Божић

Божић

Ближи нам се Божић, један од два најрадоснија хришћанска празника. То је време у коме радост и љубав испуне све који носе Христа у свом срцу. Сви други чији систем веровања подразумева неко друго име за овај микро и макрокосмички универзални принцип, имају неке своје датуме у календару, али са врло сличном сврхом. 

Слојевито поређани кодови у алегорији Христовог рођења и живота је нешто о чему сам много пута до сада желео да разговарам са вама и исто толико пута одустајао. Данас можда јасније него раније видим разлоге да причу не објавим и оставим је за већину невидљивом. 

Не захтева неко специјално знање, а ни напор да се ова прича постави изван комично и трагично уског видокруга оних који на најфреквентнијим аутопутевима данашњице као безоблична гомила убрзавају на свом путу низбрдо. Трагично, јер ова цивилизација све брже срља у своју све извеснију будућност коју јој доњи свет нуди, а комично јер је све време магнетски усмеравана његовим шљаштећим билбордима који од ње уопште више ни не скривају истину, али је људи више нити разумеју нити прихватају. На крају, победили су они малобројнији, али јачи разлози за излазак из тишине и зато је ова прича доспела овде где је сада.

Није ми намера да постављам путоказе било коме. Огромној већини они неће вредети, а вероватно је и касно за нагле заокрете. Брзина је све већа, аутопут ограђен високим оградама и чини ми се да на тој траси више нема пројектованих искључења, а полукружно окретање на аутопуту је не само забрањено, већ и са великом извесношћу погибељно. Са друге стране, мањини која је увелико на једном другом, много ужем и кривудавијем путу, никакви путокази нису потребни јер има шта да их води. Зато ово што следи није путоказ, већ дискретан знак поред пута за оне који су добрано одмакли на стази којом се далеко ређе иде.

Овај разговор ни у ком случају не треба да створи утисак било коме да је библијска тематика Христовог рођења и живота некаква компликована и закукуљена, а заправо једноставна истина неке просте космичке или природне појаве. Ту врсту банализације не очекујем од вас који сте овде. Намера ми је управо супротна – да покажем како један од најважнијих високих Закона, нама представљен кроз алегорију Христовог рођења и његовог каснијег живота, подједнако делује како на космос тако и на човека, односно на макрокосмос и микрокосмос. Нешто што не само да се простире кроз нама познате законе астрономије, биологије, физике, хемије, психологије и ко зна чега све још, већ и пресудно управља њима, свакако јесте изнад и несумњиво је врло велико. 

Како ћете га ви у свом систему вредности звати и да ли ћете до овог нивоа свести путовати на крилима религије (ре-лигаре значи поново се повезати) или на неки други, директнији начин, потпуно је небитно и то остављам вама на избор. Оно што је сигурно, без тога дубоко уграђеног у свој вредносни систем имаћете сужену и карикатурално упрошћену, половичну и искључиво последичну слику реалности. Узроци ће вам заувек остати скривени и бавићете се тек њиховим удаљеним и искривљеним одјецима, који се у материјалном свету манифестују као изненадне и нелогичне природне и друштвене појаве. Што би нека езотеријска братства рекла, остаћете заувек у тами.

Макрокосмос

Овај део је нешто лакши за уочавање и разумевање.

После дугодневнице тачка изласка Сунца на хоризонту се свако јутро по мало помера ка југу. Најјужнији излазак Сунца је 22. децембра. Следећа три јутра Сунце излази са исте тачке која одговара сазвежђу Јужног Крста и пошто је престало померање тачке његовог изласка на хоризонту, каже се да је ”умрло”. Ово одговара библијском распећу Христа и његовој физичкој смрти на крсту (сазвежђе Јужног крста).

Поновно покретање тачке изласка Сунца на хоризонту, овај пут у супротном смеру – ка северу почиње 25. децембра и то је знак да је Сунце оживело, односно поново рођено. Три дана ”мртвог” Сунца су библијска три дана мртвог Исуса Христа, до његовог ускрснућа.

Рођење бебе Исуса најављују три мудраца (Балтазар, Мелхиор и Каспар). Они путују са истока и долазе да му се поклоне. На свом путу они прате најсјајнију звезду на небу која их води до Витлејема, места Христовог рођења.

