Класе и касте

Класе и касте

Класе и касте

Све има своје време и своје место. Као што воденица ничему не служи у пустињи, тако ни тамне наочаре нису од неке користи ноћу, а хоће и да сметају, па се човек лакше саплете или упадне у рупу. У ствари кад боље размислим, оне су само једно од безбројних помагала које је изумела ова цивилизација да се штити од светлости. Да их не набрајам, нешто бих сигурно испустио. Вратићемо се касније на то јер су тамне наочари незаобилазни симбол нечега што ћемо у овом тексту разматрати.

Са друге стране, постоји само једна ствар коју ова цивилизација користи као заштиту од таме. То је ватра. Временом се долазило до неких техничких унапређења па су се појавиле свеће, шибице, упаљачи, сијалице, неонке и свашта још, али је у основи свега тога је увек и једино ватра. Да ли она загрева фитиљ, жицу од волфрама или племенити гас, само су ситне варијације у коришћењу тог основног елемента.

Како је време текло, заштита од светлости је све више добијала на значају. Наочаре су добиле УВ филтре, креме за сунчање све јачи УВ заштитни фактор, а малигни меланом, односно тумор коже је осамдесетих година прошлог века постао тема број један у Америци и Западној Европи. Све чешће су се у скупим летовалиштима могла видети мучена деца бела као сир обучена од главе до пете у некаква црна или шарена одела за купање у којима су се играла на плажи. Стасавала је једна генерација која је брзо учила да јој је светлост највећи непријатељ. 

Када је та генерација индукованих непријатеља светлости добила своју децу, сазрело је време да се пређе на следећу фазу. У редоследу четири основна елемента, гледано одозго на доле на ред је дошао ваздух. Коришћен је исти, добро разрађен модел. Као што нико није рекао да светлост у целини шкоди, али је тај закључак остављен људима да га ”мудро” сами смисле јер ето има један део светлости (УВ спектар) који је изразито опасан, тако је урађено и са ваздухом. Ваздух сам по себи није штетан осим кад је загађен о чему се не случајно све више говори, али баш сада се у њему појавио један уљез који је акутно опасан по живот и зове се вирус. Зато су маске неопходне, баш као што су то својевремено била она дечија одела за купање и играње по плажи.

Сама висока класа то наравно није прихватила, али јесу и то оберучке сви они који би све урадили да се некако убаце у тај вештачки слој друштва. Понижење је обавезан канал кроз који се мора проћи на том путу, а бизарност су његова врло препознатљива улазна врата. То мора тако да буде јер добар кандидат је само онај који својим делима покаже да не постоји граница понижења које је спреман да поднесе како би остварио свој циљ.

Подела друштва на класе је вештачка. Направљена је свесно и са намером да се привидни докази моћи, новац и гламур ставе у једини фокус људског живота. Читав низ мамаца је разбацан како би људи похрлили у своју бајку о пољупцу принцезе који жабу претвара у принца на белом коњу. Принцеза поприма најразличитије форме, од лутријског бубња или точка рулета па до конгреса подмлатка политичке партије или кастинга у школама за глумце, фотомоделе и манекене. 

Све ово је осмишљено да би се сакрила једна друга, много важнија класификација која је не само природна него и ослоњена на више законе постојања. Она се заснива искључиво на актуелном домету сваког појединачног духа. 

По Платону, најнижа, четврта каста живи у пећини. Имају зид од цигала иза леђа од кога ништа даље не могу да виде, а испред њих се на каменом зиду пећине пројектују игре сенки. То је све што ће они икада видети јер целокупну перцепцију базирају само на својих пет чула и сви њихови закључци о свему ће бити базирани искључиво на тумачењу сенки које титрају на зиду пећине. 

Следећа, трећа каста живи са друге стране зида од цигала. Они иза себе имају висок камени зид пећине на коме гори ватра, а испред себе онај исти зид од цигала. Носе дугачке штапове на чијим врховима су привезани различити симболи. Помоћу светлости коју ствара пламен иза њих и симбола на штаповима, они праве игру сенки на зиду пећине и тако обманом чула стварају перцепцију ”стварности” за припаднике оне најниже касте са друге стране зида.

