Албедо је физичка величина која представља количину рефлектоване светлости са неке површине. Што је површина светлија, албедо је већи и обрнуто, што је површина тамнија, албедо је мањи. Албедо планете Земље је почео да се појављује у стидљивим саопштењима као главни разлог због кога се врше запрашивања кемтрејлсима из авиона, како би се смањио одсјај који се са земље враћа ка небу и тако наводно додатно загрева атмосферу.

Много дубље и мање познато значење албеда је да он представља другу фазу алхемијског процеса трансмутације духа, када дух из тамне фазе интроспекције прелази у светлу фазу еманације. Дух који уђе у фазу албеда заиста светли и то увежбаном оку не представља проблем да уочи. Како у случају појединаца, тако и читави народи могу да се синхронизују и уђу у ову фазу. И то увежбано око може лако да види, уколико ствари посматра мало поиздаље. Тада одређене тачке на Земљи почну да светле и то се онда поклапа са физичким значењем албеда, а уједно много боље открива прави разлог за појаву кемтрејлса. Много пута сам подсећао да чак и највеће лажи тамних морају да садрже довољну количину истине како би им се превара уважила као резултат слободног избора људи. Зато су албедо навели као разлог употребе кемтрејлса. Једино су вам прећутали о ком албеду се заправо ради.

По индијским Ведама, овај свет се састоји од Тамаса, тамне силе која вуче на доле. За њом наступа Рајас, светла сила рађања и умножавања. Ова светла фаза одговара алхемијском албеду, а космички је то дан Сварога. Не морам да вам објашњавам да су индијске Веде само мали делић наших Веда, баш као што вам је очигледно да Тамас представља таму, а Рајас рај и да ово разумете без преводиоца јер су индијске Веде преузете из једног још старијег текста писаног на нашем језику. Како индијске Веде званично постоје најмање 3500 година, ето вам згодне успутне тачке за датирање српског језика јер су сви појмови у њима на српском.

Убрзо ће вам бити јасније зашто сам вам све ово ставио у увод.

У размаку од свега неколико дана сам добио две поруке које у координатном систему једне јасније реалности недвосмислено представљају синхроницитете. За мене, ово је доказ да смо прву етапу нашег великог посла успешно завршили. Поставили смо егрегор у орбиту у коју смо желели и ово су први показатељи његовог самосталног деловања. Као један од резултата његове активације, Срби су после много година поново постали светла тачка планете.

Прву езотеријски значајну поруку добијам од великог и моћног витеза нашег витешког реда. Порука има 110 страна и написана је у формату књиге. До њега је стигла из једног од тамних центара цивилизације, кроз канале братских витешких редова. У једном даху сам прочитао поруку и скроз ме је развеселила. То су моји Срби. Намерно ће створити реликвију у времену најгорем по њих и сакрити је у само срце зла, за инат и на спрдњу са силом која мисли да је увелико превазишла Бога.

Књига је одштампана у окупираном Београду, марта 1944. године. Гестапо, тајна полиција Трећег рајха је непосредно по завршетку коричења упала у штампарију (несумњиво због издаје) и запленила скоро целокупан тираж. Немци нису желели да се открије истина о правој историји Срба, а такође ни лажљивост Хрвата и Ватикана у њиховом фалсификовању историје.

По ослобођењу, преостале примерке је помно тражила, запленила и уништила југословенска тајна полиција, а власника штампарије Антуна Рота су одмах по ослобођењу Београда, крајем 1944. прогласили за окупаторског саучесника и убили, на непознатом месту. За Велишу Раичевића Псуњског никада нису сазнали ко је, јер стварна особа са тим именом заправо не постоји, па је тако стварни аутор остао жив и неозлеђен. Већину преосталих примерака књиге су пронашли и уништили, а њихови власници су скончали на Голом отоку.

Народна библиотека је добила један примерак тек 1981. тачно годину дана након смрти онога што се за живота представљао као Јосип Броз. Један примерак у свом архиву чува Српска православна црква и постоји још само неколико примерака расутих по свету који су у власништву пријатеља правог аутора. Они деценијама прикривају своје примерке јер књига није у прилог ни једне касније српске власти.

