Пријатељ ми је јуче послао овај Проглас. Рече да је пар сати раније усвојен. Преносим у целости. Поздрав свима, 

Доктор са Чубуре

На другом заседању Континенталног конгреса 13 северноамеричких држава, колонија британске империје, који је одржан 4. јула 1776. године, усвојена је Декларација о независности Сједињених Америчких Држава. Декларацију је написао Томас Џеферсон, уз оправдано претпостављену помоћ Слободних Зидара, његових блиских пријатеља. Декларација о независности представља основ утемељивања Сједињених Америчких Држава као државе која постоји и данас. Скоро 250 година након осамостаљивања од британске империје, та држава је постала светски хегемон. Њена политика декларативно прати идеје наведене у Декларацији о независности, а фактички намеће остатку света своју превласт, правећи потпун отклон од свих суштинских вредности наведених у Декларацији о независности, којима се руководила од свог оснивања и којима је осветлила пут многим другим заједницама људи широм света. 

Надахнут својим славним и у делима чистим и искреним претходницима, држећи се највећег дела оригиналног садржаја Декларације о независности Сједињених Америчких Држава и примењујући истоветан приступ у тој Декларацији наведених разлога и последица, руководећи се основним циљем Слободног Зидарства у борби против незнања у било ком облику и безусловно следећи поклич Слободнозидарског Реда „Слобода – Једнакост – Братство“, који су стварни разлог и истински циљ оног дела Слободнозидарског Реда који се тих начела и даље држи, Врховни Савет Србије Шкотског Реда Древног и Прихваћеног, проналазећи себе као истински и саставни део људске врсте, која једним делом тежи да то остане и да са потпуним правом настави да се назива људским родом (у даљем тексту „Род“), а другим делом – кроз процес трансхуманизације – клизи у неповратно претварање у андроидску врсту, у чврстом уверењу да обзнањује важну истину, можда непозван али свакако учесник, објављује 

ПРОГЛАС РОДУ 

Када, током непрестаних догађаја међу људима, који се више векова немилосрдно нижу једни за другим, постане неопходно за све припаднике Рода да промене односе и облике уређења управе тј. владе (у даљем тексту „Уређење“, које неко зове и „Систем“), у које су их увукли други или које су заблудом усвојили, те да међу моћима на Земљи заузму своје посебно и равноправно место, на које им дају право закони природе и њен Свевишњи Створитељ, пристојно поштовањe мишљењa човечанства од њих захтева да објаве разлоге који их присиљавају да те односе и облике уређења управе тј. владе промене. 

Ми, припадници Рода, следећу истину сматрамо очигледном: сви људи су створени да живе у свету једнаких могућности за сваког човека и обдарени су од стране свог Свевишњег Створитеља одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. 

Да би обезбедили ова права, људи су у својим заједницама – државама – успоставили „Уређење“, које своје законите моћи добија из сагласности оних над којима се управља тј. влада. 

Када неко „Уређење“ постане препрека остваривању оваквих циљева, они над којима се управља тј. влада су ти који имају право да га промене или укину, те да успоставе ново „Уређење“, које се заснива и које врши своје моћи тако да најбоље утиче на живот, слободу и срећу управо тих над којима се управља тј. влада. Разборитост ће, заиста, захтевати да било које претходно успостављено „Уређење“ не би требало мењати због неважних и пролазних разлога. У складу са оним што је сво досадашње искуство показало, јасно је да су људи више расположени да трпе када су зла подношљива, него да уклоне неправду укидањем „Уређења“ на које су навикнути. Али, када се дуги низ угњетавања, злоупотреба и отимачина, које се стално врше над истим жртвама, испољава као намера довођења људи под неограничену безусловну владавину, право је и обавеза људи да укину такво „Уређење“, те да успоставе ново, као чувара своје будуће безбедности и живота, слободе и тежње за срећом достојних човека. 

Тачно такво је стрпљиво трпљење свих припадника Рода, па се зато сада појавила управо таква потреба, која их присиљава да промене своје досадашње „Уређење“. 

Развој досадашњег „Уређења“, које преовладава у свим државама у којима живе припадници Рода, повест је непрекидних злоупотреба, заблуђивања, наметања и отимачина, које за изравни циљ имају успостављање безграничне тираније над свим припадницима Рода. 

Kao доказ, добронамерном свету саопштавамо следеће чињенице: 

1. Током свог развоја, то „Уређење“ је учинило све да Род разбије прво на народе, затим на нације, а упоредо и на народности, тј. етничке групе. 

2. Током развоја тог „Уређења“, подстицани су сукоби између делова Рода, чиме је постигнуто његово цепкање и чиме су новостворени чиниоци и делови Рода из ког су се издвојили ти новостворени чиниоци, почели да се међусобно мрзе и не поштују, заборављајући сопствене исте корене и одричући се потребе за сарадњом, замењујући је потребом за међусобним истребљењем. 

