Метафизика обмане

Полазна тачка за доношење одлука је перцепција. Она је та ранжирна станица која информације које су стигле до вас разврстава на три колосека – свесно, подсвесно и несвесно.

Ја ћу вам сада пренети један пакет информација, помоћу идиличне слике која је марта 2018. била илустрација на насловној страници Гугловог претраживача. 

percepcija-1.jpg

Шта је отишло у вашу свест? Идила зелених пашњака у близини воде, фармер који довршава ограду и овчица како га посматра.

Које информације су отишле у вашу подсвест? За ово је потребно да обрнемо слику!  

prcepcija-2.jpg

Веровали ви то или не, упркос почетној идили забележеној на свесном нивоу, ваша подсвест је уредно регистровала велику ајкулу која је већ прогутала човека и сада се спрема да поједе овчицу. Напомињем да су контуре ајкуле на доњој слици накнадно појачане како би овог пута и ваша свест могла да уочи смисао. Вашој подсвести ово појачање не треба, она то види и без тога.

А шта је на основу ове слике отишло у несвесно? За ову анализу нам је потребно познавање неких основних симбола. Ајкула је један од универзалних симбола зла, грамзивости, уништавања живота и свега што дохвати. Зло је већ прогутало човека и управо се спрема да поједе овчицу или јагње, универзални симбол невиности, али и хришћанства. Једина ствар која још стоји између зла и невиности је мач који је својом оштрицом окренут ка злу.

 

Комбинујући просте технике за помрачење свести, активацију подсвести или експресију несвесног могуће је врло ефикасно створити једну од ове три слике у мислима циљане популације. 

Ми материјализујемо оно у шта верујемо или оно што смо сакупили на свесном или несвесном нивоу и то се затим претвара у стварни свет око нас. Погрешно је мишљење да било шта осим наших мисли може утицати на наш свет. Зато су толико важна програмирања која усмеравају мисли људи у већ спремљене калупе.

За оне који упорно траже слободу је неопходно да разумеју механизме и праксу индоктринације. Такви механизми се лако запазе у тоталитарном друштву, али се много теже уочавају у систему испирања мозга под слободом којем смо изложени и којем сви пречесто служимо као добровољни и свесни инструменти – Ноам Чомски.

Да би јасно видели шта све чини те механизме, фазе и начине обмане, неопходно је да се као Ивица и Марица, пратећи бачене каменчиће полако вратимо уназад кривудавим путићем којим смо забасали у ову тамну и непрегледну шуму коју неки с правом зову матрикс.

Да ли је ово са ковидом нека сасвим нова, до сада невиђена ситуација као што желе да нас убеде? Наравно да није. Ова знања су стицана миленијумима на обе стране – како манипулисати и како се одупрети манипулацији. Оно што је релативно ретко, а чак ни то није први пут да се дешава је испитни рок за целу цивилизацију. Тамни полажу испит из обмане, а светли испит из разума. Ове две групе полажу практични део испита једни на другима.

Обзиром да бих и сам пре неколико деценија јако тешко у ово поверовао, барем у почетку се нећу дотицати ковида. Кренућу од опште познатих ствари.

Сигурно сте макар једном гледали уживо или на снимку неког хипнотизера са следећом тачком. Хипнотизованом добровољцу сугерише да у руци држи ужарену жицу. Затим обичном оловком или штапићем лагано прелази преко коже хипнотисаног, док он урла од болова уз истовремену појаву шара од опекотина које је штапић направио.

Ово је први пример, како хипноза може нанети зло. Следећи пример је комплекснији, како хипноза може донети привремено добро, али и трајно зло. Гледајте ово у крупном плану, најкрупнијем на који можете да изоштрите своје погледе.

Како плацебо постаје лек? 

Како лек постаје ноцебо (престане да делује, па чак почне и да штети)?

Зашто је лекова све више, а људи су све болеснији?

 

Зашто је сваки нови лек скупљи од свог непосредног претходника?

