у оној будалаштини да чаша није полупразна већ је полу пуна. За полупаметне сасвим довољно за комплетну идеологију.
  1. Пети и последњи правац продора идеја Њу ејџа је либерални капитализам. Да би се грамзивост могла појавити нескривена у свом пуном сјају, морала је одиграти неке претходне, припремне потезе. Прво је смишљена цела једна религија са директном везом на ниже демонске структуре како би се одгајио народ спреман на зеленашење, а затим је и једна друга религија под лажном заставом некаквог протеста кренула да промовише новац као знак божијег благослова. Тако је духовност претворена у супермаркет у коме је за свакога по нешто - онолико колико му тренутно одговара, шта зграби и шта успе да разуме па било то исправно, погрешно или накарадно.

А где смо у свему томе ми, драги моји? 

Ако наставимо као до сада, резултат ће нам бити исти као до сада, потпуно у складу са оним што сте у овом тексту прочитали. Евидентно је да су ветрови све јачи и да не дувају ка луци у коју желимо да стигнемо.  Љубав је замењена страхом, а уместо високих божанских фреквенција светом осцилују ниске страсти и још нижи пориви. Ако мислимо да имамо знања која свет могу да учине бољим местом за живот, сада је време да их применимо. Не да теоретишемо, уљуљкани китњастом лепотом барокних игри са речима већ практично - на пољу чистих енергија и форми да урадимо оно што морамо. И није то због света јер он то вероватно већински не заслужује. То треба да урадимо пре свега због нас.

Доктор са Чубуре