3. То „Уређење“ је, врло успешно, доводило до укидања било које заједничке црте новонасталих делова Рода са њиховим коренима, тиме што им се стварала лажна слика да су постали важнији за самопроглашену „међународну заједницу“, него за себе саме, а још далеко мање за своје једино право исходиште – Род. За те сврхе, то
„Уређење“ најчешће велича суштински неважне разлике у језику, традицији и вероисповести између припадника делова Рода, користећи те разлике као узрок настанка неког од нових делова Рода. 

4. То „Уређење“ је, више пута, намерно и планирано, довело поједине делове Рода на ивицу истребљења. Сви икада вођени ратови наметани су са јединим правим циљем: даљим слабљењем и коначним истребљењем Рода. Тренутно се води још један светски рат, са потпуно истим циљем и под већ виђеним околностима ратовања делова Рода једних против других. 

5. Осмишљено и предвођено чиниоцима који не припадају Роду, а који су се наметнули као предводници самопроглашене „међународне заједнице“, то „Уређење“ немилосрдно смењује традиционална знања и искуства припадника Рода, уводећи на први поглед општеприхваћена, а ипак потпуно догматска мерила, која су потребна и корисна само том „Уређењу“, а уопште не и Роду. 

6. Пошто је, непрекидним цепкањем на све ситније делове, величину и снагу Рода потпуно обесмислило, то „Уређење“ је, уз свесрдну помоћ његових стваралаца, увело врло широку и дубоку догму, која се огледа у подмуклим забранама коришћења традиционалних знања, навика и обичаја припадника Рода као темеља само Роду блиског другачијег „Уређења“, увек под претњом, а често и извођењем оружаних сукоба и/или изопштавањем из самопроглашене „међународне заједнице“. 

7. Коначно, то „Уређење“ је успоставило „нови светски поредак“, чија најважнија сврха је потпуно наметање управо тог „Уређења“, које је у суштинској супротности са потребама свих припадника Рода и њиховог опстанка на Земљи. Супротно вредностима које је донела Декларација о независности, „Нови светски поредак“ намеће то „Уређење“ тако што: 

• Натура сопствена идеолошка решења као једина исправна, тиме укидајући истински суверенитет држава припадника Рода, користећи се изговорима да је укидање суверенитета последица утицаја таквих идеолошких решења на начела државности.
• Представља тзв. „демократске изборе“ као врхунац слободе, чак и у околностима у којима се на гласаче јавно утиче коришћењем подло смишљених скривених начина застрашивања и користољубља.
• Штити се лажним суђењима у телима самопроглашене „међународне заједнице“, унапред се ослобађајући било које сопствене кривице, чак и за геноциде над целим континентима или народима.
• Себи даје предност над противницима, пресецањем њихове трговине са свим крајевима света.
• Занемарује равноправност свих припадника Рода са слугама „новог светског поретка“, нарочито када је јасно да би равноправном применом припадници Рода имали корист у смислу развоја средине у којој живе.
• Суди припадницима Рода изван њихових држава, због наводних прекршаја.
• Занемарује и укида уставе појединих држава припадника Рода, те успоставља произвољне власти по свом избору у целим таквим државама и/или деловима таквих држава припадника Рода, и на тим местима увећава границе таквих власти, уједно дајући пример и погодно средство за увођење исте неограничене власти у осталим државама припадника Рода.
• Супротно начелима наведеним у Декларацији о независности, припадницима Рода подмукло и насилно одузима земље, протерује их са њихових вековних станишта, мења им језике и писмо, намеће им религије, укида им традиционалне законе и коренито им мења „Уређења“ која би могла бити заснована на традиционалним знањима, навикама и обичајима припадника Рода.
• Укида законодавна тела припадника Рода и проглашава сопствена, овлашћена да у ма којим случајевима доносе законе у име припадника Рода.
• Свргава владе припадника Рода, објављујући да су изван његове заштите и покреће ратове против припадника Рода.
• Припадницима Рода пљачка мора и рудна богатства, пустоши обале, спаљује градове, трује ваздух, воду и земљу, преузима трговину и привреду, уништава животе.
• У овом тренутку користи огромну војску најамника да изврши посао смрти, пустошења и тираније, који је већ започет под околностима суровости и подмуклости, са чим једва могу да се упореде најварварскија доба. Као такав, он је потпуно недостојан да буде предводник цивилизованог света.
• Присиљава припаднике Рода, заробљене његовом пропагандом, да подигну оружје на друге припаднике Рода, да постану џелати својих пријатеља и браће, или да сами погину од њихове руке.
• Распламсава унутрашње сукобе између припадника Рода и настоји да у њих увуче најближе суседе.