Припадници наредне, друге касте су они који управо сада пролазе кроз ватру која је на врху зида иза леђа треће касте. Они су успели да се попну уз тај зид и сакупили довољно храбрости да се одрекну свега материјалног и уђу у ватру. Ватра има ту моћ да сагори све материјално и ништа такво се после проласка кроз њу не може понети. Ко прође кроз ватру, из ње ће изаћи као чист дух. Тек такав дух, ослобођен тегова материје може да настави пењање глатким и клизавим вертикалним зидом пећине како би изашао из ње. Да не спомињем поново мит о Сизифу који би се лако попео на врх брда ако би се одрекао камена који упорно котрља испред себе.

Прва каста је давно изашла из пећине. Они виде стварне догађаје које осветљава светлост истине и на бази тога, постепено упознају више законе постојања. Неки од њих се врате у пећину, са задатком да пренесу истину припадницима осталих касти. Готово никада не буду схваћени, осим од припадника своје касте који су се нашли у пећини по истом или сличном задатку.

Ове четири касте немају никакву корелацију са класама које постоје у данашњем друштву. Најимућнији су врло често припадници најнижих касти, део хипнотисане гомиле којом се управља игром сенки и страхова.

Због ових последњих догађаја са школом глуме који су усталасали нашу јавност, осветлићу мало прецизније целу ту ствар и законе по којима та врста закулисе функционише.

Прво је једном доста простом медијском манипулацијом људима подметнут идеал високе класе друштва. Пошто је она права, висока каста за већину људи одувек била и остала невидљива, креирана је уместо ње једна помоћна, лажна, не висока каста већ такозвана висока класа. У њу су ушли политичари, певачи, глумци и спортисти. Ова класа је промовисана бесомучном употребом медијских прича о њиховом животу у гламуру и раскоши. Довољно да се код најниже касте створи жеља за таквим животом, по сваку цену. Баш зато, због високе потражње, цена за заинтересоване је могла да буде толико висока. 

 

Игра се увек поставља на исти начин. Групи којој нешто ни по једној основи не припада се поставе на дохват руке симболи за које их убеде да су обележје неке више, за њих недостижне групе. Да ли та виша група заиста постоји или не постоји, потпуно је небитно. Ако се утисак о њој створи тако да буде доступан основним чулима, то је сасвим довољно да поверују у истинитост њеног постојања. Онда се отвори лицитација за продају тих симбола. Они који се на такву лицитацију одазову, спремни су да дају све што имају како би се тим симболима закитили, уверени да тако и сами постају део неке боље стварности. Препознаћете их по томе што ће увек појурити пре за симболом него за суштином. На пример, поистоветиће факултет са дипломом уместо са знањем, а овај систем ће их спремно дочекати са распродајом диплома. Игра има и своје више нивое, као што је улазак у Академију или Скупштину. Суштина у сваком случају остаје иста.

Ово је основни механизам како се ствара лажна елита. Када се једној таквој, лажној елити стави у руке стварна моћ, она пошто је практично потпуно неспособна, да би опстала може да уради само једну ствар – да преда дизгине некоме или нечему што их је на ту позицију и довело. То нешто је најчешће за њих невидљиво и по правилу, никада није добронамерно и врло ретко излази из сенке коју им лажна елита ствара. Људи не знају, али банане се најчешће саде само да би својим брзим растом направиле хладовину стабљикама кафе док мало не ојачају у првих неколико година. Одатле долази назив банана република. Банане највише воле мајмуни, а зрно кафе је увек црно. То је реалан однос таме и будала у коме мајмун на врху дрвета са бананама доживљава себе као елиту, при чему има само једну улогу – да прави сенку у којој ће се тама теже уочити.

Нека деца која су припадници прве или друге касте такође могу да виде испуњење своје животне мисије у неком од ових занимања, али оно што их чини различитим су мотиви са којима у ту причу улазе. Таква деца ту долазе у потрази за истином, а не због славе или богатства.

Управо због дијаметрално супротних мотива, деца из ове две групе од старта иду потпуно различитим путевима, чак и онда када се чини да иду ка привидно истом циљу, на пример професији глумца. Колико су ова два пута различита, које енергије, мотиви и пориви владају у свакој од ових група било да их посматрамо кроз лажну класну или суштинску Платонову поделу на духовне касте, најбоље се види када се употреби један трећи модел, једини који је постављен као динамички, са уважавањем свих светлих и тамних енергија које су у игри. То је кабалистичко Дрво живота које је у ствари доста прецизно шематизовано упутство не само за разумевање већ и употребу човека у трећој димензији. 

