Била једна фарма на којој су узгајали говеда. Говеда су сваког дана пуштана на ливаду да пасу. Пошто се радња вица дешава у тржишној економији, чобани врло брзо увиђају да им пада ФМП - Фармин Млечни Производ, односно да њихова фарма производи знатно мање млека по крави музари од фарми сличне величине и организације. Одмах су одговорно приступили трагању за узроцима опадања продуктивности и убрзо су их открили. Проблем је био у томе што у току испаше и поподневног одмора бикови стално спопадају краве па оне због тога, ем што имају мање времена за испашу ем што немају довољно концентрације за преживање па и ту мању количину унете хране непотпуно сваре.

Пошто су уочили узрок, чобани су сазвали свој главни одбор на коме је сваки члан изнео свој предлог решења. Било је ту умних предлога. Како предлог да се кравама сашију еуро - гаће које би их штитиле од насртљиваца није добио већину, пропао је и предлог супротне фракције да се биковима навуку те исте гаће које би њихово понашање свеле у друштвено прихватљиве оквире. После бурне расправе која је трајала до дубоко у ноћ, на крају је победио најмудрији и политички најкоректнији, родно неутралан предлог обер чобана да се по сред ливаде подигне једна велелепна ограда која би раздвојила бикове од крава. Чобани су направили пројекат, подигли кредит са најнижом каматом у историји и уз пуну сарадњу међусеоске заједнице и њихових подизвођача, саградили грандиозну тарабу два дана пре рока.

Међутим, бикови су се врло брзо устремили кроз низ индивидуалних насртаја да осујете раст ФМП-а, односно да развале ограду и оду код крава. Како је ограда била не само лепа, већ и направљена брже, јаче и боље од било које друге ограде у историји, закључно са Кинеским зидом, ударање у њу је код сваког овог рогатог опозиционара изазивало јаку главобољу. Зато је најпозванији међу њима, њихов комесар увео следећу организацију посла:

  1. Формира се уређена колона.
  2. Први из колоне се затрчава и удара само једном у тачно обележени део ограде.
  3. После тога он иде на крај колоне и чека поново свој ред, а сви се померају за по једно место унапред.
  4. Следећи удара други у колони, па после њега трећи и тако сви редом док не обрну пун круг и онај први поново дође на прву позицију.
  5. Забрањено је свако прескакање и утрпавање мимо договореног.

Тако је пред очима кравље јавности која је са занимањем пратила ове наступе постигнута равномерна заступљеност свих лидера, а избегло се унутрашње трвење као и главобоља од пречестог ударања која је пре успостављања ове организације значајно умањивала борбени морал целе ове уједињене опозиције.

Док су стајали у колони и чекали свој ред, једном од бикова - лидера је поглед нехотице склизнуо дуж задњих ногу колеге испред њега. Уочио је да није по среди бик већ во.

Зачуђено га је упитао: А што побогу ти разваљујеш ограду?

Ја због купуса, одговори му во.

Зашто сам вам ово испричао? Јесте, мало да вас насмејем, али не примарно. Није ми била идеја ни да вас наведем да се запитате ко су у овој нашој, садшњој ситуацији бикови, ко волови, ко краве, а ко чобани, мада би вам ти одговори, ако их већ немате, свакако били од неке користи. Хтео сам само да нагласим колико је важно да у свим временима, а поготово када она постану кризна, своју концентрацију активно усмерите на оно што недостаје. Не на оно што вам искаче у први план, шта се помпезно појављује, већ шта је тихо и неприметно склоњено. Ако то брзо не увежбате, може вам се догодити да када шок престане и поново прогледате, затекнете један потпуно другачији свет од оног који сте оставили пре почетка представе.

Људско око и свест су наштеловани да уоче сваки нови детаљ који се појави у склопу неке познате слике. Много теже запажају када се неки ситан детаљ уклони из шуме присутних детаља. Због тога перцепција велике слике остаје иста, чак и када се она формира на утиску који је превидео недостатак нечега битног, нечега што извучено из мозаика руши целу слику или из корена мења њен смисао. Бик из вица је уочио шта недостаје у његовој слици догађаја. Вола је водио његов ситан детаљ, купус скривен у некој трећој перспективи, смештеној далеко иза крава, централног мотива већинских бикова из првог плана ове слике. Да ли такве детаље уочавате и ви?

Подразумевање је главни адут илузиониста када играју на карту лењости ума. Већ као лекара, чудни путеви судбине су ме водали по неким старим европским школама у којима се учи манипулација у медијима и са медијима. Зато сам био чврсто убеђен да медији не могу да ме преваре. И био сам у праву, преварила ме је лењост сопственог ума.

Крајем 2011. сам са својом застрашујуће рационалном женом гледао мени тада потресне сцене које су преузете са севернокорејске телевизије. Умро им је председник Ким Џонг Ил. Смењивали су се буљуци радника, грађана, војника и телевизијских спикерки у здушном плакању и још здушнијем се дерњању, ридању и запомагању, све од туге за изненадно умрлим вођом. Наглас сам прокоментарисао, нешто на тему како га је тај народ много волео. Жена ми је својим суровим реализмом тренутно разбистрила слику - Зар не видиш да нигде нема суза?