  1. Глобална фармацеутска компанија проналази нови молекул или га купује од мале и мало познате истраживачке лабораторије.
  2. У теорији се проналази танка кривудава линија по којој он има нови, бољи механизам дејства од свих претходних лекова за одређену болест. 
  3. Појављују се ”поуздани” лабораторијски докази који то потврђују и стварају наду и охрабрење за наставак истраживања. 
  4. Следе изузетно обећавајући ”поштени” резултати клиничких испитивања. Сама испитивања су мултицентрична, спроводе се одједном у више земаља и ниједан појединачни испитивач нема увид у резултате било ког другог испитивача, а најчешће не зна ни ко су они. Своје резултате шаље централи и на крају добија збирни извештај са укупним резултатом који је најчешће такав да у овом моменту почиње пумпање еуфорије. Као и у политици, није битно како се гласа већ ко броји гласове. 
  5. Лек излази на тржиште. Пошто је најбољи до сада, логично је да буде скупљи од свих претходних.
  6. Највећи светски актуелни ауторитети (први ешалон) промовишу позитиван став о новом леку по светским конгресима и медијима.
  7. Други ешалон лекара (национални ауторитети) рафално објављују научне радове у којима се то потврђује, солидно помогнути од компаније која је произвођач, кроз бесплатне узорке лека, компензацију за утрошено време и путовања на конгресе где ће своје резултате представити. Научни радови који ово негирају или доводе у сумњу се не штампају нигде јер су недовољно ”стручни”.
  8. Национална удружења пацијената као групе за притисак почињу лобирање у својим државама да се нови лек одобри, увезе и стави на листу лекова на терет здравственог осигурања у њиховој земљи.
  9. Лекари из другог ешалона су врло често истовремено чланови државних комисија које одлучују који нови лекови ће ући на листу која се плаћа из фондова здравственог осигурања. 
  10. Трећи ешалон лекара, уверен у ове ”истине” почиње масовно превођење пацијената на нови лек који је бољи од свега до сада.
  11. Пацијентима чији су лекари били довољно убедљиви, бива стварно боље (плацебо ефекат).
  12. По принципу сто првог мајмуна и уградње овог обрасца у сегмент колективне свести који окупља истоврсне пацијенте, нови молекул почиње заиста да помаже великом броју пацијената.
  13. Фармацеутска компанија има обично десетак година патентну заштиту која јој даје светску ексклузиву да све ово претвори у зараду.
  14. По истеку тог периода се појављује још новији молекул.
  15. Претходни најновији молекул почиње да слаби са ефектом, уз појачавање нежељених дејстава (ноцебо ефекат). 
  16. Пошто је истекла патентна заштита, почињу да га производе велике генеричке фармацеутске компаније по много нижој цени (обично је то половина или трећина почетне цене).
  17. После још десетак година, открива се да је потенцијално канцероген, тератоген или мутаген. Сужава му се индикационо подручје и повећавају мере опреза. У овој фази га производе само кинеске и индијске компаније (примарне територије тамног култа богиње Кали) и дистрибуција му је ограничена на земље трећег света. У осталим земљама је забрањен. Продаје се за десети део почетне цене или још ниже.
  18. Сви рефлектори су усмерени на најновији нови молекул. Понавља се тачка 5, а за њом и све остале тачке по истом редоследу.

 

Овим механизмом су увежбани тимови у техникама употребе неколико ствари. Пре свега практичне магије, затим подлаца и на крају корисних будала у низу уских, али територијално глобалних пројеката као што је лечење појединачних болести. Најбољи чланови ових тимова ће постати главни играчи у ономе што знамо као ковид.

Вођи је требао стални рат. Морао је грађане држати у сталном страху од непријатеља како би му они дали сву власт коју пожели. Људи су хтели живети па су се зато одрекли својих права и слободе. Било је то могуће само ако их увери да је непријатељ свуда и да могу у сваком тренутку погинути – Џорџ Орвел, 1984.

Тако смо дошли до садашњег тренутка. Сви ти озбиљни али ситни непријатељи јер нападају само неке (дијабетес напада само дијабетичаре, хипертентија само хипертоничаре…) су се наједном претворили у нашег заједничког, да не кажем невидљивог непријатеља који је у једном једином тренутку почео да ради свима нама о глави.

Излишно је да вас на овом месту питам, шта мислите – ако постоји магијско, техничко или психолошко знање како обичном оловком направити опекотине на кожи, да ли постоји знање које може да направи манифестацију тешке болести од релативно безопасног вируса?

Можда је за крај најбоље да наведем шта је прва екипа кинеских лекара упућених у Србију када је цео овај каламбур почео одговорила на питање шта конкретно давати пацијентима:

Код лакших облика болести помаже све – це витамин, добро расположење, оптимизам…, а код тешких облика не помаже ништа. Ако нешто помаже код неког пацијента, наставите да примењујете, не размишљајте о механизму дејства.

Одох сада. Мој, а и ваш практични испит се наставља. Колико чујем, трајаће још неко време. Ко положи, видимо се на усменом, кад нас буду прозвали. Извукао сам неког Петра, кажу да је строг. Рачунам некако да ћемо и на тај испит заједно. Како светли често умеју да кажу, кога врлина споји, смрт не раздваја.

 

Доктор са Чубуре