У зору на дан 25. децембра, тачно на месту на коме ће Сунце изаћи, непосредно пре изласка Сунца долази до астрономског поравнања звезде Сиријус (која је најсјајнија звезда на ноћном небу) и три звезде Орионовог појаса (Алнилам, Алнитак и Минтака) – три мудраца или три краља који су дошли да се ”поклоне” беби Исусу (поново рођеном Сунцу).

Има ту још много детаља који су вредни пажње и анализе, али ово је макрокосмички приказ овог универзалног закона, у најкраћем. Он је много пута у познатој историји ове цивилизације испричан кроз врло сличне алегорије, међу којима је једна од њих и ова нама најпознатија, хришћанска. Пробајте да не упаднете у замку коју вам противници знања подмећу па да кренете у размишљање или расправу колико је хришћанство оригинално или колико пута је пре појаве хришћанства ова иста прича под неким другим именима главних протагониста испричана. Размислите о нечем другом – колико је ова истина велика и важна ако је најмање 25 различитих религија понавља у практично неизмењеном облику.

 

Микрокосмос

Како горе, тако доле, каже херметичко правило. Ако је макрокосмос оно што просто зовемо космос, онда је микрокосмос – човек. Колико горе има звезда, толико у човеку има ћелија. Те светове уређују различити закони, али су закони који командују тим парцијалним законима – исти.

Најранији хришћани, Есени (есенција – суштина), у потпуности су знали велику тајну да Христос (поред свега осталог) симболизује супстанцу, уље или мелем садржану у кичменој мождини (кристо – уље), а преко ње и у свим деловима тела, као што је сваки нерв у телу директно или индиректно повезан са дивном „Реком која тече из Едена (горњег мозга – Оца) да би залила башту“. Та река је у Библији приказана као река Јордан који се на крају свог пута улива у Мртво Море – сакрални (тртични) плексус у људском телу који енергетски одговара чакри задуженој за сексуалност. Река Јордан тече кроз 33 кичмена пршљена – 33 године Христовог материјалног живота.

Исус је семе које се сваких двадесет осам ипо дана ствара у соларном плексусу који се налази иза грудне кости, у пределу срца. То се дешава сваки пут када је Месец у оном знаку зодијака у коме је било Сунце на дан рођења те особе. Ово семе (Исус) настаје сједињавањем две измењене течности које полазе као основна течност из клауструма (баријера), дела мозга који чини танушну границу између кортикалних и субкортикалних центара (физички раздваја, али и спаја свест и подсвест). Та течност затим долази до хипофизе и епифизе где се ”обрађује” на начин да део који пролази кроз хипофизу добија електрична, а онај који иде кроз епифизу – магнетна својства. То су Јосиф и Марија, архетипско мушко и женско, чије безгрешно спајање у соларном плексусу (Витлејем који је у облику јасли) рађа бебу Исуса. Исус затим путује пловећи у течности низ кичмени стуб (река Јордан).

Јован Крститељ крсти Исуса у реци Јордан. Крститељ (Баптиста), од грчког бапто, означава ефекат када се две хемикалије уједине и произведу силу коју ниједна од њих није имала појединачно. Овде је семе, потопљено у уље (Јована Крститеља), толико порасло у снази да „Дух Божији сиђе као голуб и глас с неба рече: Ово је син мој љубљени“.

Анатомски завршетак кичме су крста – ту се одвија симболичко крштење Исуса у реци Јордан и почетак његовог успињања као сједињеног Исуса Христа ка горњим световима.

Јордан значи спуштач (ронити, ронилац). Тако је Исус, ово семе, био човеков – дрводеља или градитељ све док није крштен у драгоценој масти која је била излучена од Свевишњег (мозак) и сишао низ кичмену мождину и тако добио моћ да крене на своје путовање у Јерусалим (Божји Град мира) и да буде разапет на брду Голгота (лобања која је крај усходног пута кичмене мождине), затим остане два и по дана у гробу, а трећег дана узађе Оцу.

