Доктор са Чубуре

Мало, мало па ми се у последње време враћају слике из седамдесетих – вожња трамвајем по Београду. Тако сам ишао на часове енглеског и гитаре. Обзиром да сам био мали, најзгодније ми је било да стојим скроз позади на оном простору између задњих врата и краја трамваја. Ту сам имао могућност да ставим гитару у ћошак и да је заклоним својим телом од евентуалног притискања и оштећења. 

Тада сам први пут видео људе који се кешају на трамвај. Понекад би неко од њих изгубио тај уски ослонац на коме је стајао и отпао у вожњи, а понекад би их сустигла патрола милиције и из кола лемала пендрецима па су бежали. То је била каста недодирљивих и беспризорних, нешто што код нас званично није постојало. Како је време протицало, та каста је постајала све видљивија и све важнија у нашем друштву. Причаћемо о томе, али најбоље да кренемо редом.

Људско друштво, без обзира на његово декларативно уређење је увек од свега по мало – социјалистичко, капиталистичко, комунистичко, кастинско, родовско, либерално… Ови модели кроз време варирају своју процентуалну заступљеност, али је у сваком времену сваки од ових модела у неком проценту присутан. Много су чешће ситуације где званично уређење нема никакве везе са оним стварним на терену, него када се те две ствари поклапају. Кад се боље погледа, испада да је висок степен поклапања присутан једино у првим данима после револуција, а чак и тада само на површини званичних догађаја односно у њиховом тумачењу. Мера непоклапања између декларисаног и стварног је израчунљива, као и количина и усмерење токова енергије коју ова диспропорција ствара.

Ако друштво у потпуности управља својим токовима енергије, оно је суверено. У сваком другом случају је мање или више поробљено. При томе, реч енергија се односи како на ову енергију људског духа о којој ћемо наставити разговор, тако и на буквалну електричну енергију и енергетске изворе коју то друштво има или само мисли да има. 

Десуверенизација једног друштва је дуготрајан процес поробљавања људског духа и он се своди на оно познато – трећину побиј, трећину прекрсти и трећину протерај. Заправо, овај на жалост нама добро познат модел из скорије историје је само једна од бројних подваријанти једног много универзалнијег принципа управљања енергијама насталим из друштвене диспропорције и он изгледа овако: трећину изолуј и остави да умру, трећину превери из револуционара у лицемере и трећину протерај.

Пошто су прва два поступка јасна, додатно ћемо размотрити само трећи, протеривање. То се ради са младом и стручном генерацијом, носиоцима високог потенцијала за стварање енергије промена. Они се шаљу, тачније терају у иностранство. Наши у Словенију и Немачку, Хрвати и Словенци у Аустрију и Немачку, Немци негде треће и тако редом. Претпостављам да се сећате билборда неког бесрамног сега-мега универзитета постављеног у центру Београда – Узми диплому и пали! 

Идеја је да носиоци највећег потенцијала за промене постану емигранти свеједно где и тако изгубе револуционарни потенцијал јер се сигурно неће борити за уређење и суверенитет земље у коју су дошли обзиром да је не осећају као своју. Вероватно неће ни њихова деца, можда тек унуци, под условом да те две будуће генерације белих емиграната уопште буду и постојале у склопу све већег стерилитета и све мањег наталитета беле расе. Овим јефтиним процесом тамни су себи купили најмање један век ”мира” да неометано раде то што иначе раде. 

Сада ћемо погледати шта нам преостаје, са чим односно са ким располажемо.

То су преостали млади људи који нису отишли и не спремају се за тако нешто, затим део средње генерације са заједничким именитељем високе свести у обе набројане групе и један мали део старије генерације очуване памети. То је наш потенцијал за промене.

Са друге стране, потенцијал тамних чини она трећина преверених, који су ”увидели визију” и променили страну постајући лицемери из користољубља плус корисне будале којих увек има више него довољно у сваком друштву и времену. Можда је ово добар тренутак да уочите занимљиво поклапање процената у једној трећини преверених у лицемере и једној трећини анђела који су пали. Ако кренете овом линијом истраживања, што вам препоручујем уколико имате интересовања и времена, открићете да је у питању један од универзалних закона виших светова.

Процес поробљавања људског духа је један од најдужих друштвених процеса у историји, не само овој опште познатој. Екипа која стоји у позадини овога ради на томе од времена стварања човека. Током последњих четрдесетак хиљада година наше борбе са њима на овој планети сакупили смо један сасвим солидан квантум знања о њиховом пореклу, структури, снагама, слабостима, организационим моделима, принципима и методама деловања. Неку оријентациону, али за почетак сасвим довољну информацију можете добити из апокрифног јеванђеља Тајна књига Јованова. Она ће вам користити само ако сте претходно бар једном са разумевањем прочитали Библију, а нарочито Јованово јеванђеље. Даље од тога вам не препоручујем да сами тражите јер је скоро апсолутна вероватноћа да ће вас интернет завести на погрешан пут. Немојте му замерити, он је примарно у ту сврху и направљен. 