Наш примерак је сада на сигурном, тамо где треба да буде. Целокупан садржај је послат у егрегор са почетка приче и он вас чека, уколико пожелите да га прочитате. Као илустрацију да сам ову књигу заиста имао у поседу, ископирао сам једну мапу коју сам преузео из ње. То је слика на почетку овог текста.

Друга важна порука ми стиже неколико дана после прве. Долази од пријатељице у виду аналитичког и критичког текста о својатању Тесле од стране Хрвата који започиње провокативним питањем:

Ако се медвед роди у свињцу, да ли је он онда медвед или свиња?

Да не покварим игру, наставио сам аналогију. Ако се медвед којим случајем ипак не роди у свињцу већ у шуми, а некако га убеде да није медвед и дају му неко ново, до тада потпуно непознато име, како ће се он понашати да би то своје ново име оправдао? Обзиром да је тај нови идентитет виртуалан и постоји само као фикција, нашем медведу преостаје једино да убеђује себе и све око себе да је он, иако и даље хода као медвед, једе као медвед и мумла као медвед, у ствари не-медвед. То ће најбоље доказати нападањем оригиналних медведа где год му се укаже прилика, био то Јасеновац, Бљесак или Олуја.

Тај принцип издаје сопствене врсте је сублиминална потка Дарвинове теорије еволуције. Само из тог разлога ову теорију толико потенцирају и намећу као обавезно градиво у свим основним школама света. Гвожђе се кује док је вруће, а после га је немогуће исправити без велике ватре или тешке ломњаве. У сваком случају, та исправка захтева много енергије, а то због урођене људске инертности касније ретко бива. Усвојена лаж постаје лични став који се током целог живота брани свим силама.

По еволуционој лажи језуита (писаној Дарвиновим пером), издаја је средство напретка, иницијација да постанете напредни. Мајмуни који су издали мајмунску ствар су чином издаје постали нешто више од мајмуна, постали су људи. По истом принципу су Срби који су издали српску ствар постали нешто више од Срба, на пример Хрвати или Црногорци или Муслимани…

Има једна наша стара народна изрека – Ћопава девојка у колу најбоље скаче. Исто важи и за медведа који је аванзовао у не-медведа првог реда.

Кроз принцип вишеструких нових лажних идентитета намерно су закомпликовали целу ту такозвану историју са народима и нацијама и учинили је готово немогућом за разумевање на довољно дубоком нивоу да све буде јасно. Наставак тог процеса су ови нови родни идентитети, као и ови најновији идентитети – вакцинисани и невакцинисани.

Први од два мени позната предуслова да се ова тема сагледа у правом светлу и дубински разуме је праћење приче од њеног почетка, а то је баш давно – од промене колективне свести Атлантиде. Има још доста тога што се издешавало пре тог момента, али ово је нека последња временска тачка која вам гарантује да ћете уколико кренете од ње на овамо моћи све да испратите. Свако касније укључење у причу несумњиво ће вас збунити и одвести у неку од бројних замки поред пута које вас ту спремно чекају миленијумима.

Како то рече мој омиљени тенисер Типсаревић – кад играш са Надалом мораш строго да се држиш основне линије. Ако се повучеш само један корак уназад, он ће у два потеза да те направи на мајмуна.

Други предуслов за разумевање ове теме је познавање техника стварања, постављања и уништавања егрегора. Само пажљивим разврставањем историјских догађаја на иницијацијске, последичне и корективне ова мутна вода постаје бистрија, не само у мери транспарентности досадашњих историјских догађаја, већ и разумевању будућих. Зато се званична историја бави искључиво последичним догађајима и приказује их као једине, поређане у једном махнитом низу нелогичности и апсурда. За прихватање и бубање такве историје напамет много је важније да будете идиот него слободан човек јер се овај други на појаву прве нелогичности побуни и крене да поткопава темеље догме. То систему никако не треба и због тога он највише зазире од три категорије људи – хероја, витезова и светаца.