За сваки степен ових угњетавања, тражили смо од предводника самопроглашене „међународне заједнице“ њихово тренутно заустављање. На наше поновљене молбе, одговарано је само понављањем угњетавања. Зато је то „Уређење“, чија природа има особине које могу да се припишу тиранији, непогодно да надаље буде примењивано међу припадницима Рода. 

Ми нисмо пропустили да се обратимо самопроглашеној „међународној заједници“. С’ времена на време смо је упозоравали на покушаје њеног законодавства да прошири неоправдану надлежност на припаднике Рода. Подсетили смо je на околности бивствовања припадника Рода на просторима Рода. 

Позивајући се на урођену праведност и великодушност људске врсте и подсећајући је на те заједничке везе међу свим људима, тражили смо од самопроглашене „међународне заједнице“ да се одрекне узурпација, које би неизбежно прекинуле наше везе и кореспонденцију. Она је била глува за глас правде и једнакости могућности за све људе. Зато ми, припадници Рода, морамо да се суочимо чак и са тим да ће промена за нас једног тако лошег „Уређења“ наићи на низ осуда, па ћемо зато у таквом случају самопроглашену „међународну заједницу“ сматрати, као што ћемо сматрати и остатак човечанства, непријатељима у рату и пријатељима у миру. 

Сходно томе, ми, припадници Рода, од врховног судије – човечанства – захтевамо да наше намере прихвати као потпуно исправне, те свечано објављујемо и проглашавамо: 

1. Да смо ослобођени сваке верности претходном „Уређењу“, оличеном у „новом светском поретку“, који спроводи самопроглашена „међународна заједница“, те да све везе између нашег новог и тог досадашњег „Уређења“, јесу и морају бити у целости раскинуте. 

2. Да, као слободни људи, припадници Рода, имамо потпуну моћ да доносимо све одлуке и чинимо ствари које и сви припадници самопроглашене „међународне заједнице“ као и сви други припадници људске врсте имају право да чине. 

3. Да стварамо ново „Уређење“, које нам омогућава да живимо у друштву истински једнаких могућности за све његове припаднике, ког чине, граде и развијају достојанствени људи и у ком владају живот, слобода и тежња за срећом. 

4. Ново „Уређење“, за које се залажемо, а које нас враћа на начела проглашена у Декларацији о независности, дужно је да: 

• Поштује и заснива се на чињеници да су припадници Рода сви они потомци потпуно истих предака људске врсте, који се у данашње време препознају као припадници различитих народа, нација, народности, тј. етничких група, а који својим животима, слободом и тежњом за срећом баштине и бране начела Свевишњег Створитеља.
• Укида повластице за противприродне односе, наметнуте као лажни основ за одржање једнакости могућности међу људима, без пристанка припадника Рода, за које природни односи нису резултат политике, већ промисли Свевишњег Створитеља, а који знају да је мушко рођено као мушко и женско као женско, да би било могуће природно стварање потомства као основе породице – најважније јединице одржања људске врсте и здравог развоја друштва.
• Током свог даљег развоја, потпуно помирује све делове Рода, чинећи да сви припадници Рода почну да се таквима и осећају, те да се као такви поштују, искрено волећи Род, радо прихватајући потребу за међусобном сарадњом, употпуњујући је потребом за међусобном подршком у свеколиком умножавању, расту и развоју Рода, увек и заувек се сећајући и чувајући сећање на сопствене корене, представљањем слике да су начела Свевишњег Створитеља и Род далеко важнији за сваког од њих од самопроглашене „међународне заједнице“, коришћењем богатства разлика у језику, традицији и вероисповести делова Рода. 
• Трајно и заувек зауставља све сукобе и ратове између било којих делова Рода, успоставља истински пун суверенитет свих држава припадника Рода и непрестано чини све неопходне мере зарад очувања тог и таквог суверенитета, условљавајући све привредне и непривредне делатности повећањем добробити Рода његовим свеколиким умножавањем, растом и развојем кроз безусловну подршку животу, слободи и тежњи за срећом свих припадника Рода.
• За свој темељ и као основу свеколиког умножавања, раста и развоја Рода, обезбеђује и, укидајући било какву догму, несметано и слободно користи традиционална знања и искуства свих припадника Рода, увек им дајући безусловну предност над знањима и искуствима која користе други припадници самопроглашене „међународне заједнице“ и света, а који су их за себе усвојили због њима блиских мерила и њихове сопствене користи, постојано и заувек се одупирући било каквим претњама и оружаним сукобима у сврху наметања било какве догме, чак и уколико је цена улазак у рат или изопштавање из самопроглашене „међународне заједнице“. 

У циљу подршке овом Прогласу, уместо заклетве, у славу и под заштитом Свевишњег Створитеља, ми – сви припадници Рода, прошли, садашњи и будући – сада, увек и у векове векова, узајамно једни другима залажемо своје животе, срећу и свету част. 

НЕ ДАЈМО СВОЈЕ! 

СЛОБОДА – ЈЕДНАКОСТ – БРАТСТВО