Како се ово семе обнавља сваких двадесет осам и по дана, и као ново излази из Соларног плексуса (Витлејем), видимо зашто је оно “Жртва за наше грехе”. Такође видимо да је овом семену (Исусу), сједињавањем (крштењем) са уљем (Христос) омогућено да допре до епифизе (има облик шишарке) и изазове је да вибрира брзином која лечи све врсте болести. Изјава „Крв Христова чисти од сваког греха“ или недостатака је једна од директних и буквалних истина која уједно објашњава зашто су неке класе тамних толико заинтересоване за калцификацију људске епифизе или за набавку њеног екстракта, чак и по цену незамисливих грехова.

Рани хришћани су знали да је Свето писмо, било да је написано на старохебрејском или грчком, заправо скуп алегорија, парабола или бајки заснованих на вишим законима који важе свуда и увек, па и у људском телу. Наравно да је било сасвим довољно оних који су та знања желели да склоне од људи.

Зато је Сабор у Никеји, којим је доминирао Константин, изгласао да су библијски симболи људског тела наводне личности и да је Исус био известан историјски човек, што је, у ствари тврдња потпуно и несумњиво без основа као и да ће сви који верују овој причи бити спашени и опроштени овде и сада. Та идеја је понуђена чудовишту Константину (који је претходно спалио своју жену у кључалом уљу, а пре тога убио рођену мајку), као лак начин да изађе из свог узнемиреног ума. Уз помоћ таквог и на тај начин регрутованог Константина је план спасења стварном крвљу правог човека или бога усађен у свет.

 

Ово сада

Сабором у Никеји су неке, много више истине и закони објашњени у Светом Писму склоњени од очију најшире јавности свођењем на објашњења која тек врло реткима дају шансу да се пробију изван граница материјалистички приземног и бизарно буквалног, али су трагови тих истина ипак сачувани у Библији, упркос цензорима, а захваљујући између осталих и нашима.

Даљем развоју ситуације сте сведочили и сами – таква, стесана и дестилисана религија је све теже одржавала корак са изазовима које је пред њене ”вернике” постављао такозвани технолошки напредак. Он их је гурнуо у утисак да су њихови греси невидљиви, а због тога и некажњиви. Баш пре неки дан сам чуо резултате једног психолошког истраживања, по коме само 10 до 15 посто људи своје понашање заснива на осећају за морална правила. Сви остали, када се пристојно понашају, то раде искључиво због страха од казне. Технологија, а пре свега интернет, али и велики градови у коме нико никога не познаје су идеални за развој илузије анонимности, а са њом и некажњивости, која врло брзо прераста у утисак безгрешности.

Ту се овај негативни круг затворио. Скривањем истине да се Исус изнова и изнова рађа у сваком од нас, дошло се до тога да присуствујемо рађању колективног анти-Христа, у добраном броју људи који тренутно живе на Земљи. Исто као и Христа, ни анти-Христа не треба очекивати као физичку особу која ће изронити негде у Израелу или Америци како то лажни пророци најављују. Он је већ ту. Видимо га у Украјини, али и у највећем делу Европе где увелико управља мислима и понашањем оних који се лажно представљају као већина. Видимо га и у делању многих цркава, глобалних и регионалних компанија и бројних наддржавних и наднационалних организација. Његова најјача подршка су конформисти који све ово виде или бар наслућују, али неће ништа да ураде и за то имају безброј оправдања. 

Што се тиче витезова, они су одавно на борбеним положајима и извршавају своје ратне задатке који су веома егзактни, али се у принципу своде на то да зло не надјача добро. Да не буде забуне, у то никако не спада ослобађање било ког појединца. То ћете морати сами, уколико вам је тако нешто уопште на памети. У сваком случају, ваши лични избори ће вас врло прецизно разврстати или на страну проблема или на страну решења.

Ближи се Божић. Ако не стигнете раније, пробајте да бар у тој ноћи чистог срца размислите о овоме о чему смо данас причали. Сетите се да вам се поново пружа шанса да постанете саставни и нераскидиви део нечег великог, лепог и вечног. Зато, чувајте своју веру, чак и ако нисте неки верник за пример или вас је понашање цркве разочарало. Црква су људи, мање или више грешни као и свако од нас, а наша вера нам је једина преостала јавно доступна мапа трагова ка знањима која су од нас сакрили. Та знања су нам је сада потребнија него икада.

Желим вам све најбоље, Христос се роди.

 

Доктор са Чубуре

Komentari (0)

Остало у категорији