Херој не мора да буде морално савршен у свом личном животу. Довољно је да буде савршено моралан макар у једном принципу и апсолутно доследан у одбрани тог принципа под притиском небитно колике опасности. У преводу, није важно колика сила те напада ако знаш колика је светиња коју браниш. За хероје не постоје школе, али постоје неки предуслови, одређене околности које поспешују или супримују њихову појаву. О томе ћемо детаљније неки други пут.

Витез мора да буде савршено моралан у неколико прецизно дефинисаних области и не сме да буде неморалан у свему осталом. За разлику од хероја који у критичној ситуацији изненада искаче из народа као једна врста витеза-аматера, прави витез се школује деценијама да би постао херој-професионалац. Акценат витешког тренинга је на ефикасности и она чини главну разлику између професионалца и аматера. Да се поново послужим тениском аналогијом, професионалац не греши лаке лопте и претвара их у директне поене. Краљевић Марко је пример хероја. Он се цео дан храбро тукао са Мусом кесеџијом. Са друге стране, Милош Обилић је школован витез. Он је у првом потезу регулисао Мурата.

Светац је извор позитивне енергије постављен у нешто нижу орбиту, како би био видљив свима, чак и у околностима извесног моралног потонућа посматрача. За разлику од хероја и витезова, свеци су круг сталних сателита постављених у неколико најближих орбита испод егрегора дотичног народа.

То би у кратким цртама била цела морална вертикала једног народа: хероји, витезови, свеци и егрегор. Одређеним психолошким операцијама које се спроводе на колективној свести, познатијим под називом религија, изворни егрегори народа се из својих оригиналних орбита пребацују на друге орбите које одговарају некој од класа анђела. У последњем таквом подухвату су коришћене орбите арханђела. То су орбите које су довољно ниско и управљачи система су сматрали да нацијама које тек планирају да створе неће представљати проблем да их, што би клинци рекли запрате као идеал, као своју звезду водиљу. Уједно, касније стварање нових вештачких нација је доказ да су и започели стварање нове религије јер им је пантеон нових светаца на ултра ниским орбиталалма био неопходан за прихват енергија духова које су својим лажима успели да отцепе од њихове првобитне матице народа који су функционисали на далеко вишој фреквенцији. Практично то је био покушај присилне уравниловке која би изједначила високе фреквенције старих и истинских народа са ниском фреквенцијом новостворених нација насталих претежно на негирању свог порекла од тих истих старих народа. Идеја је била да свако откинут стекне утисак да не губи ништа, већ да искључиво добија са признањем из Ватикана.

За старе народе је то било насилно спуштање испод природне фреквенције њиховог битисања, а за ове вештачке (који су се добровољно спустили једном мајмунском врстом издаје као у Дарвиновско – језуитској теорији еволуције) је то било подизање у висине на којима још дуго неће имати чиме да се напајају. Они чак и те фреквенцијски снижене енергије немају чиме да примају јер свака издаја прво уништи пријемнике високих фреквенција.

Резултат свега тога је привременост таквог решења. Прво је пре једног миленијума православна црква одбила да учествује у томе, а касније и англиканска, као и многе друге. Као одговор на распадање сопственог контролног система, Ватикан је све више скретао ка силама доњег света, Тамасу или тами и на крају се потпуно ставио у функцију ових сила и томе управо сведочимо последњих година.

Тамни, који све ово врло добро знају и прате исто као и ми, повлаче потез очајника. Систем који су направили више не могу да одржавају на заједничкој фреквенцији јер стари народи поведени својим активираним витешким редовима почињу да искачу и постављају своје егрегоре далеко изнад домашаја тамних, а нови односно лажни народи захтевају константан дотур енергије да би били иоле функционални на задатим фреквенцијама које су им превисоке. Све то заједно тамнима постаје превише скупо у енергетском смислу, а поготово у околностима у којима због завршавања ноћи Сварога укупан дотур тамних енергија почиње да опада.