На њему постоји десет кључних тачака или сефирота и двадесет две стазе које их спајају. Три најлевља сефирота формирају Шегртски стуб. Тачке које га чине, гледано од базе ка врху су СЈАЈ, МОЋ и ИНТЕЛИГЕНЦИЈА. Значи, ако је неко ушао у ову причу у потрази за сјајем, неминовност је да се повинује свакој моћи која се укаже изнад њега. Технике које је користио сада већ ухапшени власник поменуте школе су тачно из оног спектра који је неопходно применити да би се успоставила неограничена моћ над том децом. Поред новца који је у овом случају споредан, главна плата му је била могућност задовољења његових искривљених сексуалних нагона. 

 

Начин како су у тој ”школи” селектоване полазнице, сладуњава прича родитељима да је њихово дете вансеријски таленат и стално махање именима познатих глумаца који су ту школу завршили, недвосмислено указује на низ паралелних провера које је вршио да би био потпуно сигуран да су му деца дошла у школу привучена сјајем светала позорнице, а не због неког дубљег и исправнијег мотива. Само тако је могао бити сигуран да ће зарад ”вишег циља” злостављана деца ћутке подносити иживљавање над њима. Све то говори да иза свега стоји она трећа, врховна тачка шегртског стуба, интелигенција. 

Један мали и плашљиви сексуални демон такву врсту теоријског или практичног знања није могао стећи простим размишљањем, ма како интелигентан био. Да будем пластичан, вероватноћа за такав догађај је једнака вероватноћи да сељачић из Кумровца победи у мачевању на свеармијском првенству Хабзбуршке монархије, где сви који су ушли у осмину финала припадају племству и мачевању су учени од своје пете године живота. 

Интелигенција која стоји изнад свега овога има неке своје, сасвим треће циљеве и сигурно неће дозволити да се ово клупко одмота скроз до њих и тако их разоткрије. Пресећи ће нит која је кренула да се пара на самом почетку. Како – видећемо, мада је избор могућих догађаја врло ограничен. Ухапшени је срчани болесник, а истражни затвор сам по себи није најбезбедније место на свету, нарочито када се у њега уђе као вишеструки сексуални злостављач деце. О тој интелигенцији која стоји у дубокој сенци иза свега, нећу сада да вам пишем јер је за то потребан један посебан текст. Обећавам, први следећи пост ће бити на ту тему. 

Да не останем дужан за опис пута оне друге и неупоредиво малобројније групе деце, која су на овај пут кренула због истине. Три најдеснија сефирота чине Мајсторски стуб. Његове кључне тачке или спратови су ВЕЧНОСТ, ЉУБАВ и МУДРОСТ. На овом путу улазна врата нису ни сјај ни гламур већ глад за вечном истином. Деци на овом путу је потребна љубав која их води и штити одозго и она такву децу редовно и проналази. Демони најчешће овакву децу заобилазе у широком луку јер знају да ту немају шта да траже, а што је још важније, не желе себе да доводе у опасност – не само да буду разоткривени већ и враћени на фабричка подешавања са почетка стварања света. Ово вам говорим из искуства. Некада давно сам био такво дете, а сада је таква моја нећака. Млада, лепа, осетљива, високо духовна и сурово опасна глумица у настајању. Пре неколико година, један директни продужетак инкриминисане глумачке школе је недовољно пажљиво прочитао њено порекло и природу и покушао да се иживљава над њом. Уживао сам у спектаклу, штета што је тако кратко трајало.

Видимо се ускоро. У међувремену, волите децу и пазите их. Нисте у обавези да им отварате врата на њиховом путу, али сте дужни да их научите шта се иза којих врата налази. Ако и поред свега некада, негде, вас или ваше дете покуша да заскочи неки демон, знате шта вам је чинити, не само због вашег детета већ и због све остале деце. Радите на себи да заслужите алате и оружја витеза. Пламени Мач оставља само краткотрајни траг светлости и они који могу да га виде вам сигурно никада неће замерити, а демон ће нестати заувек. 

 

Чак и ако нисте витез, знате како то може да иде:

Шта му је било? 

Изгледа је био пијан, немамо појма, ми смо дошли лифтом.

Ма знам. И ја сам био са вама у лифту.

 

Доктор са Чубуре

Komentari (0)

Остало у категорији