Вратио сам снимак и поново гледао репортажу од почетка. Онда сам још једном вратио и гледао још пажљивије, са све заустављањем слике. Била је, као и обично у праву. Сви плачу, а суза нигде. Тај ситан, недостајући детаљ мозаика ми је дијаметрално променио разумевање догађаја и превео га из трагедије у лакрдију. Сви претходни закључци су пали у воду и појавили су се неки нови, потпуно супротни. Црно и бело су у моменту спознаје променили места.

Не само свадбе и сахране већ целокупна прошлост је пуна неких недостајућих детаља. Када би народ уочио шта све фали или када би се допустило да се њихово недостајање обзнани, многе велике слике догађаја који су били прекретнице у кривудавом току званичне историје би једноставно престале да постоје. Постало би свима јасно да никада велики догађаји нису мењали ток историје већ да су били само њихова декорација. Они су ту само да обезбеде да народ својом вољом и са ”разумевањем” легне на руду. Да све прође без великог отпора.

Ретки су се запитали како је машин-бравару Јосипу Брозу коме је струг отфикарио прст, тај прст волшебно израстао чим је отишао у Москву и о истом трошку постао Тито.

Када је руски цар Петар Велики 1697. одлучио да се пар година шврћка Европом и упознаје њене обичаје, ко је запазио да се вратио двадесетак сантиметара нижи када је напрасно и насилно кренуо са имплементацијом тих ”европских вредности” у Русији?

Када је српска полиција побила ”невине” цивиле у Рачку, ко је уочио да мртвима, у ствари борцима Ал Каиде, на брзину и тек делимично преобученим у цивилну гардеробу уопште није узимана парафинска рукавица за проверу да ли су можда они први запуцали на полицију?

Ко је схватио да су Фердинанда возали по Сарајеву од места где је био неуспели атентат до резервне позиције где је после прегруписавања знаних атентатора и незнаних снајпериста атентат на једвите јаде некако успео?

Колико вас је схватило да Закон о црквеној имовини у Црној Гори нема на мети црквену имовину? Да ли сте разумели да Мило пристајањем на преговоре са црногорском митрополијом, а не са СПЦ у ствари покушава да отцепи тај део Српске Православне Цркве и од ње направи Црногорску Православну Цркву по налогу ватиканских језуита.

Термин ”теорија завере” је лансирао амерички ФБИ, после стрељања Кенедија, када су они који још умеју да мисле својом главом почели да запиткују како то метак који погоди у врат изађе напоље, а онда се у лету окрене, врати и из другог одвали истој мети пола лобање.

И Сребреница и Рачак и Улица Васе Мискина и Сарајевски атентат и онај у Даласу и пети октобар и Милова будалаштина су били споредни догађаји. Они су постали главни само јер су им медији давали насловне стране како би послужили као шок бомба која треба да, док траје заслепљеност публике, омогући главним догађајима да се неометано одвијају у позадини, далеко изван перцепције јавног мнења.

Данас сам уживао гледајући телевизију. Био је интервју са директором природњачког музеја. Рекао је да су они крајње озбиљни јер цене само науку са доказима и научним потврдама, ништа шалабајзерски. У оквиру његовог наступа сам научио шта је то панголин, животиња слична јазавцу, а обложена некаквим цреповима уместо крзна. Мрзело ме је да тражим по нету, једноставно сам га замислио као неку врсту оклопника. Пре тога је господин директор објаснио како су слепи мишеви носиоци свих могућих вируса. Онда је до детаља описивао врсте слепих мишева код нас, а после је прешао на набрајање свих познатих врста корона вируса. У поенти, овај за мене несумњиви експерт је повезао све о чему до је до тада говорио у јединствен низ догађаја који ми је објаснио настанак ове епидемије. Пошто ме је цела конструкција одушевила до мере коју тешко могу да опишем, напрегао сам сву концентрацију да је запамтим у целости.

То вам гласи овако: Има једна пијаца у Вухану где продају све могуће животиње, наравно и слепе мишеве. Тамо је велика цика и дрека, што од животиња, што од Кинеза и то траје дан и ноћ. Бука можда Кинезима не смета, али страши животиње, а слепи миш када се препадне, хоће да уједе јер му је таква ћуд. Тада му је некако најзгодније да угризе панголина, ваљда зато што је оклопљен дебелим цреповима. То нисам најбоље разумео зашто је тако, али претпостављам да се слепи мишеви иначе у природи хране црепом, па му ово дође најсличније њиховој природној храни. Тако вирус пређе из слепог миша у панголина. Кинези једу и једне и друге и тако је ова зараза почела.

Мени је све то потпуно логично. Фалила ми је само још једна сличица да овај епидемиолошки мозаик буде функционалан и потпун. Како је епидемија из Кине прескочила највећи део света и букнула напрасно у Италији и Шпанији? То сам, понесен овако дивним објашњењем експерта из природњачког музеја морао сам да додам. Талијани и Шпанци много воле, нарочито ту негде у фебруару и марту да једу панголина на подварку. То им њихови вековни обичаји налажу, баш као што Кинезима њихови обичаји налажу једење свега осталог. Како су у Италији и Шпанији све своје панголине одавно појели, принуђени су да их увозе из Кине. И то вам је то. Мени је све јасно као дан.

Док се не видимо, пробајте да останете у здравој памети. Ја одох на терасу да аплаудирам свом заточеништву. И док не прође ова епидемија као Бога вас молим, преклињем вас, дође ми да урлам, уздржите се од једења панголина. Морате разумети да их ни ја не једем само да би вас заштитио.

Доктор са Чубуре