Зато тамни доносе следећи трофазни план:

1. Изградња погрешног пута, обрнуте моралне вертикале по којој би људи силазили на ниже фреквенције уместо да се пењу. Целокупну моралну вертикалу су ископирали и поставили је као лик у огледалу, ка доле. Почетна тачка је антихерој уместо хероја, криминалац или идиот из ријалитија, нека проститутка или било шта слично. Следећа тачка је антивитез, неко ко је неморалан у свакој сфери свог живота. Да не конкретизујем, имате их довољно међу власницима најтиражнијих медија, изаберите по личном нахођењу. Трећа станица овог лифта на доле је демон. И за то сам сигуран да нећете погрешити у избору примера, па ћу вам оставити да сами бирате.

2. Линеарно спуштање енергије целог система, да сви народи ферцерају на орбиталама на којим хоће, али у задатим оквирима, тако да цео систем буде транслиран довољно ниско да чак ни највиша орбитала не буде изван домашаја тамних. Ова друга фаза је започета када су видели да прва фаза не даје довољно брзе резултате, па су уз деловање на појединца били приморани да паралелно крену на целе народе.

3. Нестанак беле расе као носиоца највиших фреквенцијских потенцијала. Са њеним нестанком не би више морали да троше енергију на вештачко спуштање фреквенције целог система јер би он сам по себи тада осциловао резултантном фреквенцијом преосталих раса што је довољно ниско да никада не искочи из контроле тамних.

Даље вам је све јасно. За прву фазу је употребљена заблуда, регрутација под лажном заставом. Зло приказују као добро, срамоту представљају као понос и пропаст хвале као напредак. Сви са слабијим интелектуалним капацитетима наседају, а они без морала прелазе на страну обмањивача јер у томе виде своју шансу. Анализирајте сами како се у ово уклапају ботови и тролови у политици, медијима и на мрежама, биће вам све очигледно.

У другој фази се користи страх јер он најбоље обара фреквенцију на којој човек или животиња ферцерају. Свако се тада завлачи у неку рупу и пристаје на замену сваке своје слободе за најмањи привид сигурности. Кавез тада не мора да буде златан, само да је сигуран. Пробали су прво са блоковском поделом света и страхом од нуклеарног разарања, али им је секира упала у мед са страхом од вируса и још ће га баштинити.

За трећу фазу користе азијате и африканце, односно дивље и примитивне хорде арапа и црнаца које у форми избеглица систематски инсталирају по целој Европи. Већ сам вам то негде писао, прочитајте књигу Панеуропа од Калергија, која је штампана пре 100 година. Ту је цео овај план разрађен до детаља.

Што се тиче наше Србије, више није критично. Сви који су могли да се пробуде су сада будни и налазе се на својим местима и задацима. Енергетски систем увелико ради и снабдева позитивним енергијама све истурене положаје. Наши витезови воде своје битке и добро им иде, хероји чекају и појавиће се када буде време. Свеци су у својим правим орбитама. Морална вертикала је поново подигнута, још једино радимо на подизању духовне и то иде сасвим по плану. Практично, сви бели витешки редови из целог света су нам понудили помоћ и ставили се на располагање јер знају да је овде једна од три кардиналне тачке у којој се брани слобода целокупног људског рода.

Ако се питате зашто баш овде, време је да почнете да посматрате овај свет широм отворених очију.

На Земљи има око пет хиљада различитих народа. 4900 народа живи у стотинак заједничких држава, а свега сто народа има своју државу. Од свих пет хиљада народа, САМО ТРИ НАРОДА истовремено имају своју државу, свој језик, своје писмо и своју цркву. Будите свесни тога када опет покушају да вас заплаше причом да смо мали народ и утерају у мишју рупу страхом од вируса који изазива главобољу и сузне очи.

Створени смо јако давно као светлост и тамо где се појавимо, тама нестаје. Нисмо овде због пуког трајања већ због чињења, да Тамас сублимира у Рајас, да нигредо пређе у албедо и сви заједно помогнемо свитање зоре Сварога.

Не наседајте на превару да квантитет може да представља било какав квалитет. Не мерите свој живот по броју удисаја већ по броју момената који вас оставе без даха.

Доктор са Чубуре