Успостављање ”новог светског поретка” није скорашњег датума. Тај процес је заправо синоним за поробљавање и отимање људског духа од стране Архоната и њихових војски. Нови поредак је владавина онога који није Бог. Колико ћете бити у стању да уочите када је овај процес започео, зависиће од нивоа ваше свести, али и образовања и то не толико од степена образовања о чему сви говоре, колико од дубине вашег образовања, о чему се тек на неким ретким местима говори.

Отимање људског духа и обарање Бога је континуалан процес са повременим добро припремљеним скоковима. Њих је било много, а два последња су била на почетку осамнаестог и на почетку двадесетог века.

На преласку из седамнаестог у осамнаести век је ”откривена” парна машина. Редом су је проналазили Савери, Њукомен и тек на крају Ват. За ову прву двојицу тешко да сте икада чули, а да би се терен припремио да овај последњи патентира парну машину у форми која је високо искористљива, морало је да се претходно ставе под контролу сви носиоци енергија промене или бар највећи део таквих. И тада и сада такви су се окупљали у езотеријским тајним друштвима међу којима су масони најпознатији и најбројнији. 

Стављање на располагање људима једне енергије која је потенцијално многоструко већа и по одржање система далеко опаснија од снаге магарца, коња, вола или слона је захтевало претходно стављање под контролу свих токова напредног размишљања и њихово каналисање у тамне коридоре моћи. Зато је непосредно пре објаве патента Џејмса Вата масонерија стављена у калуп. Тачније, то је покушано и руку на срце се у томе у великој мери и успело. 

1717. је формирана Уједињена Велика Ложа Енглеске и она је од тада до сада под најдиректнијим вођством енглеског престола, шта год на том престолу заправо седело. Механизам је једноставан – сви слободоумни изволите у масонерију, а ту ћете бити под нашом контролом. Ти људи су заиста у великом страху, од тада до сада. Наређења се беспоговорно спроводе од врха до дна и свака непослушност кажњава, а нарочито самостално размишљање. Наравно да је постојала одређена количина отпора овоме јер се ради о већински веома паметним људима који су ту превару одмах уочили. За њих је смишљена следећа превара – окупљање незадовољних масона под французима. Убрзо су ”Французи” постали врло слични ”Енглезима”, само званично супротстављени. Знате већ како то иде – ко не воли Звезду, ево му Партизан. 

Наравно да постоје и они трећи који су разумели обе преваре и који су верни древним принципима од пре 1717, чак и од пре настанка ове цивилизације, доследни поступном духовном напредовању и у складу са тим преносом припадајућих знања, али их је у односу на ове две групе веома мало и све време су под њиховим нападом. Колико ми је познато, то их не спутава већ их веома забавља. Поново се показао познат модел – трећину преведи у лицемере, трећину протерај, а једини проблем је што она преостала трећина одбија да нестане и још нешто корисно ради. Нећемо даље ни о једнима ни другима ни трећима, ово је био само неопходан минимум за разумевање убрзања процеса покоравања духа почетком осамнаестог века.

Почетак давадесетог века доноси ново убрзање. Тада су урађене две кардиналне ствари – наука је трајно онеспособљена и људско здравље је стављено у кавез.

Најкраће речено, тада је из науке дефинитивно протеран Бог у било ком од његових појавних облика. Најдиректнији пример је укидање етра у физици. То је одлучено гласањем и прегласавањем (?!) на конфренцији физичара двадесетих година двадесетог века. Да би бар нешто попунило ту очигледно зјапећу празнину, наручена је Теорија релативности. Ајнштајн је одговорио задатку (узгред, запазите то карактеристично презиме и размислите о пореклу. Сетите се који народ је употребљен да уведе лихварење у цивилизацију, обзиром да је оно у свим дотадашњим религијама било строго забрањено). Од Ајнштајна је непостојање етра, а са њиме и Бога научна догма која се не сме доводити у питање, исто као и Дарвинова теорија да је човек настао од мајмуна. О Фабијанском друштву ћемо неки други пут, али ако некога занима заједнички корен ових и осталих научних зликоваца, нека погледа прво тамо, после тога у Институт Тависток и тек на крају у Холивуд.

Други велики догађај на почетку двадесетог века је ”реформа” здравства. До тада су медицинске школе училе будуће лекаре основама дијагностике и терапије. Дијагностика је била заснована на анамнези (разговору са пацијентом), палпацији (пипању и притискању), перкусији (куцкању по телу пацијента), аускултацији (слушању са слушалицом или слушалицама) и једноставним анализама столице и мокраће, а касније нешто мало и крви. Да се разумемо: деценијама не радим као лекар, али и дан данас, када ме неко од пријатеља замоли за савет, разговором, куцкањем, притискањем и слушалицама му поставим грубу дијагнозу. Кад не знам, кажем да не знам, а кад знам – кажем да је највероватније то. 

1905. се појављују Рокфелери. Намећу медицинским школама низ додатних, претежно базичних али од медицине удаљених и непотребних предмета (физика, хемија, биологија…) чије професоре из постојећих школарина ове школе не могу да плате. Рокфелери им великодушно нуде обилну финансијску помоћ, а у замену они им на даље праве програме медицинских студија и то се врло брзо шири по целом свету. Тако се појављују стотине нових болести и једна потпуно нова индустрија – фармацеутска која то новонастало тржиште вештачки креираних потреба почиње да задовољава синтезом такозваних лекова из деривата нафте којом су гле чуда – управо Рокфелери на ангро трговали. О нестанку Теслиних истраживања и проналазака у вези слободне енергије, ако вас занима потражите сами и размислите коме би они највише сметали, можда дођете до некога кога смо већ помињали.

Паралелно са тиме, Рокфелери оснивају први институт за праћење и статистику националног јавног здравља у Америци и убрзано крећу са том праксом по целом свету. На нашем националном институту (Батут) је у време мог студирања постојала месингана плочица на којој је писало да је саграђен од Рокфелеровог новца. Можда стоји и данас, као што стоји на болници Драгиша Мишовић.

Кад ово знате, много боље ћете разумети такозвану корону. Схватићете да она није почетак, већ круна једног процеса, што у крајњем случају њено име од почетка говори. Разумећете и која је веза Америке са финансирањем немачке индустрије непосредно пре и у време Хитлера, видећете јасно, као на длану линију која спаја немачки нацизам са украјинским, везу Хазара као лажних Јевреја са лихварењем и светским банкарским системом, оснивањем америчких федералних резерви, сакаћењем науке, успостављањем лажних религија, садашњим пражњењем територије Украјине од словенског живља као припрему за досељавање и стварање нове Хазарије. 

Што је још важније, разумећете да природни и Божји закони владају невезано од тога да ли их и када наука ”открива”, као што велики догађаји теку независно од тога да ли их званични историчари бележе или прећуткују. Тек кад то разумете постаћете кандидат за сагледавање стварности, а све дотле сте (и то у најповољнијем случају по вас) само корисна будала.

Да би разумели основу како општег тока догађаја, тако и неке битке који нам непосредно предстоје важно је уочити следеће:

Људима је за превазилажење њихових природних ограничења понуђен излаз не у надприродно већ у противприродно. Да би то успело, морале су се претходно одиграти оне активности на почецима осамнаестог и двадесетог века, како би колективна свест могла несметано да крене низбрдо, а даље је све ствар повећања материјализма и следствене гравитације или ако више волите – повећања броја закона и следствене густине.

Христ као последњи у историјском низу приказаних модела савршеног бога и савршеног човека је склоњен из људског видокруга и тако је омогућено каскадно деградирање свести нагризане вечном глађу за архетипским Богом. За задовољење те глади деградираним нивоима свести је понуђена технологија и противприродно.

Да би се људи убедили у победу противприродног и дефинитивно предали, осмишљена је парада поноса. Не дајте се преварити. Никакви угрожени нису никада и нигде правили било какву параду. Параду праве искључиво победници, а угрожени се закључавају у своје куће и навлаче завесе на прозоре, баш као што им се са високих државних функција и саветује.

Свака парада победника се базира на постулатима церемонијалне магије. Када је то војна парада, она се организује у главном граду поробљене државе. Војска која маршира носи високо уздиже своје заставе и мора да гази преко ратних застава војних јединица побеђене државе. Такође, победници морају да истакну своју заставу на свим зградама које сиболизују дотадашњи суверенитет побеђених. Без доследног испуњења свих ових елемената, нема магије, а са тиме ни ефекта. Срби су на крају већине својих тешко добијених ратова управо у томе грешили. Та грешка је обележавала цео период до следећег рата, најчешће са истим противником. Можда су униформе биле другачије, оружја нова, непријатељски војници из неке нове, у међувремену настале нације, али противник нам је све време исти.

Ако вам нешто није јасно, сада је моменат да упоредите ова правила параде победника са оним што се дешавало на досадашњим парадама поноса у Београду и шта је планирано за ову следећу. Једино је гажење застава побеђених замењено вешањем наших икона са свецима за међуножје парадера и везивањем кецеље дугиних боја споменику патријарха Павла. Све остало је ту – одлазак у цркве и манастире, а не сумњам да ће качити и њихове заставе по свим тим објектима. Сада имате све елементе да разумете зашто им је то толико важно.

Оно што једино стоји као супротност овим процесима је калибар нестворене (потенцијалне) светлости, нешто што постоји од почетка времена, а у хришћанству је описано као Таворско преображење. Реч је о алхемијском процесу, преласку из нигреда у албедо. Енергије и реагенси за овај процес нису из три де света, али катализатор јесте. То је зрнце божанског – чисти људски дух, онолико колико га је преостало у малобројним људима који су задржали чистоћу својих мисли и дела, а са тиме и способност да велике енергије виших димензија доведу на место деловања.

А онда, знате већ шта следи – почиње магија. Тада нећете гледати кешање на трамваје са почетка наше данашње приче. Гледаћете кешање на херкулесе са чиме се недавно завршила тужна прича једног далеког народа у Афганистану.

Доктор са Чубуре